Pend-nesihetler 28
1 Yamanlar héchkim qoghlimisimu qachar; Biraq heqqaniylar shir yürek batur kéler.
惡人無人追蹤，仍然竄逃；義人安然自得，有如雄獅。
2 Yurtta gunahlar köpeyse, uning emirliri köp almishar, Lékin uni sorighuchi yorutulghan we bilimlik bolsa, yurt aman-muqim uzun turar.
由於國家的罪，領袖時有更迭；惟賴明哲之士，邦國方能久存。
3 Miskinlerge zulum séliwatqan bir kembeghel, Xuddi [ziraetlerni] yatquzup dénini qoymaydighan qara yamghurgha oxshaydu.
欺壓弱小的惡霸，有如沖沒穀糧的暴雨。
4 Tewrat qanunidin waz kechkenler yamanlarni yaxshi dep maxtar; Biraq qanunni tutquchilar ulargha qarshi küresh qilar.
違法的人，稱揚敗類；守法的人，與之為敵。
5 Reziller adaletni chüshenmes; Biraq Perwerdigarni izdigüchiler hemme ishni chüshiner.
作惡的人，不明瞭正義；尋求上主的，卻全洞識。
6 Peziletlik yolda mangghan miskin kishi, Saxta, ikki yüzlime bay ademdin yaxshidur.
為人正直的窮人，勝於行為邪僻的富人。
7 Tewrat-qanunigha itaet qilghan yigit eqilliq oghuldur; Biraq nan qépilargha hemrah bolghuchi atisini nomusqa qaldurar.
遵守法律的，是智慧之子；交結蕩子的，是取辱己父。
8 Jazanixorluq qilip yuqiri ösüm arqiliq bayliqlar tapqan kishi, Axirida bularni miskinlerge xeyrixahliq qilghuchining qoligha ötküzüsh üchün toplighandur.
誰放貸取利增加己產，是為憐恤貧乏者積蓄。
9 Kimki Tewrat-qanunini anglimaymen dep quliqini yopursa, Hetta dualirimu leniti bolup qalar.
對於法律，人若充耳不聞，他的祈禱，也為上主所惡。
10 Kimki duruslarni yaman yolgha azdursa, Özi kolighan orisigha özi chüsher; Biraq pak-diyanetlik adem yaxshiliqqa mirasxor bolar.
勾引正直的人走上邪路的，必落在自己所掘的坑內；但正直的人仍能繼承幸福。
11 Bay derweqe özini dana sanar; Biraq yorutulghan miskin uni haman körüp yéter.
富貴的人，自認為有智慧，聰明的窮人一眼即看穿。
12 Heqqaniylar ghalibiyetlik bolsa, Jahanni tentene qaplar; Biraq yamanlar mertiwige chiqsa, xalayiq özlirini qachurar.
義人獲勝，群情歡騰；惡霸當道，人人走避。
13 Öz gunahlirini yoshurghan kishi ronaq tapmas; Biraq ularni tonup iqrar qilip, ulardin waz kechken kishi rehim-shepqetke érisher.
文過飾非的，必不會順利；認錯悔改的，將蒙受憐憫。
14 [Perwerdigardin] herdaim qorqup yürgen kishi shunche bextliktur! Biraq könglini tash qilghan balayi’apetke qalar.
常戒慎的人，必蒙祝福；心硬如鐵者，必遭災禍。
15 Hörkirep turghan shir, Yaki [owni izdep] kéziwatqan éyiq qandaq bolsa, Yoqsul puqralarning üstidiki rezil hakimmu shundaqtur.
暴君欺凌貧窮弱小，有如咆哮怒獅，飢餓野熊。
16 Yorutulmighan emir haman zor bir zalim bolup chiqar, Biraq haram bayliqlargha nepretlense, textide uzun olturar.
無知的昏君，必橫行霸道；憎恨貪婪的，將延年益壽。
17 Qan tökken kishi qerz bilen hanggha qarap yügürer; Uni héchkim tosmisun!
身負血債者，雖逃至死地，也無人搭救。
18 Semimiy, diyanetlik yolda mangghan qutular; Ikki yolda mangghan saxta kishi ularning biride haman yiqilip chüsher.
行走正路的，必安然無恙；愛走曲徑的，必墮入陷阱。
19 Öz yérige tiriship ishligen déhqanning néni yétip ashar; Biraq bikar yürüp xam xiyallarni qoghlighan kishining yoqsulluqi mol bolar!
自耕其地的，必常得飽食；追求虛幻的，必飽嘗貧苦。
20 Rastchil kishining bexti köpiyer; Biraq bay bolushqa aldirighan kishi jazadin qéchip qutulalmas.
忠誠篤實的人，將滿渥福祉；急於致富的人，將難免無過。
21 Birige yan bésish qet’iy bolmas; Chünki beziler hetta bir burda nan üchünmu gunah ötküzer.
顧及人的情面，原非一件好事；但為一片麵包，人卻陷身不義。
22 Nepsi toymas kishi bayliqlarni közlep aldiraydu, U namratliqning öz béshigha chüshidighinidin bixewerdur.
眼睛貪婪的人，匆匆急於致富；豈知貧乏窮困，即將臨他身上!
23 Bashqilarning xataliqini ochuq eyibligen kishi, Haman xushamet qilghuchigha qarighanda köprek iltipat tapar.
責斥他人的，終比奉承的，更得人愛戴。
24 Ata-anisining teelluqatini oghrilap, «Bu héchqandaq gunah emes» dégen kishi, Halak qilghuchining shérikidur.
向自己父母行竊，卻說「這並不是罪，」與強盜是同路人。
25 Nepsi toymighur kishi jédel-majira tériydu; Biraq Perwerdigargha tayan’ghan kishi etliner.
貪得無厭的人，必引起爭端；信賴上主的人，必心安理得。
26 Özining könglige ishen’gen kishi exmeqtur; Biraq danaliq bilen mangghan nijat tapar.
自恃聰明的，實是糊塗人；行事智慧的，必安全無恙。
27 Namratlargha xeyrxahliq qilidighan kishi mohtajliq tartmas; Lékin hajetmenni körsimu körmeske salghan kishi köpligen qarghishqa uchrar.
樂施濟貧的，決不會匱乏；視若無睹的，必飽受咒罵。
28 Yamanlar mertiwige chiqsa, xalayiq özlirini qachurar; Lékin ular zawal tapsa, heqqaniylar rawaj tapar.
惡霸當道，人人走避；惡霸滅亡，義人興旺。
