< Zebur 109 >

1 Neghmichilerning béshigha tapshurulup oqulsun dep, Dawut yazghan küy: — I medhiyemning Igisi Xudayim, jim turma!
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 Mana rezillerning aghzi, mekkarlarning aghzi köz aldimda yoghan échildi; Ular yalghanchi til bilen manga qarshi sözlidi.
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 Nepretlik sözler bilen méni chulghap, Ular bikardin-bikar manga zerbe bermekte.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 Muhebbitim üchün ular manga qarshi shikayetchi boldi, Men bolsam — duagha bérildim.
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 Yaxshiliqim üchün yamanliq, Söygüm üchün nepret qayturdi.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Herbirining üstide rezil bir adem teyinligeysen, Uning ong yénida bir dewager tursun.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 U soraq qilin’ghanda eyibdar bolup chiqsun, Duasi gunah dep hésablansun.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Künliri qisqa bolsun, Mensipini bashqisi igilisun.
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Baliliri yétim qalsun, Xotuni tul bolsun.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Oghulliri sergerdan tilemchi bolsun, Turghan xarabilikliridin nan izdep.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Jazanixor uning igiliki üstige tor tashlisun, Méhnet ejrini yatlar bulap-talisun.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Uninggha méhribanliq körsitidighan birsi bolmisun, Yétim qalghan balilirigha iltipat qilghuchi bolmisun.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Uning nesli qurutulsun; Kéler ewladida namliri öchürülsun.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 Ata-bowilirining qebihlikining eyibliri Perwerdigarning yadida qalsun, Anisining gunahi öchürülmisun.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Bularning eyibliri daim Perwerdigarning köz aldida bolsun, Shuning bilen U ularning nam-emilini yer yüzidin öchürüp tashlaydu.
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Chünki [rezil kishi] méhribanliq körsitishni héch ésige keltürmidi, Belki ézilgen, yoqsul hem dili sunuqlarni öltürmekke qoghlap keldi.
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 U lenet oqushqa amraq idi, Shunga lenet uning béshigha kélidu; Bext tileshke rayi yoq idi, Shunga bext uningdin yiraq bolidu.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 U lenetlerni özige kiyim qilip kiygen; Shunga bular aqqan sudek uning ich-baghrigha, Maydek, söngeklirige kiridu;
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Bular uninggha yépin’ghan tonidek, Herdaim baghlan’ghan belwéghidek chaplansun.
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 Bular bolsa méni eyibligüchilerge Perwerdigarning békitken mukapati bolsun! Méning yaman gépimni qilghanlarning in’ami bolsun!
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 Biraq Sen, Perwerdigar Rebbim, Öz naming üchün méning teripimde bir ish qilghaysen, Méhir-muhebbiting ela bolghachqa, Méni qutquzghaysen;
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 Chünki men ézilgen hem hajetmendurmen, Qelbim xeste boldi.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 Men quyash uzartqan kölenggidek yoqilay dep qaldim, Chéketke qéqiwétilgendek chetke qéqiwétildim.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 Roza tutqinimdin tizlirim kétidu, Etlirim sizip kétidu.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 Shunglashqa men ular aldida reswa boldum; Ular manga qarashqanda, béshini silkishmekte.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Manga yardemleshkeysen, i Perwerdigar Xudayim, Özgermes muhebbiting boyiche méni qutquzghaysen;
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 Shuning bilen ular buning Séning qolungdiki ish ikenlikini, Buni qilghuchining Sen Perwerdigar ikenlikini bilsun.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 Ular lenet oquwersun, Sen bext ata qilghaysen; Ular hujum qilishqa turghanda, xijalette qalsun, Biraq qulung shadlansun!
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Méni eyibligüchiler xijalet bilen kiyinsun, Ular öz shermendilikini özlirige ton qilip yépinsun.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 Aghzimda Perwerdigargha zor teshekkür-medhiye qaytürimen; Berheq, köpchilik arisida turup Uni medhiyileymen;
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 Chünki hajetmenning jénini gunahqa békitmekchi bolghanlardin qutquzush üchün, [Perwerdigar] uning ong yénida turidu.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.

< Zebur 109 >