< Zebur 102 >

1 Ézilgenning duasi: U halidin ketkende, dad-peryadini Perwerdigar aldigha tökkende: — Duayimni anglighaysen, i Perwerdigar; Peryadim aldinggha yétip kirsun!
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 Yüzüngni mendin qachurmighaysen; Qisilghan künümde manga qulaq salghaysen; Men nida qilghan künde, manga téz jawab bergin!
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 Mana, künlirim is-tütektek tügep kétidu, Ustixanlirim otun-choghlargha oxshash köydi!
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 Yürikim zexme yep chöpler xazan bolghandek qurup ketti, Hetta nénimni yéyishni untudum.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 Men ahu-zar tartqanliqimdin, Etlirim süngeklirimge chapliship qaldi.
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 Chöl-bayawandiki saqiyqushtek, Weyranchiliqta qonup yürgen huwqushqa oxshaymen.
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 Uxlimay segek turup közettimen; Ögzide yalghuz qalghan qushqach kebimen.
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 Düshmenlirim kün boyi méni mesxire qilmaqta, Méni haqaretligenler ismimni lenet ornida ishletmekte.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 Qehring hem achchiqing tüpeylidin, Külni nan dep yewatimen, Ichimlikimni köz yéshim bilen arilashturimen; Chünki Sen méni kötürüp, andin yerge urdung.
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 Künlirim quyash uzartqan kölenggidek yoqulay dep qaldi, Özüm bolsam chöpler xazan bolghandek qurup kettim.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 Lékin Sen, Perwerdigar, ebediy turisen, Séning nam-shöhriting dewrdin-dewrgichidur.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 Sen ornungdin turisen, Zion’gha rehim qilisen; Chünki uninggha shepqet körsitish waqti keldi, He, waqit-saiti yétip keldi!
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 Chünki qulliring uning tashliridin xursenlik tapidu, Hem tupriqighimu ichini aghritidu;
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 Eller Perwerdigarning namidin, Yer yüzidiki shahlar shan-sheripingdin eyminidu.
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 Mana, Perwerdigar Zionni qaytidin qurghanda, U Öz shan-sheripide körünidu!
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 U ghérib-miskinning duasigha étibar béridu; Ularning duasini hergiz kemsitmeydu.
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 Bular kelgüsi bir ewlad üchün xatirilinidu; Shuning bilen kelgüside yaritilidighan bir xelq Yahni medhiyeleydu;
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 Chünki U esirlerning ah-zarlirini anglay dep, Ölümge buyrulghanlarni azad qilay dep, Égizdiki muqeddes jayidin éngiship nezer saldi, Ershlerdin Perwerdigar yerge qaridi;
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 Shundaq qilip, ular Perwerdigarning xizmitide bolayli dégende, Yeni el-memliketler jem yighilghan waqtida — Perwerdigarning nami Zionda, Uning sherepliri Yérusalémda jakarlinidu!
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 Biraq U méni yolda maghdursizlandurup, Künlirimni qisqartti.
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 Men: «Tengrim, ömrümning yérimida méni élip ketme!» — dédim. — «Séning yilliring dewrdin dewrgichidur,
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 Sen yerni elmisaqtinla berpa qilghansen, Asmanlarni hem qolliring yasighandur;
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 Ular yoq bolup kétidu, Biraq Sen dawamliq turiwérisen; Ularning hemmisi kiyimdek konirap kétidu; Ularni kona ton kebi almashtursang, Shunda ular kiyim-kéchek yenggüshlen’gendek yenggüshlinidu.
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 Biraq Sen özgermigüchidursen, Yilliringning tamami yoqtur.
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 Qulliringning balilirimu turiwéridu, Ularning ewladi huzuringda mezmut yashaydu!».
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.

< Zebur 102 >