Pend-nesihetler 6
1 I oghlum, eger dostunggha borun bolghan bolsang, Yat kishining qerzini töleshke qol bériship wede bergen bolsang,
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2 Eger öz sözüngdin ilin’ghan bolsang, Öz wedeng bilen baghlinip qalsang,
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 U yéqiningning qoligha chüshkenliking üchün, Amal qilip özüngni uningdin qutquz — Derhal yéqiningning yénigha bérip, özüngni kemter tutup [shu ishtin] xaliy qilishini ötünüp sora.
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4 Jeren shikarchining qolidin qutulushqa tirishqandek, Qush owchining qolidin chiqishqa tirishqandek, Qutulmighuche uxlap yatma, Hetta ügdep arammu alma.
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 I hurun, chömülining yénigha bérip [uningdin ögen], Uning tirikchilik yollirigha qarap dana bol.
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7 Ularning bashliqi, emeldari, hökümdari yoq bolsimu,
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 Lékin ular yazda yilning éhtiyaji üchün ash topliwalidu, Hosul peslide ozuq teyyarliwalidu.
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9 I hurun, qachan’ghiche uxlap yatisen? Qachan ornungdin turisen?
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 Sen: — Birdem köz yumuwalay, birdem uxliwalay, Birdem qolumni qoshturup yétiwalay, — deysen.
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11 Lékin uxlap yatqanda, miskinlik qaraqchidek kélip séni basidu, Yoqsulluq xuddi qoralliq bulangchidek hujumgha ötidu.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12 Erzimes, peyli buzuq adem hemmila yerde yalghan éytip, peslikni sözleydu.
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13 U köz qisip, Putliri bilen ishare qilip, Barmaqliri bilen körsitidu;
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 Könglide aldamchiliqla yatidu, U daim rezillikning koyida bolidu, Hemmila yerde jédel-majira tériydu.
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15 Shunga uninggha békitilgen balayi’qaza uni tuyuqsiz basidu, U biraqla dawalighusiz yanjilidu.
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16 Perwerdigar nepretlinidighan alte nerse bar, Berheq, yette nerse Uninggha yirginchliktur.
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17 Ular bolsa, Tekebburluq bilen qaraydighan köz, Yalghan sözleydighan til, Bigunahlarning qénini töküzidighan qol,
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18 Suyiqest oylaydighan köngül, Yamanliq qilishqa téz yügüreydighan putlar,
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19 Yalghan sözleydighan saxta guwahchi, Burader-qérindashliri arisigha bölgünchilik salghuchi kishidur.
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20 I oghlum, atangning emrige emel qil; Anangning körsetmisidin chiqma.
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21 Ularning sözini qelbingge téngip, Ularni boynunggha marjandek qilip ésiwal.
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 Yolgha chiqqiningda ular séni yétekleydu, Uxlighiningda ular séni saqlaydu, Uyqudin oyghan’ghiningda ular séni xewerlendüridu.
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23 Chünki [Xudaning] permani yoruq chiragh, Uning muqeddes qanuni nurdur; Terbiyening tenbihliri bolsa hayatliq yolidur.
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24 Ular séni buzuq xotundin saqlighuchi, Yat xotunning shérin sözliridin yiraq qilghuchidur.
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 Uning guzellikige könglüngni baghlimighin, Uning qash-köz oynitishi séni esirge almisun.
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 Chünki buzuq ayallar tüpeylidin ademler bir parche nan’ghimu zar bolidu, Yat ademning [zinaxor] ayali bolsa kishining qimmetlik jénini özige ow qiliwalidu.
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27 Otni qoynunggha salsang, Öz kiyimingni köydürmemsen?
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28 Choghning üstide dessep mangsang putungni köydürmemsen?
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 Bashqilarning ayali bilen bir orunda yatidighan kishi shundaq bolidu; Kim uninggha tégip ketse aqiwitidin qutulalmaydu.
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30 Ach qalghanda qorsiqini toyghuzush üchün oghriliq qilghan kishini bashqilar kemsitmeydu;
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 Shundaq turuqluq u tutulup qalsa, Igisige yettini töleshke toghra kélidu; U öz öyidiki hemme nersisini tapshuridu.
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32 Halbuki, bashqilarning xotuni bilen zina qilghuchi uningdinmu [better bolup], tolimu ghepletliktur; Undaq qilghuchi öz-özini halak qilidu.
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33 U zexmet yeydu, shermende bolidu, Uning reswasi héch öchürülmeydu.
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 Chünki künlesh oti erni derghezepke keltüridu, Intiqam alghan künide u héch rehim qilmaydu.
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35 Tölem puli bérey désengmu u qobul qilmaydu, Herqanche sowgha-salam bersengmu uni bésiqturghili bolmaydu.
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
