< Zebur 13 >
1 Neghmichilerning béshigha tapshurulup oqulsun dep, Dawut yazghan küy: — I Perwerdigar, qachan’ghiche? Sen méni menggüge untumsen? Qachan’ghiche didaringni mendin yoshurisen?
【急難中的哭訴】達味詩歌,交與樂官。
2 Qachan’ghiche herküni qayghurup, qelbimde? Qachan’ghiche düshminim mendin shadlinip ghalib yüridu?
上主,你把我全然遺忘,要到何時?上主,你掩面而不顧我,要到何時?
3 Manga qara, manga jawab bergin, i Perwerdigar Xudayim! Ölüm uyqusi méni bésip kelgüche, Közümni yorutqaysen,
我的心情終日愁悵,要到何時?我的仇敵高居我上,要到何時?
4 Düshminimning: «Men küchiyip uning üstidin ghelibe qildim» démesliki üchün, Reqiblirim sentürülgenlikimni körüp shadlanmasliqi üchün, [közümni yorutqaysen]!
上主,我的天主! 求你垂顧回答我;賜我眼目明亮,別讓我沉睡而亡。
5 Biraq men bolsam Séning özgermes muhebbitingge özümni tapshurdum; Yürikim Séning nijatliqingdin shadlinidu;
免得我的仇人說:「我已打了勝仗! 」免得我跌倒之時,敵人歡欣若狂。
6 Men Perwerdigargha naxsha éytimen; Chünki U manga zor méhribanliqni körsetti.
我今信賴你的愛憐;我心歡愉你的救援;我要向我恩主歌讚。