Pend-nesihetler 14
1 Herbir dana ayal öz ailisini awat qilar; Exmeq ayal ailisini öz qoli bilen weyran qilar.
智慧婦人建立家室； 愚妄婦人親手拆毀。
2 Durusluq yolida mangidighan kishi Perwerdigardin qorqar; Qingghir yolda mangghan kishi [Xudani] közge ilmas.
行動正直的，敬畏耶和華； 行事乖僻的，卻藐視他。
3 Exmeqning tekebbur aghzi özige tayaq bolar; Aqilanining lewliri özini qoghdar.
愚妄人口中驕傲，如杖責打己身； 智慧人的嘴必保守自己。
4 Ulagh bolmisa, éghil pak-pakiz turar; Biraq öküzning küchi bolghandila [sanggha] ashliq tolar.
家裏無牛，槽頭乾淨； 土產加多乃憑牛力。
5 Ishenchlik guwahchi yalghan éytmas; Saxta guwahchi yalghan gepni nepestek tinar.
誠實見證人不說謊話； 假見證人吐出謊言。
6 Hakawurlar danaliq izdep tapalmas; Biraq yorutulghan ademge bilim élish asan’gha chüsher.
褻慢人尋智慧，卻尋不着； 聰明人易得知識。
7 Birawning aghzida bilim yoqluqini bilip yetkende, Uningdin özüngni néri tart.
到愚昧人面前， 不見他嘴中有知識。
8 Eqil-parasetlik kishining danaliqi öz yolini oylinishtidur; Exmeqlerning eqilsizliki bolsa özlirining aldinishidur.
通達人的智慧在乎明白己道； 愚昧人的愚妄乃是詭詐。
9 Exmeqler bolsa «itaetsizlik qurbanliqi»ni közge ilmaydu, Heqqaniylar arisida bolsa iltipat tépilar.
愚妄人犯罪，以為戲耍； 正直人互相喜悅。
10 Köngüldiki derdni peqet özila kötüreler; Köngüldiki xushluqqimu bashqilar shérik bolalmas.
心中的苦楚，自己知道； 心裏的喜樂，外人無干。
11 Yamanning öyi örülüp chüsher; Heqqaniy ademning chédiri güllinip kéter.
奸惡人的房屋必傾倒； 正直人的帳棚必興盛。
12 Adem balisigha toghridek körünidighan bir yol bar, Lékin aqiwiti halaketke baridighan yollardur.
有一條路，人以為正， 至終成為死亡之路。
13 Oyun-külke bolsa qelbtiki ghem-qayghuni yapar, Xushalliq ötüp ketkende, ghem-qayghu yenila qalar.
人在喜笑中，心也憂愁； 快樂至極就生愁苦。
14 Toghra yoldin burulup yan’ghan adem haman öz yolidin toyar; Yaxshi adem öz ishidin qanaetliner.
心中背道的，必滿得自己的結果； 善人必從自己的行為得以知足。
15 Saddilar hemme gepke ishinip kéter; Lékin pem-parasetlik kishi herbir qedemni awaylap basar.
愚蒙人是話都信； 通達人步步謹慎。
16 Dana adem éhtiyatchan bolup awarichiliktin néri kéter; Exmeq hakawurluq qilip, özige ishinip aldigha mangar.
智慧人懼怕，就遠離惡事； 愚妄人卻狂傲自恃。
17 Térikkek exmeqliq qilar; Neyrengwaz adem nepretke uchrar.
輕易發怒的，行事愚妄； 設立詭計的，被人恨惡。
18 Saddilar exmeqliqqa warisliq qilar; Pem-parasetlikler bilimni öz taji qilar.
愚蒙人得愚昧為產業； 通達人得知識為冠冕。
19 Yamanlar yaxshilarning aldida igiler; Qebihler heqqaniyning derwaziliri aldida [bash urar].
壞人俯伏在善人面前； 惡人俯伏在義人門口。
20 Namrat kishi hetta öz yéqinighimu yaman körüner. Bayning dosti bolsa köptur.
貧窮人連鄰舍也恨他； 富足人朋友最多。
21 Yéqinini pes körgen gunahkardur; Lékin miskinlerge rehim qilghan beriket tapar.
藐視鄰舍的，這人有罪； 憐憫貧窮的，這人有福。
22 Yamanliq oylighanlar yoldin adashqanlardin emesmu? Biraq yaxshiliq oylighanlar rehim-shepqet, heqiqet-sadiqliqqa muyesser bolar.
謀惡的，豈非走入迷途嗎？ 謀善的，必得慈愛和誠實。
23 Hemme méhnettin payda chiqar; Biraq quruq paranglar ademni mohtajliqta qaldurar.
諸般勤勞都有益處； 嘴上多言乃致窮乏。
24 Aqilaniler üchün bayliqlar bir tajdur; Exmeqlerning nadanliqidin peqet yene shu nadanliqla chiqar.
智慧人的財為自己的冠冕； 愚妄人的愚昧終是愚昧。
25 Heqqaniy guwahliq bergüchi kishilerning hayatini qutquzar; Yalghan-yawidaq sözleydighan [guwahchi] yalghan gepni nepestek tinar.
作真見證的，救人性命； 吐出謊言的，施行詭詐。
26 Perwerdigardin qorqidighanning küchlük yölenchüki bar, Uning balilirimu himayige ige bolar.
敬畏耶和華的，大有倚靠； 他的兒女也有避難所。
27 Perwerdigardin qorqush hayatning buliqidur; U kishini ejellik tuzaqlardin qutquzar.
敬畏耶和華就是生命的泉源， 可以使人離開死亡的網羅。
28 Padishahning shan-sheripi puqrasining köplikidindur; Puqrasining kemliki emirning halakitidur.
帝王榮耀在乎民多； 君王衰敗在乎民少。
29 Éghir-bésiq kishi intayin aqil kishidur; Chéchilghaq exmeqliqni ulughlar.
不輕易發怒的，大有聰明； 性情暴躁的，大顯愚妄。
30 Xatirjem köngül tenning saqliqidur; Hesret chékish bolsa söngeklerni chiritar.
心中安靜是肉體的生命； 嫉妒是骨中的朽爛。
31 Miskinni bozek qilghuchi — Perwerdigargha haqaret qilghuchidur; Hajetmenlerge shapaet qilish Uni hörmetligenliktur.
欺壓貧寒的，是辱沒造他的主； 憐憫窮乏的，乃是尊敬主。
32 Yaman öz yamanliqi ichide yiqitilar; Heqqaniy adem hetta sekratta yatqandimu xatirjem bolar.
惡人在所行的惡上必被推倒； 義人臨死，有所投靠。
33 Yorutulghan kishining könglide danaliq yatar; Biraq exmeqning könglidikisi ashkara bolmay qalmas.
智慧存在聰明人心中； 愚昧人心裏所存的，顯而易見。
34 Heqqaniyet herqaysi elni yuqiri kötürer; Gunah herqandaq milletni nomusqa qaldurar.
公義使邦國高舉； 罪惡是人民的羞辱。
35 Padishahning iltipati eqilliq xizmetkarning béshigha chüsher; Biraq uning ghezipi nomusta qaldurghuchi uyatsiz xizmetkarining béshigha chüsher.
智慧的臣子蒙王恩惠； 貽羞的僕人遭其震怒。
