Zebur 104
1 Perwerdigargha teshekkür-medhiye qaytur, i jénim! I Perwerdigar Xudayim, intayin ulughsen; Shanu-shewket we heywet bilen kiyin’gensen;
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 Libas bilen pürken’gendek yoruqluqqa pürken’gensen, Asmanlarni chédir perdisi kebi yayghansen.
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 U yuqiriqi rawaqlirining limlirini sulargha ornatqan, Bulutlarni jeng harwisi qilip, Shamal qanatliri üstide mangidu;
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 U perishtilirini shamallar, Xizmetkarlirini ot yalquni qilidu.
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 Yerni U ulliri üstige ornatqan; U esla tewrinip ketmeydu.
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 Libas bilen oralghandek, uni chongqur déngizlar bilen orighansen, Sular taghlar choqqiliri üstide turdi.
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 Séning tenbihing bilen sular beder qachti, Güldürmamangning sadasidin ular tézdin yandi;
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 Taghlar örlep chiqti, Wadilar chüshüp ketti, [Sular] Sen békitken jaygha chüshüp ketti.
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 Ular téship, yerni yene qaplimisun dep, Sen ulargha cheklime qoyghansen.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 [Tengri] wadilarda bulaqlarni échip urghutidu, Suliri taghlar arisida aqidu.
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 Daladiki herbir janiwargha ussuluq béridu, Yawayi éshekler ussuzluqini qanduridu.
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 Köktiki qushlar ularning boyida qonidu, Derex shaxliri arisida sayraydu.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 U yuqiridiki rawaqliridin taghlarni sughiridu; Yer Séning yasighanliringning méwiliridin qandurulidu!
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 U mallar üchün ot-chöplerni, Insanlar üchün köktatlarni östüridu, Shundaqla nanni yerdin chiqiridu;
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 Ademning könglini xush qilidighan sharabni, Insan yüzini parqiritidighan mayni chiqiridu; Insanning yürikige nan bilen quwwet béridu;
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 Perwerdigarning derexliri, Yeni Özi tikken Liwan kédir derexliri [su ichip] qanaetlinidu.
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 Ene ashular arisigha qushlar uwa yasaydu, Leylek bolsa, archa derexlirini makan qilidu.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 Égiz choqqilar tagh öchkilirining, Tik yarlar sughurlarning panahi bolidu.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 Pesillerni békitmek üchün U ayni yaratti, Quyash bolsa pétishini bilidu.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Sen qarangghuluq chüshürisen, tün bolidu; Ormandiki janiwarlarning hemmisi uningda shipir-shipir kézip yüridu.
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 Arslanlar olja izdep hörkireydu, Tengridin ozuq-tülük sorishidu;
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 Quyash chiqipla, ular chékinidu, Qaytip kirip uwilirida yatidu.
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Insan bolsa öz ishigha chiqidu, Ta kechkiche méhnette bolidu.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 I Perwerdigar, yasighan herxil nersiliring neqeder köptur! Hemmisini hékmet bilen yaratqansen, Yer yüzi ijat-bayliqliring bilen toldi.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 Ene büyük bipayan déngiz turidu! Uningda san-sanaqsiz ghuzh-ghuzh janiwarlar, Chong we kichik haywanlar bar.
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 Shu yerde kémiler qatnaydu, Uningda oynaqlisun dep sen yasighan léwiatanmu bar;
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 Waqtida ozuq-tülük bergin dep, Bularning hemmisi Sanga qaraydu.
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 Ulargha berginingde, tériwalidu, Qolungni achqiningdila, ular nazunémetlerge toyidu.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Yüzüngni yoshursang, ular dekke-dükkige chüshidu, Rohlirini alsang, ular jan üzüp, Yene tupraqqa qaytidu.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 Rohingni ewetkiningde, ular yaritilidu, Yer-yüzi yéngi [bir dewr bilen] almishidu.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 Perwerdigarning shan-shöhriti ebediydur, Perwerdigar Öz yaratqanliridin xursen bolidu.
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 U yerge baqqinida, yer titreydu, Taghlargha tegkinide, ular tütün chiqiridu.
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 Hayatla bolidikenmen, Perwerdigargha naxsha éytimen; Wujudum bolsila Xudayimni küyleymen.
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 U sürgen oy-xiyallirimdin söyünse! Perwerdigarda xushallinimen!
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Gunahkarlar yer yüzidin tügitilidu, Reziller yoq bolidu. I jénim, Perwerdigargha teshekkür-medhiye qaytur! Hemdusana!
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
