< Zebur 132 >

1 «Yuqirigha chiqish naxshisi» I Perwerdigar, Dawut üchün u tartqan barliq jebir-japalarni yad etkeysen;
Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 U Perwerdigargha qandaq qesem ichken, Yaquptiki qudret Igisige qandaq wede qilghan: —
Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 «Perwerdigargha turar jayni, Yaqupning qudretlik Igisige makanni tapmighuche, Öyümdiki hujrigha kirmeymen, Kariwattiki körpemge chiqmaymen, Közümge uyquni, Qapaqlirimgha mügdeshni bermeymen».
"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4
Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5
Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 Mana, biz uning xewirini Efratahda angliduq; Uni ormanliq étizlardin taptuq;
Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 Uning turar jaylirigha bérip kireyli, Uning textiperi aldida sejde qilayli;
Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 Ornungdin turghin, i Perwerdigar, Sen qudritingning ipadisi ehde sanduqung bilen, Öz aramgahinggha kirgin!
Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Kahinliring heqqaniyliq bilen kiyindürülsun, Mömin bendiliring tentenilik awazni yangratsun!
Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 Qulung Dawut üchün, Özüng mesih qilghiningning yüzini yandurmighaysen;
Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 Perwerdigar Öz heqiqiti bilen Dawutqa shu qesemni qildi, U uningdin héch yanmaydu: — U: — «Öz pushtingdin chiqqan méwidin birsini textingde olturghuzimen;
Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 Perzentliring Méning ehdemni, Hem Men ulargha ögitidighan agah-guwahlirimni tutsa, Ularning perzentliri menggüge textingde olturidu» — dégen.
Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 Chünki Perwerdigar Zionni tallighan; U Öz makani üchün uni xalighan.
Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 Mana U: — «Bu menggüge bolidighan aramgahimdur; Mushu yerde turimen; Chünki Men uni xalaymen.
Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 Men uning rizqini intayin zor beriketleymen; Uning yoqsullirini nan bilen qandurimen;
Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 Uning kahinlirigha nijatliqni kiygüzimen, Uning mömin bendiliri shadliqtin tentenilik awazni yangritidu.
Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 Men bu yerde Dawutning münggüzini bixlandurimen; Özümning mesih qilghinim üchün yoruq bir chiragh békitkenmen;
Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 Uning düshmenlirige shermendilikni kiygüzimen; Emma uning kiygen taji béshida ronaq tapidu» — dédi.
Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.

< Zebur 132 >