Pend-nesihetler 24
1 Yamanlargha reshk qilma, Ular bilen bardi-keldi qilishni arzu qilma;
你不要嫉妒恶人， 也不要起意与他们相处；
2 Chünki ularning köngli zorawanliqnila oylar; Ularning aghzi azar yetküzüshni sözler.
因为，他们的心图谋强暴， 他们的口谈论奸恶。
3 Aile bolsa danaliq asasida berpa qilinar; Chüshinish bilen mustehkemliner.
房屋因智慧建造， 又因聪明立稳；
4 Bilim bilen öyning xaniliri herxil qimmetlik, ésil göherlerge toldurular.
其中因知识充满各样美好宝贵的财物。
5 Dana adem zor küchke igidur; Bilimi bar adem qudritini ashurar.
智慧人大有能力； 有知识的人力上加力。
6 Puxta nesihetler bilen jeng qilghin; Ghelibe bolsa Birdinbir Ulugh Meslihetchi bilen bolar.
你去打仗，要凭智谋； 谋士众多，人便得胜。
7 Danaliq eqilsiz ademge nisbeten tolimu égiz, chüshiniksizdur; [Chonglar] sheher derwazisi aldigha yighilghanda u zuwan achalmas.
智慧极高，非愚昧人所能及， 所以在城门内不敢开口。
8 Eskilikni niyetligen adem «suyiqestchi» atilar.
设计作恶的， 必称为奸人。
9 Exmeqliqtin bolghan niyet gunahdur; Hakawur kishi ademlerge yirginchliktur.
愚妄人的思念乃是罪恶； 亵慢者为人所憎恶。
10 Béshinggha éghir kün chüshkende jasaretsiz bolsang, Küchsiz hésablinisen.
你在患难之日若胆怯， 你的力量就微小。
11 [Sewebsiz] ölümge tartilghanlarni qutquzghin; Boghuzlinish xewpide turghanlardin yardem qolungni tartma;
人被拉到死地，你要解救； 人将被杀，你须拦阻。
12 Eger sen: «Bu ishtin xewirimiz yoqtur» déseng, Her ademning könglini tarazigha Salghuchi buni körmesmu? Jéningni hayat Saqlighuchi uni bilmesmu? U herbir insan balsining öz qilghanliri boyiche ularning özige yandurmasmu?
你若说：这事我未曾知道， 那衡量人心的岂不明白吗？ 保守你命的岂不知道吗？ 他岂不按各人所行的报应各人吗？
13 I oghlum, hesel [tapsang] istimal qil, u yaxshidur. Here könikidin alghan hesel bolsa tatliq tétiydu;
我儿，你要吃蜜，因为是好的； 吃蜂房下滴的蜜便觉甘甜。
14 Danaliq bilen tonushsang, umu könglüngge shuningdek bolar; Uni tapqiningda jezmen yaxshi köridighan kününg bolidu, Arzu-ümiding bikargha ketmes.
你心得了智慧，也必觉得如此。 你若找着，至终必有善报； 你的指望也不致断绝。
15 I rezil adem, heqqaniyning öyige yoshurun hujum qilishni kütme, Uning turalghusini bulighuchi bolma!
你这恶人，不要埋伏攻击义人的家； 不要毁坏他安居之所。
16 Chünki heqqaniy yette qétim yiqilip chüsher, Biraq axiri yene ornidin turar. Lékin rezil kishi külpet ichige putliship chüsher.
因为，义人虽七次跌倒，仍必兴起； 恶人却被祸患倾倒。
17 Reqibing yiqilip ketse xush bolup ketme, Düshmining putliship chüshse shadlanma;
你仇敌跌倒，你不要欢喜； 他倾倒，你心不要快乐；
18 Perwerdigar buni körgende, Bu qiliqingni yaxshi körmey, Belkim ghezipini reqibingge chüshürmesliki mumkin.
恐怕耶和华看见就不喜悦， 将怒气从仇敌身上转过来。
19 Yamanlar [rawaj tapsa], biaram bolup ketme; Rezillerge reshk qilma.
不要为作恶的心怀不平， 也不要嫉妒恶人；
20 Chünki yamanlarning kélechiki yoqtur, Uning chirighimu öchürüler.
因为，恶人终不得善报； 恶人的灯也必熄灭。
21 I oghlum, Perwerdigardin qorqqin, padishahnimu hörmet qil. Qutratquchilar bilen arilashma.
我儿，你要敬畏耶和华与君王， 不要与反复无常的人结交，
22 Bundaq kishilerge kélidighan balayi’apet ushtumtut bolar, [Perwerdigar bilen padishahning] ularni qandaq yoqitidighanliqini bilemsen?
因为他们的灾难必忽然而起。 耶和华与君王所施行的毁灭， 谁能知道呢？
23 Bularmu aqilanilerning sözliridur: — Sot qilghanda bir terepke yan bésish qet’iy bolmas.
以下也是智慧人的箴言： 审判时看人情面是不好的。
24 Jinayetchige: «Eyibsiz sen» dep höküm chiqarghan kishige, Xelqler lenet éytar; El-yurtlar uningdin nepretliner.
对恶人说“你是义人”的， 这人万民必咒诅，列邦必憎恶。
25 Biraq ular jinayetchining gunahini échip tashlighan kishidin xursen bolar, Ular uninggha bext-saadet tilisher.
责备恶人的，必得喜悦； 美好的福也必临到他。
26 Durus jawab bergüchi, Goyaki kishining lewlirige söygüchidur.
应对正直的，犹如与人亲嘴。
27 Awwal sirtta ishliringning yolini hazirlap, Étiz-ériqliringni teyyarla, Andin öyüngni salghin.
你要在外头预备工料， 在田间办理整齐， 然后建造房屋。
28 Yéqininggha qarshi asassiz guwahliq qilma; Aghzingdin héch yalghanchiliq chiqarma.
不可无故作见证陷害邻舍， 也不可用嘴欺骗人。
29 «U manga qandaq qilghan bolsa, menmu uninggha shundaq qilimen, Uning manga qilghinini özige yandurimen», dégüchi bolma.
不可说：人怎样待我，我也怎样待他； 我必照他所行的报复他。
30 Men hurunning étizliqidin öttim, Eqilsizning üzümzarliqi yénidin mangdim,
我经过懒惰人的田地、 无知人的葡萄园，
31 Mana, her yéridin tikenler ösüp chiqqan, Xoxilar yer yüzini bésip ketken, Qoruq témi örülüp ketken!
荆棘长满了地皮， 刺草遮盖了田面， 石墙也坍塌了。
32 Ularni körgech, obdan oylandim; Körginimdin sawaq aldim: —
我看见就留心思想； 我看着就领了训诲。
33 Sen: «Yene birdem közümni yumuwalay, Yene birdem uxliwalay, Yene birdem put-qolumni almap yétiwalay» — déseng,
再睡片时，打盹片时， 抱着手躺卧片时，
34 Namratliq bulangchidek séni bésip kéler, Hajetmenlik qalqanliq eskerdek sanga hujum qilar.
你的贫穷就必如强盗速来， 你的缺乏仿佛拿兵器的人来到。
