Matta 6
1 Hézi bolunglarki, xeyr-saxawetlik ishliringlarni bashqilarning aldida köz-köz qilmanglar. Bundaq qilsanglar, ershtiki Atanglarning in’amigha érishelmeysiler.
“你们要小心，不可将善事行在人的面前，故意叫他们看见，若是这样，就不能得你们天父的赏赐了。
2 Shunga xeyr-saxawet qilghiningda, dawrang salma. Saxtipezlerla sinagoglarda we kochilarda ademlerning maxtishigha érishish üchün shundaq qilidu. Men silerge shuni berheq éytip qoyayki, ular közligen in’amigha érishken bolidu.
所以，你施舍的时候，不可在你前面吹号，像那假冒为善的人在会堂里和街道上所行的，故意要得人的荣耀。我实在告诉你们，他们已经得了他们的赏赐。
3 Lékin sen, xeyr-saxawet qilghiningda ong qolungning néme qiliwatqinini sol qolung bilmisun.
你施舍的时候，不要叫左手知道右手所做的，
4 Shuning bilen xeyr-saxawiting yoshurun bolidu we yoshurun ishlarni körgüchi Atang sanga buni qayturidu.
要叫你施舍的事行在暗中。你父在暗中察看，必然报答你。”
5 Dua qilghan waqtingda, saxtipezlerdek bolma; chünki ular bashqilargha köz-köz qilish üchün sinagoglar yaki töt kocha éghizida turuwélip dua qilishqa amraqtur. Men silerge shuni berheq éytip qoyayki, ular közligen in’amigha érishken bolidu.
“你们祷告的时候，不可像那假冒为善的人，爱站在会堂里和十字路口上祷告，故意叫人看见。我实在告诉你们，他们已经得了他们的赏赐。
6 Lékin sen bolsang, dua qilghan waqtingda, ichkiri öyge kirip, ishikni yépip, yoshurun turghuchi Atanggha dua qilinglar; we yoshurun körgüchi Atang buni sanga qayturidu.
你祷告的时候，要进你的内屋，关上门，祷告你在暗中的父；你父在暗中察看，必然报答你。
7 Dua-tilawet qilghanda, [butperes] yat elliklerdikidek quruq geplerni tekrarlawermenglar. Chünki ular dégenlirimiz köp bolsa [Xuda] tiliginimizni choqum ijabet qilidu, dep oylaydu.
你们祷告，不可像外邦人，用许多重复话，他们以为话多了必蒙垂听。
8 Shunga, siler ularni dorimanglar. Chünki Atanglar silerning éhtiyajinglarni siler tilimestin burunla bilidu.
你们不可效法他们；因为你们没有祈求以先，你们所需用的，你们的父早已知道了。
9 Shuning üchün, mundaq dua qilinglar: — «I asmanlarda turghuchi Atimiz, Séning naming muqeddes dep ulughlan’ghay.
所以，你们祷告要这样说： 我们在天上的父： 愿人都尊你的名为圣。
10 Padishahliqing kelgey, Iradeng ershte ada qilin’ghandek yer yüzidimu ada qilin’ghay.
愿你的国降临； 愿你的旨意行在地上， 如同行在天上。
11 Bügünki nénimizni bügün bizge bergeysen.
我们日用的饮食，今日赐给我们。
12 Bizge qerzdar bolghanlarni kechürginimizdek, Senmu qerzlirimizni kechürgeysen.
免我们的债， 如同我们免了人的债。
13 Bizni azdurulushlargha uchratquzmighaysen, Belki bizni rezil bolghuchidin qutuldurghaysen».
不叫我们遇见试探； 救我们脱离凶恶。 因为国度、权柄、荣耀，全是你的， 直到永远。阿们！
14 Chünki siler bashqilarning gunah-sewenliklirini kechürsenglar, ershtiki Atanglarmu silerni kechüridu.
“你们饶恕人的过犯，你们的天父也必饶恕你们的过犯；
15 Biraq bashqilarning gunah-sewenliklirini kechürmisengler, ershtiki Atanglarmu gunah-sewenlikliringlarni kechürmeydu.
你们不饶恕人的过犯，你们的天父也必不饶恕你们的过犯。”
16 Roza tutqan waqtinglarda, saxtipezlerdek tatirangghu qiyapetke kiriwalmanglar. Ular roza tutqinini köz-köz qilish üchün chiraylirini solghun qiyapette körsitidu. Men silerge shuni berheq éytip qoyayki, ular közligen in’amigha érishken bolidu.
“你们禁食的时候，不可像那假冒为善的人，脸上带着愁容；因为他们把脸弄得难看，故意叫人看出他们是禁食。我实在告诉你们，他们已经得了他们的赏赐。
17 Emdi sen, roza tutqiningda, chachliringni maylap, yüzüngni yuyup yür.
你禁食的时候，要梳头洗脸，
18 Shu chaghda, roza tutqining insanlargha emes, belki peqet yoshurun turghuchi Atangghila körünidu; we yoshurun körgüchi Atang uni sanga qayturidu.
不叫人看出你禁食来，只叫你暗中的父看见；你父在暗中察看，必然报答你。”
19 Yer yüzide özünglargha bayliqlarni toplimanglar. Chünki bu yerde ya küye yep kétidu, ya dat basidu yaki oghrilar tam téship oghrilap kétidu.
“不要为自己积攒财宝在地上；地上有虫子咬，能锈坏，也有贼挖窟窿来偷。
20 Eksiche, ershte özünglargha bayliqlar toplanglar. U yerde küye yémeydu, dat basmaydu, oghrimu tam téship oghrilimaydu.
只要积攒财宝在天上；天上没有虫子咬，不能锈坏，也没有贼挖窟窿来偷。
21 Chünki bayliqing qeyerde bolsa, qelbingmu shu yerde bolidu.
因为你的财宝在哪里，你的心也在那里。”
22 Tenning chirighi közdur. Shunga eger közüng sap bolsa, pütün wujudung yorutulidu.
“眼睛就是身上的灯。你的眼睛若了亮，全身就光明；
23 Lékin eger közüng yaman bolsa pütün wujudung qarangghu bolidu. Eger wujudungdiki «yoruqluq» emeliyette qarangghuluq bolsa, u qarangghuluq némidégen qorqunchluq-he!
你的眼睛若昏花，全身就黑暗。你里头的光若黑暗了，那黑暗是何等大呢！”
24 Héchkim [birla waqitta] ikki xojayinning qulluqida bolmaydu. Chünki u yaki buni yaman körüp, uni yaxshi köridu; yaki buninggha baghlinip, uninggha étibarsiz qaraydu. [shuninggha oxshash], silerning hem Xudaning, hem mal-dunyaning qulluqida bolushunglar mumkin emes.
“一个人不能事奉两个主；不是恶这个、爱那个，就是重这个、轻那个。你们不能又事奉 神，又事奉玛门。”
25 Shunga men silerge shuni éytip qoyayki, hayatinglargha kéreklik yémek-ichmek yaki uchanglargha kiyidighan kiyim-kéchekning ghémini qilmanglar. Hayatliq ozuqtin, ten kiyim-kéchektin eziz emesmu?
“所以我告诉你们，不要为生命忧虑吃什么，喝什么；为身体忧虑穿什么。生命不胜于饮食吗？身体不胜于衣裳吗？
26 Asmandiki uchar-qanatlargha qaranglar! Ular térimaydu, ormaydu, ambarlargha yighmaydu, lékin ershtiki Atanglar ularnimu ozuqlanduridu. Siler ashu qushlardin köp eziz emesmu?
你们看那天上的飞鸟，也不种，也不收，也不积蓄在仓里，你们的天父尚且养活它。你们不比飞鸟贵重得多吗？
27 Aranglarda qaysinglar ghem-qayghu bilen ömrünglarni birer saet uzartalaysiler?
你们哪一个能用思虑使寿数多加一刻呢？
28 Silerning kiyim-kéchekning ghémini qilishinglarning néme hajiti?! Daladiki néluperlerning qandaq ösidighanliqigha qarap béqinglar! Ular emgekmu qilmaydu, chaq égirmeydu;
何必为衣裳忧虑呢？你想野地里的百合花怎么长起来；它也不劳苦，也不纺线。
29 lékin silerge shuni éytayki, hetta Sulayman toluq shan-sherepte turghandimu uning kiyinishi niluperlerning bir gülichilikmu yoq idi.
然而我告诉你们，就是所罗门极荣华的时候，他所穿戴的，还不如这花一朵呢！
30 Emdi Xuda daladiki bügün échilsa, etisi qurup ochaqqa sélinidighan ashu gül-giyahlarni shunche bézigen yerde, silerni téximu kiyindürmesmu, ey ishenchi ajizlar!
你们这小信的人哪！野地里的草今天还在，明天就丢在炉里， 神还给它这样的妆饰，何况你们呢！
31 Shunga «néme yeymiz», «néme ichimiz», «néme kiyimiz?» dep ghem qilmanglar.
所以，不要忧虑说，吃什么？喝什么？穿什么？
32 Chünki yat eldikiler mana shundaq hemme nersige intilidu, emma ershtiki Atanglar silerning bu hemme nersilerge mohtajliqinglarni bilidu;
这都是外邦人所求的。你们需用的这一切东西，你们的天父是知道的。
33 shundaq iken, hemmidin awwal Xudaning padishahliqi we heqqaniyliqigha intilinglar. U chaghda, bularning hemmisi silerge qoshulup nésip bolidu.
你们要先求他的国和他的义，这些东西都要加给你们了。
34 Shuning üchün, etining ghémini qilmanglar. Etining ghémi etige qalsun. Her künning derdi shu kün’ge tushluq bolidu.
所以，不要为明天忧虑，因为明天自有明天的忧虑；一天的难处一天当就够了。”
