Pend-nesihetler 30
1 Töwendikiler Yakehning oghli Agurgha wehiy bilen kelgen sözlerdur: Bu adem Itiyelge, yeni Itiyel bilen Ukalgha mundaq sözlerni dégen: —
雅基的儿子亚古珥的言语就是真言。 这人对以铁和乌甲说：
2 Men derweqe insanlar arisidiki eng nadini, haywan’gha oxshashturmen; Mende insan eqli yoq.
我比众人更蠢笨， 也没有人的聪明。
3 Danaliqni héch ögenmidim; Eng Pak-Muqeddes Bolghuchi heqqidimu sawatim yoqtur.
我没有学好智慧， 也不认识至圣者。
4 Kim ershke kötürülgen, yaki ershtin chüshken? Kim shamalni qollirida tutqan? Kim sularni Öz tonigha yögep qoyghan? Kim yer-zéminning chégralirini belgiligen? Uning ismi néme? Uning Oghlining ismi néme? Bilemsen-yoq?
谁升天又降下来？ 谁聚风在掌握中？ 谁包水在衣服里？ 谁立定地的四极？ 他名叫什么？ 他儿子名叫什么？ 你知道吗？
5 Tengrining herbir sözi sinilip ispatlinip kelgendur; U Özige tayan’ghanlarning hemmisini qoghdaydighan qalqandur.
神的言语句句都是炼净的； 投靠他的，他便作他们的盾牌。
6 Uning sözlirige héch nerse qoshma; Undaq qilsang, U séni eyibleydu, Séning yalghanchiliqing ashkarilinidu.
他的言语，你不可加添， 恐怕他责备你，你就显为说谎言的。
7 I [Xudayim], Sendin ikki nersini tileymen; Men ölgüche bularni mendin ayimighaysen: —
我求你两件事， 在我未死之先，不要不赐给我：
8 Saxtiliq we yalghanchiliqni mendin yiraq qilghaysen; Méni gadaymu qilmay, baymu qilmay, belki éhtiyajimgha layiqla riziq bergeysen.
求你使虚假和谎言远离我； 使我也不贫穷也不富足； 赐给我需用的饮食，
9 Chünki ziyade toyup ketsem, Sendin yénip: «Perwerdigar dégen kim?» — dep qélishim mumkin. Yaki gaday bolup qalsam, oghriliq qilip, Sen Xudayimning namigha dagh keltürüshim mumkin.
恐怕我饱足不认你，说： 耶和华是谁呢？ 又恐怕我贫穷就偷窃， 以致亵渎我 神的名。
10 Xojayinining aldida uning quli üstidin shikayet qilma, Bolmisa u séni qarghap lenet qilidu, eyibkar bolisen.
你不要向主人谗谤仆人， 恐怕他咒诅你，你便算为有罪。
11 Öz atisini qarghaydighan, Öz anisigha bext tilimeydighan bir dewr bar,
有一宗人，咒诅父亲， 不给母亲祝福。
12 Özini pak chaghlaydighan, emeliyette meynetchilikidin héch yuyulmighan bir dewr bar,
有一宗人，自以为清洁， 却没有洗去自己的污秽。
13 Bir dewr bar — ah, kibirlikidin neziri némidégen üstün, Hakawurluqidin hali némidégen chong!
有一宗人，眼目何其高傲， 眼皮也是高举。
14 Uning ajizlar we yoqsullarni yalmap yutuwétidighan chishliri qilichtek, Éziq chishliri pichaqtek bolghan bir dewr bar!
有一宗人，牙如剑，齿如刀， 要吞灭地上的困苦人和世间的穷乏人。
15 Zülükning ikki qizi bar, ular herdaim: «Bergin, bergin» dep towlishar. Hergiz toyunmaydighan üch nerse bar, hergiz qanaetlenmeydighan töt nerse bar, ular bolsimu: —
蚂蟥有两个女儿， 常说：给呀，给呀！ 有三样不知足的， 连不说“够的”共有四样：
16 Gör, tughmas xotunning qarni, Sugha toyunmighan qurghaq Yer. We hergiz «boldi, toydum» démeydighan ottin ibaret. (Sheol h7585)
就是阴间和石胎， 浸水不足的地，并火。 (Sheol h7585)
17 Atisini mesxire qilidighan, Anisini kemsitidighan közni bolsa, Qagha-quzghunlar choqular, Bürkütning balilirimu uni yer.
戏笑父亲、藐视而不听从母亲的， 他的眼睛必为谷中的乌鸦啄出来，为鹰雏所吃。
18 Men üchün intayin tilsimat üch nerse bar; Shundaq, men chüshinelmeydighan töt ish bar: —
我所测不透的奇妙有三样， 连我所不知道的共有四样：
19 Bürkütning asmandiki uchush yoli, Yilanning tashta béghirlap mangidighan yoli, Kémining déngizdiki yoli we yigitning qizgha ashiq bolushtiki yolidur.
就是鹰在空中飞的道； 蛇在磐石上爬的道； 船在海中行的道； 男与女交合的道。
20 Zinaxor xotunning yolimu shundaqtur; U bir némini yep bolup aghzini sürtiwetken kishidek: «Men héchqandaq yamanliqni qilmidim!» — deydu.
淫妇的道也是这样： 她吃了，把嘴一擦就说： 我没有行恶。
21 Yer-zémin üch nerse astida biaram bolar; U kötürelmeydighan töt ish bar: —
使地震动的有三样， 连地担不起的共有四样：
22 Padishah bolghan qul, Tamaqqa toyghan hamaqet,
就是仆人作王； 愚顽人吃饱；
23 Nepretke patqan, erge tegken xotun, Öz xanimining ornini basqan dédek.
丑恶的女子出嫁； 婢女接续主母。
24 Yer yüzide téni kichik, lékin intayin eqilliq töt xil janiwar bar: —
地上有四样小物，却甚聪明：
25 Chömüliler küchlük xelq bolmisimu, biraq yazda ozuq teyyarliwélishni bilidu;
蚂蚁是无力之类， 却在夏天预备粮食。
26 Sughurlar özi ajiz bir qowm bolsimu, xada tashlarning arisigha uwa salidu;
沙番是软弱之类， 却在磐石中造房。
27 Chéketkilerning padishahi bolmisimu, lékin qatar tizilip retlik mangidu;
蝗虫没有君王， 却分队而出。
28 Keslenchükni qol bilen tutuwalghili bolidu, Lékin xan ordilirida yashaydu.
守宫用爪抓墙， 却住在王宫。
29 Qedemliri heywetlik üch janiwar bar, Kishige zoq bérip mangidighan töt nerse bar: —
步行威武的有三样， 连行走威武的共有四样：
30 Haywanatlar ichide eng küchlük, héch némidin qorqmas shir,
就是狮子—乃百兽中最为猛烈、无所躲避的，
31 Zilwa beyge iti, Téke, We puqraliri qollaydighan padishahdur.
猎狗，公山羊，和无人能敌的君王。
32 Eger sen exmeqliq qilip özüngni bek yuqiri orun’gha qoyuwalghan bolsang, We yaki telwe bir oyda bolghan bolsang, Qolung bilen aghzingni yum!
你若行事愚顽，自高自傲， 或是怀了恶念，就当用手捂口。
33 Kala süti qochulsa sériq may chiqar; Birining burni mijilsa, qan chiqar; Adawet qozghap intiqam oylisa jédel-majira chiqar.
摇牛奶必成奶油； 扭鼻子必出血。 照样，激动怒气必起争端。
