Pend-nesihetler 28
1 Yamanlar héchkim qoghlimisimu qachar; Biraq heqqaniylar shir yürek batur kéler.
惡人雖無人追趕也逃跑； 義人卻膽壯像獅子。
2 Yurtta gunahlar köpeyse, uning emirliri köp almishar, Lékin uni sorighuchi yorutulghan we bilimlik bolsa, yurt aman-muqim uzun turar.
邦國因有罪過，君王就多更換； 因有聰明知識的人，國必長存。
3 Miskinlerge zulum séliwatqan bir kembeghel, Xuddi [ziraetlerni] yatquzup dénini qoymaydighan qara yamghurgha oxshaydu.
窮人欺壓貧民， 好像暴雨沖沒糧食。
4 Tewrat qanunidin waz kechkenler yamanlarni yaxshi dep maxtar; Biraq qanunni tutquchilar ulargha qarshi küresh qilar.
違棄律法的，誇獎惡人； 遵守律法的，卻與惡人相爭。
5 Reziller adaletni chüshenmes; Biraq Perwerdigarni izdigüchiler hemme ishni chüshiner.
壞人不明白公義； 惟有尋求耶和華的，無不明白。
6 Peziletlik yolda mangghan miskin kishi, Saxta, ikki yüzlime bay ademdin yaxshidur.
行為純正的窮乏人 勝過行事乖僻的富足人。
7 Tewrat-qanunigha itaet qilghan yigit eqilliq oghuldur; Biraq nan qépilargha hemrah bolghuchi atisini nomusqa qaldurar.
謹守律法的，是智慧之子； 與貪食人作伴的，卻羞辱其父。
8 Jazanixorluq qilip yuqiri ösüm arqiliq bayliqlar tapqan kishi, Axirida bularni miskinlerge xeyrixahliq qilghuchining qoligha ötküzüsh üchün toplighandur.
人以厚利加增財物， 是給那憐憫窮人者積蓄的。
9 Kimki Tewrat-qanunini anglimaymen dep quliqini yopursa, Hetta dualirimu leniti bolup qalar.
轉耳不聽律法的， 他的祈禱也為可憎。
10 Kimki duruslarni yaman yolgha azdursa, Özi kolighan orisigha özi chüsher; Biraq pak-diyanetlik adem yaxshiliqqa mirasxor bolar.
誘惑正直人行惡道的，必掉在自己的坑裏； 惟有完全人必承受福分。
11 Bay derweqe özini dana sanar; Biraq yorutulghan miskin uni haman körüp yéter.
富足人自以為有智慧， 但聰明的貧窮人能將他查透。
12 Heqqaniylar ghalibiyetlik bolsa, Jahanni tentene qaplar; Biraq yamanlar mertiwige chiqsa, xalayiq özlirini qachurar.
義人得志，有大榮耀； 惡人興起，人就躲藏。
13 Öz gunahlirini yoshurghan kishi ronaq tapmas; Biraq ularni tonup iqrar qilip, ulardin waz kechken kishi rehim-shepqetke érisher.
遮掩自己罪過的，必不亨通； 承認離棄罪過的，必蒙憐恤。
14 [Perwerdigardin] herdaim qorqup yürgen kishi shunche bextliktur! Biraq könglini tash qilghan balayi’apetke qalar.
常存敬畏的，便為有福； 心存剛硬的，必陷在禍患裏。
15 Hörkirep turghan shir, Yaki [owni izdep] kéziwatqan éyiq qandaq bolsa, Yoqsul puqralarning üstidiki rezil hakimmu shundaqtur.
暴虐的君王轄制貧民， 好像吼叫的獅子、覓食的熊。
16 Yorutulmighan emir haman zor bir zalim bolup chiqar, Biraq haram bayliqlargha nepretlense, textide uzun olturar.
無知的君多行暴虐； 以貪財為可恨的，必年長日久。
17 Qan tökken kishi qerz bilen hanggha qarap yügürer; Uni héchkim tosmisun!
背負流人血之罪的，必往坑裏奔跑， 誰也不可攔阻他。
18 Semimiy, diyanetlik yolda mangghan qutular; Ikki yolda mangghan saxta kishi ularning biride haman yiqilip chüsher.
行動正直的，必蒙拯救； 行事彎曲的，立時跌倒。
19 Öz yérige tiriship ishligen déhqanning néni yétip ashar; Biraq bikar yürüp xam xiyallarni qoghlighan kishining yoqsulluqi mol bolar!
耕種自己田地的，必得飽食； 追隨虛浮的，足受窮乏。
20 Rastchil kishining bexti köpiyer; Biraq bay bolushqa aldirighan kishi jazadin qéchip qutulalmas.
誠實人必多得福； 想要急速發財的，不免受罰。
21 Birige yan bésish qet’iy bolmas; Chünki beziler hetta bir burda nan üchünmu gunah ötküzer.
看人的情面乃為不好； 人因一塊餅枉法也為不好。
22 Nepsi toymas kishi bayliqlarni közlep aldiraydu, U namratliqning öz béshigha chüshidighinidin bixewerdur.
人有惡眼想要急速發財， 卻不知窮乏必臨到他身。
23 Bashqilarning xataliqini ochuq eyibligen kishi, Haman xushamet qilghuchigha qarighanda köprek iltipat tapar.
責備人的，後來蒙人喜悅， 多於那用舌頭諂媚人的。
24 Ata-anisining teelluqatini oghrilap, «Bu héchqandaq gunah emes» dégen kishi, Halak qilghuchining shérikidur.
偷竊父母的，說：這不是罪， 此人就是與強盜同類。
25 Nepsi toymighur kishi jédel-majira tériydu; Biraq Perwerdigargha tayan’ghan kishi etliner.
心中貪婪的，挑起爭端； 倚靠耶和華的，必得豐裕。
26 Özining könglige ishen’gen kishi exmeqtur; Biraq danaliq bilen mangghan nijat tapar.
心中自是的，便是愚昧人； 憑智慧行事的，必蒙拯救。
27 Namratlargha xeyrxahliq qilidighan kishi mohtajliq tartmas; Lékin hajetmenni körsimu körmeske salghan kishi köpligen qarghishqa uchrar.
賙濟貧窮的，不致缺乏； 佯為不見的，必多受咒詛。
28 Yamanlar mertiwige chiqsa, xalayiq özlirini qachurar; Lékin ular zawal tapsa, heqqaniylar rawaj tapar.
惡人興起，人就躲藏； 惡人敗亡，義人增多。
