Pend-nesihetler 24
1 Yamanlargha reshk qilma, Ular bilen bardi-keldi qilishni arzu qilma;
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 Chünki ularning köngli zorawanliqnila oylar; Ularning aghzi azar yetküzüshni sözler.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Aile bolsa danaliq asasida berpa qilinar; Chüshinish bilen mustehkemliner.
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 Bilim bilen öyning xaniliri herxil qimmetlik, ésil göherlerge toldurular.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 Dana adem zor küchke igidur; Bilimi bar adem qudritini ashurar.
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 Puxta nesihetler bilen jeng qilghin; Ghelibe bolsa Birdinbir Ulugh Meslihetchi bilen bolar.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Danaliq eqilsiz ademge nisbeten tolimu égiz, chüshiniksizdur; [Chonglar] sheher derwazisi aldigha yighilghanda u zuwan achalmas.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 Eskilikni niyetligen adem «suyiqestchi» atilar.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 Exmeqliqtin bolghan niyet gunahdur; Hakawur kishi ademlerge yirginchliktur.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 Béshinggha éghir kün chüshkende jasaretsiz bolsang, Küchsiz hésablinisen.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 [Sewebsiz] ölümge tartilghanlarni qutquzghin; Boghuzlinish xewpide turghanlardin yardem qolungni tartma;
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 Eger sen: «Bu ishtin xewirimiz yoqtur» déseng, Her ademning könglini tarazigha Salghuchi buni körmesmu? Jéningni hayat Saqlighuchi uni bilmesmu? U herbir insan balsining öz qilghanliri boyiche ularning özige yandurmasmu?
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 I oghlum, hesel [tapsang] istimal qil, u yaxshidur. Here könikidin alghan hesel bolsa tatliq tétiydu;
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 Danaliq bilen tonushsang, umu könglüngge shuningdek bolar; Uni tapqiningda jezmen yaxshi köridighan kününg bolidu, Arzu-ümiding bikargha ketmes.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 I rezil adem, heqqaniyning öyige yoshurun hujum qilishni kütme, Uning turalghusini bulighuchi bolma!
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 Chünki heqqaniy yette qétim yiqilip chüsher, Biraq axiri yene ornidin turar. Lékin rezil kishi külpet ichige putliship chüsher.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Reqibing yiqilip ketse xush bolup ketme, Düshmining putliship chüshse shadlanma;
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 Perwerdigar buni körgende, Bu qiliqingni yaxshi körmey, Belkim ghezipini reqibingge chüshürmesliki mumkin.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Yamanlar [rawaj tapsa], biaram bolup ketme; Rezillerge reshk qilma.
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 Chünki yamanlarning kélechiki yoqtur, Uning chirighimu öchürüler.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 I oghlum, Perwerdigardin qorqqin, padishahnimu hörmet qil. Qutratquchilar bilen arilashma.
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 Bundaq kishilerge kélidighan balayi’apet ushtumtut bolar, [Perwerdigar bilen padishahning] ularni qandaq yoqitidighanliqini bilemsen?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 Bularmu aqilanilerning sözliridur: — Sot qilghanda bir terepke yan bésish qet’iy bolmas.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 Jinayetchige: «Eyibsiz sen» dep höküm chiqarghan kishige, Xelqler lenet éytar; El-yurtlar uningdin nepretliner.
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 Biraq ular jinayetchining gunahini échip tashlighan kishidin xursen bolar, Ular uninggha bext-saadet tilisher.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 Durus jawab bergüchi, Goyaki kishining lewlirige söygüchidur.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Awwal sirtta ishliringning yolini hazirlap, Étiz-ériqliringni teyyarla, Andin öyüngni salghin.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Yéqininggha qarshi asassiz guwahliq qilma; Aghzingdin héch yalghanchiliq chiqarma.
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 «U manga qandaq qilghan bolsa, menmu uninggha shundaq qilimen, Uning manga qilghinini özige yandurimen», dégüchi bolma.
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 Men hurunning étizliqidin öttim, Eqilsizning üzümzarliqi yénidin mangdim,
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 Mana, her yéridin tikenler ösüp chiqqan, Xoxilar yer yüzini bésip ketken, Qoruq témi örülüp ketken!
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 Ularni körgech, obdan oylandim; Körginimdin sawaq aldim: —
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 Sen: «Yene birdem közümni yumuwalay, Yene birdem uxliwalay, Yene birdem put-qolumni almap yétiwalay» — déseng,
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 Namratliq bulangchidek séni bésip kéler, Hajetmenlik qalqanliq eskerdek sanga hujum qilar.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
