Chöl-bayawandiki seper 21
1 Jenubta turushluq Arad memlikitining Qanaaniylardin bolghan padishahi Israillarning Atarim yoli bilen kéliwatqanliqini anglap, chiqip ular bilen soqushup, nechcheylenni tutqun qilip ketti.
住南地的迦南人亚拉得王，听说以色列人从亚他林路来，就和以色列人争战，掳了他们几个人。
2 Andin Israillar Perwerdigargha qesem ichip: «Eger bu xelqni bizning qolimizgha pütünley tapshuridighan bolsang, ularning sheherlirini weyran qilip tashlaymiz» — dédi.
以色列人向耶和华发愿说：“你若将这民交付我手，我就把他们的城邑尽行毁灭。”
3 Perwerdigar Israillarning peryadini anglap, Qanaanliylarni ularning qoligha tapshurdi, shuning bilen ular Qanaaniylarni ularning sheherliri bilen qoshup weyran qildi; shu sewebtin ular shu yerni «Xormah» dep atidi.
耶和华应允了以色列人，把迦南人交付他们，他们就把迦南人和迦南人的城邑尽行毁灭。那地方的名便叫何珥玛。
4 Ular Hor téghidin yolgha chiqip, Édom zéminini aylinip ötüsh üchün, Qizil déngiz boyidiki yolni boylap mangdi; xelq mushu yol sewebidin könglide tolimu taqetsiz bolup,
他们从何珥山起行，往红海那条路走，要绕过以东地。百姓因这路难行，心中甚是烦躁，
5 Xudagha we Musagha qarshi chiqip: — Siler néme üchün bizni chöl-jeziride ölsun dep Misir zéminidin bashlap chiqqansiler? Bu yerde ya ashliq, ya su yoq, könglimiz bu erzimes nanlardin bizar boldi, déyishti.
就怨 神和摩西说：“你们为什么把我们从埃及领出来、使我们死在旷野呢？这里没有粮，没有水，我们的心厌恶这淡薄的食物。”
6 Shu sewebtin Perwerdigar ularning arisigha zeherlik yilanlarni ewetti; yilanlar ularni chaqti, shu sewebtin Israillardin nurghun adem ölüp ketti.
于是耶和华使火蛇进入百姓中间，蛇就咬他们。以色列人中死了许多。
7 Xelq Musaning aldigha kélip uninggha: — Biz aghzimizni buzup, Perwerdigargha hem sanga hujum qilip, yaman gep qilip gunah qilduq; Perwerdigargha tilawet qilsang, u bu yilanlarni arimizdin élip ketkey, — déwidi, Musa xelq üchün dua qildi.
百姓到摩西那里，说：“我们怨 耶和华和你，有罪了。求你祷告耶和华，叫这些蛇离开我们。”于是摩西为百姓祷告。
8 Perwerdigar Musagha: — Sen bir zeherlik yilanning sheklini yasap xadigha ésip qoyghin; yilan chéqiwalghan herbiri uninggha qarisila qayta hayatqa érishidu, — dédi.
耶和华对摩西说：“你制造一条火蛇，挂在杆子上；凡被咬的，一望这蛇，就必得活。”
9 Musa mistin bir yilan yasitip xadigha ésip qoydi; we shundaq boldiki, yilan birkimni chéqiwalghan bolsa, u bu mis yilan’gha qarisila, ular hayat qaldi.
摩西便制造一条铜蛇，挂在杆子上；凡被蛇咬的，一望这铜蛇就活了。
10 Israillar yene yolgha chiqip Obotqa kélip chédir tikti.
以色列人起行，安营在阿伯。
11 Yene Obottin yolgha chiqip, Moab zéminining udulida kün chiqish tereptiki Iye-Ibarimgha kélip chédir tikti.
又从阿伯起行，安营在以耶·亚巴琳，与摩押相对的旷野，向日出之地。
12 Ular yene u yerdin yolgha chiqip Zered jilghisida chédir tikti.
从那里起行，安营在撒烈谷。
13 Yene u yerdin méngip Amoriylarning zéminining chétidin chiqip chöl-bayawandin ötüp, éqip turghan Arnon deryasining u qétida chédir tikti (chünki Arnon deryasi Moabiylarning chégrisi bolup, Moabiylar bilen Amoriylarning otturisida idi.
从那里起行，安营在亚嫩河那边。这亚嫩河是在旷野，从亚摩利的境界流出来的；原来亚嫩河是摩押的边界，在摩押和亚摩利人搭界的地方。
14 Shunga «Perwerdigarning jengnamisi» dégen kitabta: — «Sufahdiki Waheb we derya-wadiliri, Arnon deryasi we jilghilirining yanbaghirliri, Arning turalghusighiche yétip, Moabning chégrisigha chüshidu» dep pütülgenidi).
所以耶和华的战记上说：“苏法的哇哈伯与亚嫩河的谷，
并向亚珥城众谷的下坡，是靠近摩押的境界。”
16 [Israillar] yene u yerdin méngip Beerge keldi; «[Beer]» quduq dégen menide bolup, ilgiri Perwerdigar Musagha: «Sen xelqni yigh, Men ulargha ichidighan su bérey» dégende shu quduqni közde tutqan.
以色列人从那里起行，到了比珥。从前耶和华吩咐摩西说：“招聚百姓，我好给他们水喝”，说的就是这井。
17 Shu chaghda Israillar munu naxshini éytishqan: — «Ah quduq, chiqsun süyüng bulduqlap, Naxsha éytinglar, quduqqa béghishlap:
当时，以色列人唱歌说： 井啊，涌上水来！ 你们要向这井歌唱。
18 Bu quduqni emirler, Xelqning kattiliri qazghan, Qanun chiqarghuchining sözi bilen, Hasiliri bilen qazghan». Israillar chöl-bayawandin yene Mattanahqa,
这井是首领和民中的尊贵人 用圭用杖所挖所掘的。 以色列人从旷野往玛他拿去，
19 Mattanahtin Nahaliyelge, Nahaliyeldin Bamotqa,
从玛他拿到拿哈列，从拿哈列到巴末，
20 Bamottin Moab dalasidiki jilghigha, yene chöl-bayawan terepke qarap turghan Pisgah téghining choqqisigha yétip bardi.
从巴末到摩押地的谷，又到那下望旷野之毗斯迦的山顶。
21 Israillar Amoriylarning padishahi Sihonning aldigha elchilerni ewetip:
以色列人差遣使者去见亚摩利人的王西宏，说：
22 — Bizning öz zéminliridin ötüwélishimizge ijazet bergeyla; biz silining étizliqlirigha we üzümzarliqlirigha kirmeymiz, quduqliridin sumu ichmeymiz; teweliridin ötüp ketküche «Xan yoli»din chiqmaymiz, — dédi.
“求你容我们从你的地经过；我们不偏入田间和葡萄园，也不喝井里的水，只走大道，直到过了你的境界。”
23 Sihon Israillarni öz chégrisidin ötkili qoymayla qalmastin, eksiche u Israillar bilen soqushimen dep, özining barliq xelqini yighip chölge qarap atlandi. U Yahazgha kélip Israilgha hujum qildi.
西宏不容以色列人从他的境界经过，就招聚他的众民出到旷野，要攻击以色列人，到了雅杂与以色列人争战。
24 Israillar uni qilich bilen chépip öltürüp, uning yurtini Arnon deryasidin Yabbok deryasighiche, yeni Ammoniylarning chégrisighiche igilidi; Ammoniylarning chégrisi bolsa bek mustehkem idi.
以色列人用刀杀了他，得了他的地，从亚嫩河到雅博河，直到亚扪人的境界，因为亚扪人的境界多有坚垒。
25 Israillar bu yerdiki hemme sheherni igilidi hem Amoriylarning sheherlirige, yeni Heshbon’gha we uninggha tewe barliq yéza-qishlaqlarghimu kirip orunlashti.
以色列人夺取这一切的城邑，也住亚摩利人的城邑，就是希实本与希实本的一切乡村。
26 Chünki Heshbon eslide Amoriylarning padishahi Sihonning merkiziy shehiri idi; Sihon eslide Moabning ilgiriki padishahi bilen soqushqan, uning Arnon deryasighiche bolghan hemme zéminini tartiwalghanidi.
这希实本是亚摩利王西宏的京城；西宏曾与摩押的先王争战，从他手中夺取了全地，直到亚嫩河。
27 Shu sewebtin shairlar: — «Heshbon’gha kélinglar! Mana Sihonning shehiri yéngiwashtin qurulsun, Sihonning shehiri mehkem qilinsun.
所以那些作诗歌的说： 你们来到希实本； 愿西宏的城被修造，被建立。
28 Chünki Heshbonning özidin chiqti bir ot, Sihonning shehiridin bir yalqun yalqunlap, Yutuwetti Moabtiki Ar shehirini, Arnondiki égiz jaylarning emirlirini.
因为有火从希实本发出， 有火焰出于西宏的城， 烧尽摩押的亚珥和亚嫩河邱坛的祭司 。
29 Way sanga ey Moab! Hey Kémoshning ümmiti, tügeshtinglar! Chünki [Kémosh] öz oghullirini qachqun’gha aylandurdi, Qizlirini esirlikke bérip, Amoriylarning padishahi Sihon’gha tutup berdi!
摩押啊，你有祸了！ 基抹的民哪，你们灭亡了！ 基抹的男子逃奔， 女子被掳，交付亚摩利的王西宏。
30 Biz ularni yiqitiwettuq, Heshbon taki Dibon’ghiche halak boldi; Biz hetta Nofahqiche (Nofahtin Medebagha yétidu) ularning yurtini weyran qiliwettuq!» — dep shéir yézishqanidi.
我们射了他们； 希实本直到底本尽皆毁灭。 我们使地变成荒场，直到挪法； 这挪法直延到米底巴。
31 Shuning bilen Israillar ene shu teriqide Amoriylarning yurtigha orunlashti.
这样，以色列人就住在亚摩利人之地。
32 Musa Yaazerni charlap kélishke charlighuchilarni ewetti; andin Israillar Yaazerning yéza-qishlaqlirini ishghal qilip, u yerlerdiki Amoriylarni yéridin qoghliwetti.
摩西打发人去窥探雅谢，以色列人就占了雅谢的镇市，赶出那里的亚摩利人。
33 Shuningdin kéyin Israillar burulup, Bashanning yolini boylap mangdi; Bashanning padishahi Og we uning barliq xelqi chiqip Edreyde Israillar bilen jeng qilishqa sep tüzdi.
以色列人转回，向巴珊去。巴珊王噩和他的众民都出来，在以得来与他们交战。
34 Perwerdigar Musagha: — Qorqma, Men uni, uning barliq xelqi hem zéminini qolunggha tapshurimen; sen uni ilgiri Heshbonda turushluq Amoriylarning padishahi Sihonni qilghandek qilisen, — dédi.
耶和华对摩西说：“不要怕他！因我已将他和他的众民，并他的地，都交在你手中；你要待他像从前待住希实本的亚摩利王西宏一般。”
35 Shuning bilen ular Og bilen uning oghullirini hem barliq xelqining birini qoymay qirip tashlidi we uning zéminini igilidi.
于是他们杀了他和他的众子，并他的众民，没有留下一个，就得了他的地。
