Pend-nesihetler 23
1 Katta erbab bilen hemdastixan bolsang, Aldingdiki kim ikenlikini obdan oylan.
你若與官長坐席， 要留意在你面前的是誰。
2 Ishtiying yaman bolsa, Gélinggha pichaq tenglep turghandek özüngni tart.
你若是貪食的， 就當拿刀放在喉嚨上。
3 Uning nazunémetlirini tama qilma, Ular adem aldaydighan tamaqlardur.
不可貪戀他的美食， 因為是哄人的食物。
4 Bay bolimen dep özüngni upratma; Özüngning zéhningni bu ishqa qaratma.
不要勞碌求富， 休仗自己的聰明。
5 [Bayliqlargha] köz tikishing bilenla, ular yoq bolidu; Pul-mal derweqe özige qanat yasap, Xuddi bürküttek asman’gha uchup kéter.
你豈要定睛在虛無的錢財上嗎？ 因錢財必長翅膀，如鷹向天飛去。
6 Ach közning nénini yéme, Uning ésil nazunémetlirini tama qilma;
不要吃惡眼人的飯， 也不要貪他的美味；
7 Chünki uning köngli qandaq bolghandek, özimu shundaq. U aghzida: — Qéni, alsila, ichsile! — désimu, Biraq könglide séni oylighini yoq.
因為他心怎樣思量， 他為人就是怎樣。 他雖對你說，請吃，請喝， 他的心卻與你相背。
8 Yégen bir yutum taamnimu qusuwétisen, Uninggha qilghan chirayliq sözliringmu bikargha ketken bolidu.
你所吃的那點食物必吐出來； 你所說的甘美言語也必落空。
9 Exmeqqe yol körsitip salma, Chünki u eqil sözliringni közge ilmas.
你不要說話給愚昧人聽， 因他必藐視你智慧的言語。
10 Qedimde békitken yerning pasil tashlirini yötkime, Yétimlarning étizlirighimu ayagh basma;
不可挪移古時的地界， 也不可侵入孤兒的田地；
11 Chünki ularning Hemjemet-Qutquzghuchisi intayin küchlüktur; U Özi ular üchün üstüngdin dewa qilar.
因他們的救贖主大有能力， 他必向你為他們辨屈。
12 Nesihetke köngül qoy, Ilim-bilimlerge qulaq sal.
你要留心領受訓誨， 側耳聽從知識的言語。
13 Balanggha terbiye bérishtin érinme; Eger tayaq bilen ursang, u ölüp ketmeydu;
不可不管教孩童； 你用杖打他，他必不至於死。
你要用杖打他， 就可以救他的靈魂免下陰間。 (Sheol h7585)
15 I oghlum, dana bolsang, Méning qelbim qanche xush bolar idi!
我兒，你心若存智慧， 我的心也甚歡喜。
16 Aghzingda orunluq sözler bolsa, ich-ichimdin shadlinimen.
你的嘴若說正直話， 我的心腸也必快樂。
17 Gunah sadir qilghuchilargha reshk qilma, Herdaim Perwerdigardin eyminishte turghin;
你心中不要嫉妒罪人， 只要終日敬畏耶和華；
18 Shundaq qilghiningda jezmen köridighan yaxshi kününg bolidu, Arzu-ümiding bikargha ketmes.
因為至終必有善報， 你的指望也不致斷絕。
19 I oghlum, sözümge qulaq sélip dana bol, Qelbingni [Xudaning] yoligha bashlighin.
我兒，你當聽，當存智慧， 好在正道上引導你的心。
20 Meyxorlargha arilashma, Nepsi yaman göshxorlar bilen bardi-keldi qilma;
好飲酒的，好吃肉的， 不要與他們來往；
21 Chünki haraqkesh bilen nepsi yaman axirida yoqsulluqta qalar, Gheplet uyqusigha patqanlargha jende kiyimni kiygüzer.
因為好酒貪食的，必致貧窮； 好睡覺的，必穿破爛衣服。
22 Séni tapqan atangning sözini angla, Anang qérighanda uninggha hörmetsizlik qilma.
你要聽從生你的父親； 你母親老了，也不可藐視她。
23 Heqiqetni sétiwal, Uni hergiz sétiwetme. Danaliq, terbiye we yorutulushnimu al.
你當買真理； 就是智慧、訓誨，和聰明也都不可賣。
24 Heqqaniy balining atisi chong xushalliq tapar; Dana oghulni tapqan atisi uningdin xursen bolar.
義人的父親必大得快樂； 人生智慧的兒子，必因他歡喜。
25 Ata-anangni söyündürüp, Séni tughqan anangni xush qil.
你要使父母歡喜， 使生你的快樂。
26 I oghlum, qelbingni manga tapshur; Közliringmu hayatliq yollirimgha tikilsun!
我兒，要將你的心歸我； 你的眼目也要喜悅我的道路。
27 Chünki pahishe ayal chongqur oridur, Buzuq yat ayal tar zindandur;
妓女是深坑； 外女是窄阱。
28 Ular qaraqchidek möküwélip, Insaniyet arisidiki wapasizlarni köpeyter.
她埋伏好像強盜； 她使人中多有奸詐的。
29 Kimde azab bar? Kimde derd-elem? Kim jédel ichide qalar? Kim nale-peryad kötürer? Kim sewebsiz yarilinar? Kimning közi qizirip kéter?
誰有禍患？誰有憂愁？ 誰有爭鬥？誰有哀歎？ 誰無故受傷？誰眼目紅赤？
30 Del sharab üstide uzun olturghan, Ebjesh sharabtin tétishqa aldirighan meyxorlar!
就是那流連飲酒、 常去尋找調和酒的人。
31 Sharabning ajayib qizilliqigha, uning jamdiki julaliqigha, Kishining gélidin shundaq siliq ötkenlikige meptun bolup qalma!
酒發紅，在杯中閃爍， 你不可觀看， 雖然下咽舒暢， 終久是咬你如蛇，刺你如毒蛇。
32 Axirida u zeherlik yilandek chéqiwalidu, Oq yilandek neshtirini sanjiydu.
33 Köz aldingda ghelite menziriler körünidu, Aghzingdin qalaymiqan sözler chiqidu.
你眼必看見異怪的事； 你心必發出乖謬的話。
34 Xuddi déngiz-okyanlarda leylep qalghandek, Yelkenlik kémining moma yaghichi üstide yatqandek bolisen.
你必像躺在海中， 或像臥在桅杆上。
35 Sen choqum: — Birsi méni urdi, lékin men yarilanmidim! Birsi méni tayaq bilen urdi, biraq aghriqini sezmidim!» — deysen. Biraq sen yene: «Hoshumgha kelsemla, men yenila sharabni izdeymen! — deysen.
你必說：人打我，我卻未受傷； 人鞭打我，我竟不覺得。 我幾時清醒，我仍去尋酒。
