Pend-nesihetler 29
1 Qayta-qayta eyiblinip turup yene boyni qattiqliq qilghan kishi, Tuyuqsizdin dawalighusiz yanjilar.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 Heqqaniylar güllense, puqraliri shadlinar, Qebihler hoquq tutsa puqra nale-peryad kötürer.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 Danaliqni söygen oghul atisini xush qilar; Biraq pahishilerge hemrah bolghan uning mal-mülkini buzup-chachar.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Padishah adalet bilen yurtini tinch qilar; Biraq baj-séliq salghan bolsa, uni weyran qilar.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 Öz yéqinigha xushamet qilghan kishi, Uning putlirigha tor teyyarlap qoyghandur.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 Rezil ademning gunahi özige qapqan yasap qurar; Biraq heqqaniy kishi naxshilar bilen shadlinar.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Heqqaniy kishi miskinning dewasigha köngül bölür; Biraq yamanlar bolsa bu ishni chüshenmes.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Hakawur kishiler sheherni qutritip dawalghutar; Biraq aqilaniler achchiq ghezeplerni yandurar.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 Dana kishi exmeq bilen dewalashsa, Exmeq hürpiyidu yaki külidu, netijisi haman tinchliq bolmas.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Qanxorlar pak-diyanetliklerge nepretliner; Duruslarning jénini bolsa, ular qestler.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 Exmeq herdaim ichidiki hemmini ashkara qilar; Biraq dana özini bésiwalar.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Hökümdar yalghan sözlerge qulaq salsa, Uning barliq xizmetkarliri yaman ögenmey qalmas.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 Gaday bilen uni ezgüchi kishi bir zéminda yashar; Her ikkisining közini nurlandurghuchi Perwerdigardur.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 Yoqsullarni diyanet bilen sorighan padishahning bolsa, Texti menggüge mehkem turar.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 Tayaq bilen tenbih-nesihet balilargha danaliq yetküzer; Biraq öz meylige qoyup bérilgen bala anisini xijaletke qaldurar.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 Yamanlar güllinip ketse, naheqlik köpiyer; Lékin heqqaniylar ularning yiqilghinini körer.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Oghlungni terbiyeliseng, u séni aram tapquzar; U könglüngni söyündürer.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 [Perwerdigarning] wehiysi bolmighan elning puqraliri yoldin chiqip bashpanahsiz qalar; Lékin Tewrat-qanunigha emel qilidighan kishi bextliktur.
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Qulni söz bilenla tüzetkili bolmas; U sözüngni chüshen’gen bolsimu, étibar qilmas.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Aghzini basalmaydighan kishini körgenmu? Uningdin ümid kütkendin, exmeqtin ümid kütüsh ewzeldur.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 Kimki öz qulini kichikidin tartip öz meylige qoyup berse, Künlerning biride uning béshigha chiqar.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 Térikkek kishi jédel-majira qozghap turar; Asan achchiqlinidighan kishining gunahliri köptur.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 Meghrurluq kishini pes qilar, Biraq kemterlik kishini hörmetke érishtürer.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Oghri bilen shérik bolghan kishi öz jénigha düshmendur; U soraqchining [guwah bérishke] agahlandurushini anglisimu, lékin rast gep qilishqa pétinalmas.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 Insan balisidin qorqush ademni tuzaqqa chüshüridu; Biraq kimki Perwerdigargha tayan’ghan bolsa, u bixeter kötürüler.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Köp kishiler hökümdardin iltipat izdep yürer; Biraq ademning heq-rizqi peqet Perwerdigarningla qolididur.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 Naheqler heqqaniylargha yirginchliktur; Durus yolda mangghan kishiler yamanlargha yirginchliktur.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
