Pend-nesihetler 11
1 Yalghan taraza Perwerdigargha yirginchliktur; Adil jing téshi Uni xursen qilar.
Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
2 Tekebburluq bilen birge shermendichilik egiship kéler; Lékin danaliq kichik péillargha hemrah bolar.
Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
3 Toghrilarning semimiyliki özini yétekler; Lékin kazzaplarning egriliki özini weyran qilar.
Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
4 Xudaning ghezep künide mal-dunyaning paydisi bolmas; Lékin heqqaniyet ademni ölümdin qutquzar.
Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
5 Kamil ademning heqqaniyliqi özini tüz yolgha bashlar; Yaman adem öz yamanliqidin yiqilar.
Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
6 Durus ademlerning heqqaniyliqi özlirini qutquzar; Lékin kazzaplar öz hiyle-neyringidin tutular.
Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
7 Rezil adem ölse, uning ümidi yoqqa chiqar; Gunahkarning ümidi axiri quruq qalar.
Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
8 Heqqaniy adem qiyinchiliqtin xaliy qilinar; Rezil adem uning ornigha tutular.
Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
9 Munapiqlar öz aghzi bilen yéqinini buzar; Lékin heqqaniylar bilimi bilen qutquzular.
Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
10 Heqqaniy adem ronaq tapsa, sheher xush bolar; Rezil adem halak bolsa, xelq tentene qilar.
Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
11 Toghrilarning beriket tileshliri bilen sheher gülliner; Lékin rezillerning tili bilen weyran bolar.
Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
12 Öz yéqinini sökidighan kishi — eqilsizdur; Emma yorutulghan adem aghzini yighar.
Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
13 Gep toshughuchi mexpiyetlerni ashkarilar; Sadiq adem amanetke xiyanet qilmas.
Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
14 Yolyoruq kem bolsa, el-yurt yiqilar; Ulugh bir meslihetchi bolsa, el nijat tapar.
Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
15 Yatqa borun bolghan kishi ziyan tartmay qalmas; Qol bériship képil bolushni yaman körgen kishining quliqi tinch bolar.
Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
16 Shapaetlik ayal izzet-hörmetni qoldin bermes; Zorawanlar bayliqni qoldin bermes.
Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
17 Rehimdil öz-özige bext yaritar; Rehimsiz öz ténini aghritar.
Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
18 Yaman ademlerning alghan ish heqqi ularni aldar, beriketsiz bolar; Emma heqqaniyet térighuchi adem emeliy in’am alar.
Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
19 Heqqaniyet ademge hayatliq tapquzar; Yamanliqni közlep yüridighan kishi ölümge yüz tutar.
Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
20 Niyiti buzuq kishi Perwerdigargha yirginchliktur; Emma yoli diyanetlik kishiler uning xursenlikidur.
Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
21 Qol tutushup birleshsimu, yamanlar jazagha tartilmay qalmas; Lékin heqqaniylarning nesli nijat tapar.
Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
22 Chirayliq emma tétiqsiz xotun, Choshqining tumshuqigha altun halqa salghandektur.
Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
23 Heqqaniylarning arzusi peqet yaxshi méwe élip kéler; Yamanlarning kütkini ghezep-neprettur.
Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
24 Biraw merdlerche tarqatsimu, gülliner; Yene biraw bérishke tégishlikini ayisimu, peqet namratlishar.
Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
25 Merd adem etliner; Bashqilarni sugharghuchi özimu sughirilar.
Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
26 Ashliqni satmay bésiwalghan kishi elning lenitige uchraydu; Lékin ashliqni sétip bergüchige beriket tiliner.
Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
27 Yaxshiliqni izdep intilgen adem shapaet tapar; Yamanliqni izdigen adem özi yamanliq körer.
Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
28 Öz mal-duniyasigha tayan’ghuchi yiqilar; Heqqaniy kishi yopurmaqtek kökirer.
Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
29 Öz öyige azarchiliq salghan kishi shamalgha miras bolar; Eqilsiz adem aqilanining quli bolup qalar.
Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
30 Heqqaniyning béridighan méwisi «hayatliq derixi»dur; Dana kishi köngüllerni [hayatliqqa] mayil qilar.
Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
31 Qaranglar, heqqaniy adem bu dunyada [sewenliki üchün] bedel töligen yerde, Reziller bilen gunahkarlarning aqiwiti qandaq bolar?
Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
