Chöl-bayawandiki seper 32
1 Rubenning ewladliri bilen Gadning ewladlirining kala padiliri tolimu köpeygenidi; ularning Yaazerning zémini bilen Giléadning zéminigha közi chüshti; we mana, shu zémin charwa béqishqa mas kélidighan yer idi.
勒烏本的子孫和加得的子孫，擁有很多的家畜；他們一見雅則爾地方和基肋阿得地方，是適於畜牧的區域，
2 Shunga ular Musa, kahin Eliazar we jamaetning emirlirining aldigha kélip ulargha: —
便前來對梅瑟和厄肋阿匝爾大司祭及會眾的首領說：「
3 Atarot, Dibon, Yaazer, Nimrah, Heshbon, Elealeh, Sebam, Nébo, Beon dégen yerler,
阿塔洛特、狄朋、雅則爾、尼默辣、赫市朋、厄肋阿肋、色班、乃波和貝紅，
4 yeni Israil jamaiti aldida Perwerdigar meghlup qilip bergen yerler bolup, charwa béqishqa bap yerler iken, qulliriningmu charwa méli bar, — dédi
這些地方是上主為以色列會眾所征服的，是適於畜牧的地方，而你的僕人們正有牛羊。」
5 we yene: — Eger silining aldilirida iltipatlirigha érishken bolsaq, bizni Iordan deryasidin öt démey, bu yerni bizge miras qilip bersile, — dédi.
他們又說：「若是我們在你眼中獲得寵幸，希望你將這地方賜給你的僕人們作產業，不必叫我們過約但河。」
6 Musa Gadning ewladliri bilen Rubenning ewladlirigha: — Qérindashliringlar jengge chiqqan waqtida siler mushu yerde turamtinglar?
梅瑟回答加得的子孫和勒烏本的子孫說：「怎麼! 你們的兄弟去打仗，你們卻要住在這裡﹖
7 Siler néme üchün Israillarning [deryadin] ötüp Perwerdigar ulargha ata qilip bergen zémin’gha kirishige köngullirini sowutisiler?
為什麼你們要叫以色列的子民喪氣，使他們不敢進入上主賜給他們的土地﹖
8 Ilgiri men Qadesh-Barnéadin ata-bowiliringlarni shu zéminni charlap kélishke ewetkinimde ularmu shundaq qilishqanidi.
當我由卡德士巴爾乃亞派遣你們的祖先去窺探這地時，他們也這樣做過。
9 Ular Eshkol jilghisigha chiqip, u zéminni körüp, Israillarning könglini Perwerdigar ata qilip bergen zémin’gha kirishtin sowutqan.
他們上到厄市苛耳山谷，窺探了那地方，回來就使以色列子民喪了氣，致使他們再不願進入上主賜給他們的土地。
10 Shu chaghda Perwerdigarning achchiqi kélip qesem qilip:
為此上主在那天發怒起誓說：『
11 «Misirdin chiqqan yigirme yashtin yuqirilar chin könglidin Manga egeshmigechke, ular Men Ibrahim, Ishaq, Yaquplargha «Silerge ata qilimen» dep qesem qilghan zéminni körse, [Men Perwerdigar bolmay kétey]!
凡由埃及出來過了二十歲的人，不得看見我誓許給亞巴郎、依撒格和雅各伯的土地，因為他們沒有一心一意地隨從我；
12 Peqet kenizziylerdin bolghan Yefunnehning oghli Kaleb bilen Nunning oghli Yeshuala Manga chin könglidin egeshken bolghachqa, zéminni köreleydu», dégenidi.
只有刻納次人耶孚乃的兒子加肋布和農的兒子若蘇厄除外，因為他們一心一意地隨從了上主。』
13 Shuning bilen Perwerdigarning Israillargha achchiqi qozghalghachqa, Perwerdigarning aldida rezil bolghanni qilghan eshu bir ewlad ölüp tügigüche, u ularni chöl-bayawanda qiriq yil sergerdanliqta yürgüzdi.
因為上主對以色列發了怒，遂使他們在曠野中漂泊了四十年，直到在上主眼前作惡的那一世代完全死盡。
14 Emdi mana, gunahkarlarning ewladliri bolghan silermu ata-bowanglarning izini bésip Perwerdigarning Israillargha bolghan qattiq ghezipini téximu qozghimaqchi bopsiler-de!
現在，看，你們這些罪人的苗裔，竟起來替代你們先人，再增加上主對以色列的忿怒!
15 Eger siler uninggha egishishtin burulup ketsenglar, undaqta U [Israillarni] yene chöl-bayawan’gha tashliwétidu, bu halda siler bu barliq xelqni xarab qilghan bolisiler, — dédi.
如果你們背離了他，他再把民眾拋在曠野裡；這樣，你們就要使這整個民族毀滅了。」
16 Ikki qebilining ademliri Musaning aldigha kélip uninggha: — Biz bu yerde mallirimizgha qotan, balilirimizgha qel’e-sheher salayli.
他們遂上前來，對他說：「我們願在這裡為我們的牛羊築圈，為我們的家眷建城。
17 Biz bolsaq qorallinip, Israillarni özige tewe jaylirigha bashlap barghuche sepning aldida mangimiz; bu zémindiki yat xelqler seweblik, bizning kichik balilirimiz mustehkem sheherlerde turushi kérek.
但我們必武裝起來，在以色列子民前頭上陣，直到我們領他們進入了自己的地方；至於我們的家眷，為預防本地的居民，應叫他們安居在堅固的城內。
18 Israillar öz miraslirigha ige bolmighuche biz öyimizge hergiz qaytmaymiz.
不到以色列子民各個都佔有了產業，我們決不回家。
19 Chünki biz ular bilen Iordan deryasining kün pétish teripidiki zémin’gha yaki uningdinmu yiraqtiki zémin’gha teng igidar bolmaymiz, chünki mirasimiz Iordan deryasining bu teripide, yeni kün chiqishtidur, — dédi.
我們既然在約但河東得到了產業，在約但河西，就不再同他們分產業了。」
20 Musa ulargha: — Eger shundaq qilsanglar, yeni Perwerdigarning aldida qorallinip jengge chiqip,
梅瑟答覆他們說：「若是你們這樣做，若是你們武裝起來，在上主面前作戰；
21 silerdin qorallan’ghanlarning hemmisi Iordan deryasidin ötüp, Perwerdigar Öz düshmenlirini ularning zéminidin qoghlap chiqirip bolghanda,
若是你們個個都武裝著在上主面前過約但河，直到他將自己的敵人驅散，
22 shu zémin Perwerdigar aldida boysundurulup bolghanda andin qaytsanglar, siler Perwerdigar we Israillar aldida gunahsiz hésablinisiler; bu zéminmu Perwerdigar aldida silerge miras qilip bérilidu.
直到上主把那地征服以後，你們纔回家，你們對上主，對以色列就算無罪。那麼，這地照上主的允許，歸你們作為產業。
23 Lékin bundaq qilmisanglar, mana, Perwerdigar aldida gunahkar bolisiler; shuni obdan bilishinglar kérekki, gunahinglar özünglarni qoghlap béshinglargha chüshidu.
但是，如果你們不這樣去做，你們必獲罪於上主，要知道你們必自招罪罰。
24 Emdi siler aghzinglardin chiqqan gépinglar boyiche ish tutunglar, baliliringlar üchün sheher, qoy padiliringlar üchün qotan sélinglar, — dédi.
你們可為家眷建城，為牛羊築圈；但是你們口頭所許的，卻必要實踐。」
25 Gadning ewladliri bilen Rubenning ewladliri Musagha: — Qulliri ghojam éytqinidek qilidu.
加得的子孫和勒烏本的子孫回答梅瑟說：「你僕人們必照我主所吩咐的去做。
26 Xotun-bala chaqilirimiz, kalilar we barliq charpaylirimiz Giléadning herqaysi sheherliride qalidu;
我們的孩童、婦女、牛羊和一切牲畜，都留在這裡，留在基肋阿得的城裡；
27 Lékin qulliri, jengge teyyarlinip qorallan’ghanlarning herbiri ghojam éytqandek [deryadin] ötüp Perwerdigarning aldida jeng qilidu, — dédi.
至於你的僕人們，凡武裝起來的，都要過河，在上主面前上陣作戰，如我主所吩咐的。」
28 Shuning bilen Musa ular toghruluq kahin Eliazar bilen Nunning oghli Yeshuagha we Israilning barliq qebile bashliqlirigha tapilap,
梅瑟遂為他們向大司祭厄肋阿匝爾、農的兒子若蘇厄，以及以色列子民各支派的家長下了指示，
29 ulargha: — Eger Gadning ewladliri bilen Rubenning ewladliri qorallinip Perwerdigarning aldida jengge chiqishqa siler bilen birlikte Iordan deryasidin ötse, u zémin silerning aldinglarda boy sundurulsa, undaqta siler Giléad zéminini ulargha miras qilip béringlar.
向他們說：「若是加得子孫和勒烏本子孫，都武裝起來與你們同過約但河，在上主面前作戰，在你們征服那地以後，就把基肋阿得地方給他們作為產業。
30 Eger ular qorallinip siler bilen bille ötmeymiz dése, undaqta ularning mirasi aranglarda, yeni Qanaan zéminida bolsun, — dédi.
但是，如果他們不武裝起來同你們一起過河，就應在客納罕地與你們同分產業。」
31 Gadning ewladliri bilen Rubenning ewladliri: — Perwerdigar qullirigha qandaq buyrughan bolsa, biz shundaq qilimiz.
加得子孫和勒烏本子孫回答說：「凡上主關於你僕人所說的，我們必照做。
32 Biz qorallinip Perwerdigarning aldida deryadin ötüp Qanaan zéminigha kirimiz, andin Iordan deryasining bu yéqidiki zémin bizge miras qilip bérilidighan bolidu, — déyishti.
我們必武裝起來在上主面前過河，往客納罕地去；但約但河東的地方應給我們作產業。」
33 Shuning bilen Musa Amoriylarning padishahi Sihonning padishahliqi bilen Bashanning padishahi Ogning padishahliqini, zémin we tewesidiki sheherlerni, etrapidiki sheherler bilen qoshup, hemmisini Gadning ewladlirigha, Rubenning ewladlirigha we Yüsüpning oghli Manassehning yérim qebilisige berdi.
梅瑟遂將阿摩黎人王息紅的國土和巴商王敖格的國土，那地域及其境內的城池，以及那地域四周的城池，都給了他們；給了加得的子孫、勒烏本的子孫和若瑟的兒子默納協半支派。
34 Gadning ewladliri Dibon, Atarot, Aroer,
加得的子孫重建了狄朋、阿塔洛特、阿洛厄爾、
35 Atrot-Shofan, Yaazer, Yogbixah,
阿特洛特芍番、雅則爾、約革波哈、
36 Beyt-Nimrah, Beyt-Haran qatarliq mustehkem sheherlerni saldi we shundaqla qotanlarni saldi.
貝特尼默辣和貝特哈蘭：這些都是堅固的城邑，並築有羊圈。
37 Rubenning ewladliri [yéngidin] Heshbon, Elealeh, Kiriatayim,
勒烏本的子孫重建了赫市朋、厄肋阿肋、克黎雅塔因、
38 Nébo, Baal-Méon (yuqiriqi isimlar özgirtilgen) we Sibmahni saldi; hem ular salghan sheherlerge yéngidin nam berdi.
乃波、巴爾默紅──有些名字已改──和息貝瑪；他們給重建的城邑另取了別名。
39 Manassehning oghli Makirning ewladliri Giléadqa yürüsh qilip, u yerni élip, shu yerde turushluq Amoriylarni qoghliwetti.
默納協的兒子瑪基爾的子孫去了基肋阿得，佔據了那地方，驅逐了那裡的阿摩黎人。
40 Shuning bilen Musa Giléadni Manassehning oghli Makirgha bériwidi, u shu yerde turup qaldi.
梅瑟遂將基肋阿得給了默納協的兒子瑪基爾；他就在那裡住下了。
41 Manassehning oghli Yair Amoriylarning yéza-qishlaqlirini hujum qilip élip, bu yéza-qishlaqlarni Hawot-Yair dep atidi.
默納協的兒子雅依爾去佔據了阿摩黎人的村落遂稱這些村落為哈沃特雅依爾。
42 Nobah Kinat we uninggha qarashliq yéza-qishlaqlarni hujum qilip élip Kinatni öz ismi bilen Nobah dep atidi.
諾巴黑去佔據了刻納特及其屬鎮，給那地方起了自己的名字，叫諾巴黑。
