Pend-nesihetler 1
1 Israil padishahi Dawutning oghli Sulaymanning pend-nesihetliri: —
以色列王達味之子撒羅滿的箴言：
2 Bu pend-nesihetler sanga eqil-paraset, edep-exlaqni ögitip, séni ibretlik sözlerni chüshinidighan qilidu;
是為教人學習智慧和規律，叫人明瞭哲言，
3 sanga danaliq, heqqaniyliq, pem-paraset we durusluqning yolyoruq-terbiyisini qobul qilduridu.
接受明智的教訓－－仁義、公平和正直，
4 Bu [pend-nesihetler] nadanlarni zérek qilip, yashlarni bilimlik we sezgür qilidu;
使無知者獲得聰明，使年少者獲得知識和慎重，
5 bulargha qulaq sélishi bilen danalar bilimini ashuridu, yorutulghan kishiler téximu dana meslihetke érishidu,
使智慧者聽了，增加學識；使明達人聽了，汲取智謀，
6 shundaqla pend-nesihetler hem temsillerning menisini, danishmenlerning hékmetliri hem tilsim sözlirini chüshinidighan qilinidu.
好能明瞭箴言和譬喻，明瞭智者的言論和他們的隱語。
7 Perwerdigardin qorqush bilimning bashlinishidur; Exmeqler danaliqni we terbiyini közge ilmaydu.
敬畏上主是智慧的肇基；只有愚昧人蔑視智慧和規律。
8 I oghlum, atangning terbiyisige qulaq sal, anangning söz-nesihetidin ayrilma;
我兒，你應聽你父親的教訓，不要拒絕你母親的指教，
9 chünki ular séning béshinggha taqalghan gül chembirek, boynunggha ésilghan marjan bolidu.
因為這就是你頭上的冠冕，你頸上的珠鏈。
10 I oghlum, yamanlar séni azdursa, ulargha egeshmigin.
我兒，如果惡人勾引你，你不要聽從；
11 Eger ular: — Yür, tuzaq qurup adem öltüreyli; Yoshuruniwélip, birer bigunah kelgende urayli!
如果他們說：「來跟我們去暗算某人，無故地陷害無辜。
12 Tehtisaradek ularni yutuwéteyli, Saq bolsimu, hanggha chüshkenlerdek ularni yiqitayli; (Sheol h7585)
我們要像陰府一樣活活地吞下他們，把他們整個吞下去，有如墮入深坑裏的人； (Sheol h7585)
13 Ulardin xilmuxil qimmetlik mal-dunyagha ige bolup, Öylirimizni olja bilen toldurimiz.
這樣，我們必獲得各種珍寶，以贓物充滿我們的房屋。
14 Biz bilen shérik bol, Hemyanimiz bir bolsun, dése, —
你將與我們平分秋色，我們將共有同一錢囊。」
15 I oghlum, ulargha yoldash bolma, Özüngni ularning izidin néri qil!
我兒，你不要與他們同流合污，該使你的腳遠離他們的道路，
16 Chünki ularning putliri rezillikke yügüridu, Qolini qan qilish üchün aldiraydu.
因為他們雙腳趨向兇惡，急於傾流人血。
17 Herqandaq uchar qanat tuyup qalghanda tuzaq qoyush bikar awarichiliktur;
在一切飛鳥眼前，張設羅網，盡屬徒然。
18 Lékin bular del öz qénini töküsh üchün saqlaydu; Öz janlirigha zamin bolushni kütidu.
其實，他們不外是自流己血，自害己命。
19 Nepsi yoghinap ketken herbir ademning yollirining aqiwiti mana shundaq; [Haram mal-dunya] öz igilirining jénini alidu.
這就是謀財害命者的末路：他必要送掉自己的性命。
20 [Büyük] danaliq kochida ochuq-ashkara xitab qilmaqta, Chong meydanlarda sadasini anglatmaqta.
智慧在街上吶喊，在通衢發出呼聲；
21 Kocha doqmushlirida ademlerni chaqirmaqta, Sheher derwazilirida sözlirini jakarlimaqta: —
在熱鬧的街頭呼喚，在城門和市區發表言論：「
22 I saddilar, qachan’ghiche mushundaq nadanliqqa bérilisiler? Mesxire qilghuchilar qachan’ghiche mesxiriliktin huzur alsun? Exmeqler qachan’ghiche bilimdin nepretlensun?!
無知的人，你們喜愛無知；輕狂的人，你們樂意輕狂；愚昧的人，你們憎恨知識，要到何時呢﹖
23 Tenbihlirimge qulaq sélip mangghan yolunglardin yan’ghan bolsanglar idi! Rohimni silerge töküp bérettim, Sözlirimni silerge bildürgen bolattim.
你們應回心聽我的勸告。看，我要向你們傾吐我的心意，使你們瞭解我的言詞。
24 Lékin chaqirsam, anglimidinglar; Qolumni uzartsam, héchqaysinglar qarimidinglar.
但是，我呼喚了，你們竟予以拒絕；我伸出了手，誰也沒有理會。
25 Nesihetlirimning hemmisige perwa qilmidinglar, Tenbihimni anglashni qilche xalimidinglar.
你們既蔑視了我的勸告，沒有接受我的忠言；
26 Shunga, béshinglargha balayi’qaza kelgende külimen, Wehime silerge yétishi bilen mesxire qilimen.
因此，你們遭遇不幸時，我也付之一笑；災難臨到你們身上時，我也一笑置之。
27 Halaket élip kelgen wehime üstünglerge chüshkende, Weyranchiliq silerge quyuntazdek kelgende, Siler éghir qayghugha we azabqa muptila bolghininglarda —
當災難如暴風似的襲擊你們，禍害如旋風似的捲去你們，困苦憂患來侵襲你們時，我也置之不顧。
28 U chaghda mushu kishiler mendin ötünüp chaqiridu, Men perwa qilmaymen, Méni telmürüp izdisimu, tapalmaydu.
那時，他們呼求我，我必不答應：他們尋找我，必尋不著我；
29 Ular bilimge nepretlen’ginidin, Perwerdigardin eyminishni tallimighinidin,
因為他們憎恨知識，沒有揀選敬畏上主，
30 Méning nesihitimni qilche qobul qilghusi yoqluqidin, Tenbihimgimu perwa qilmighininglardin,
沒有接受我的勸告，且輕視了我的一切規諫。
31 Ular öz béshini yeydu, Öz qestliridin toluq azab tartidu;
所以他們必要自食其果，飽嘗獨斷獨行的滋味。
32 Chünki saddilarning yoldin chiqishi öz jénigha zamin bolidu; Exmeqler rahetlik turmushidin özlirini halak qilidu.
的確，無知者的執迷不悟殺害了自己；愚昧人的漠不關心斷送了自己。
33 Lékin manga qulaq salghanlar aman-ésen yashaydu, Balayi’qazalardin, ghem-endishlerdin xaliy bolup, xatirjem turidu.
但是，那聽從我的，必得安居，不怕災禍，安享太平。
