Matta 5
1 Mushu top-top ademlerni körüp u bir taghqa chiqti; u u yerde olturghinida, muxlisliri uning yénigha keldi.
耶稣看见这许多的人，就上了山，既已坐下，门徒到他跟前来，
2 U aghzini échip ulargha telim bérishke bashlidi: —
他就开口教训他们，说：
3 Mubarek, rohta namrat bolghanlar! Chünki ersh padishahliqi ulargha tewedur.
虚心的人有福了！ 因为天国是他们的。
4 Mubarek, pighan chekkenler! Chünki ular teselli tapidu.
哀恸的人有福了！ 因为他们必得安慰。
5 Mubarek, yawash-möminler! Chünki ular yer yüzige mirasxordur.
温柔的人有福了！ 因为他们必承受地土。
6 Mubarek, heqqaniyliqqa ach we teshnalar! Chünki ular toluq toyunidu.
饥渴慕义的人有福了！ 因为他们必得饱足。
7 Mubarek, rehimdillar! Chünki ular rehim köridu.
怜恤人的人有福了！ 因为他们必蒙怜恤。
8 Mubarek, qelbi pak bolghanlar! Chünki ular Xudani köridu.
清心的人有福了！ 因为他们必得见 神。
9 Mubarek, tinchliq terepdarliri! Chünki ular Xudaning perzentliri dep atilidu.
使人和睦的人有福了！ 因为他们必称为 神的儿子。
10 Mubarek, heqqaniyliq yolida ziyankeshlikke uchrighanlar! Chünki ersh padishahliqi ulargha tewedur.
为义受逼迫的人有福了！ 因为天国是他们的。
11 Mubarek, men üchün bashqilarning haqaret, ziyankeshlik we hertürlük töhmitige uchrisanglar;
“人若因我辱骂你们，逼迫你们，捏造各样坏话毁谤你们，你们就有福了！
12 shad-xuram bolup yayranglar! Chünki ershlerde katta in’am siler üchün saqlanmaqta; chünki silerdin ilgiriki peyghemberlergimu ular mushundaq ziyankeshliklerni qilghan.
应当欢喜快乐，因为你们在天上的赏赐是大的。在你们以前的先知，人也是这样逼迫他们。”
13 Siler yer yüzidiki tuzdursiler. Halbuki, eger tuz öz temini yoqatsa, uninggha qaytidin tuz temini qandaqmu kirgüzgili bolidu? U chaghda, u héchnémige yarimas bolup, tashlinip kishilerning ayighi astida dessilishtin bashqa héch ishqa yarimaydu.
“你们是世上的盐。盐若失了味，怎能叫它再咸呢？以后无用，不过丢在外面，被人践踏了。
14 Siler dunyaning nuridursiler. Tagh üstige sélin’ghan sheher yoshurunalmaydu.
你们是世上的光。城造在山上是不能隐藏的。
15 Héchkim chiraghni yéqip qoyup, üstige séwetni kömtürüp qoymas, belki chiraghdanning üstige qoyidu; buning bilen, u öy ichidiki hemme ademlerge yoruqluq béridu.
人点灯，不放在斗底下，是放在灯台上，就照亮一家的人。
16 Shu teriqide, siler nurunglarni insanlar aldida shundaq chaqnitinglarki, ular yaxshi emelliringlarni körüp, ershtiki atanglarni ulughlisun.
你们的光也当这样照在人前，叫他们看见你们的好行为，便将荣耀归给你们在天上的父。”
17 Méni Tewrat qanunini yaki peyghemberlerning yazghanlirini bikar qilghili keldi, dep oylap qalmanglar. Men ularni bikar qilghili emes, belki emelge ashurghili keldim.
“莫想我来要废掉律法和先知。我来不是要废掉，乃是要成全。
18 Chünki men silerge shuni berheq éytip qoyayki, asman-zémin yoqimighuche, uningda pütülgenler emelge ashurulmighuche Tewrattiki «yod» bir herp, hetta birer chékitmu bikar qilinmaydu.
我实在告诉你们，就是到天地都废去了，律法的一点一画也不能废去，都要成全。
19 Shu sewebtin, Tewrat qanunining eqidilirige, hetta uning eng kichikliridin birini bikar qilip, we bashqilargha shundaq qilishni ögitidighan herkim ersh padishahliqida eng kichik hésablinidu. Emma eksiche, Tewrat qanuni eqidilirige emel qilghanlar we bashqilargha shundaq qilishni ögetküchiler bolsa ersh padishahliqida ulugh hésablinidu.
所以，无论何人废掉这诫命中最小的一条，又教训人这样做，他在天国要称为最小的。但无论何人遵行这诫命，又教训人遵行，他在天国要称为大的。
20 Chünki men silerge shuni éytip qoyayki, heqqaniyliqinglar Tewrat ustazliri we Perisiylerningkidin ashmisa, ersh padishahliqigha héchqachan kirelmeysiler.
我告诉你们，你们的义若不胜于文士和法利赛人的义，断不能进天国。”
21 Burunqilargha «Qatilliq qilma, qatilliq qilghan herqandaq adem soraqqa tartilidu» dep buyrulghanliqini anglighansiler.
“你们听见有吩咐古人的话，说：‘不可杀人’；又说：‘凡杀人的难免受审判。’
22 Biraq men özüm shuni silerge éytip qoyayki, öz qérindishigha bikardin-bikar achchiqlan’ghanlarning herbirimu soraqqa tartilidu. Öz qérindishini «exmeq» dep tillighan herkim aliy kéngeshmide soraqqa tartilidu; emma qérindashlirini «telwe» dep haqaretligen herkim dozaxning otigha layiq bolidu. (Geenna g1067)
只是我告诉你们，凡向弟兄动怒的，难免受审断；凡骂弟兄是拉加的，难免公会的审断；凡骂弟兄是魔利的，难免地狱的火。 (Geenna g1067)
23 Shuning üchün, sen qurban’gah aldigha kélip [Xudagha] hediye atimaqchi bolghiningda, qérindishingning séningdin aghrin’ghan yéri barliqi yadinggha kelse,
所以，你在祭坛上献礼物的时候，若想起弟兄向你怀怨，
24 hediyengni qurban’gah aldigha qoyup turup, awwal qérindishing bilen yarishiwal, andin kélip hediyengni ata.
就把礼物留在坛前，先去同弟兄和好，然后来献礼物。
25 Eger üstüngdin dewa qilmaqchi bolghan birsi bolsa, uning bilen birge yolda bolghiningda uning bilen tézdin yariship, dost bolghin. Bolmisa, u séni soraqchigha, soraqchi bolsa gundipaygha tapshuridu, sen zindan’gha solitiwétilisen.
你同告你的对头还在路上，就赶紧与他和息，恐怕他把你送给审判官，审判官交付衙役，你就下在监里了。
26 Men sanga shuni berheq éytip qoyayki, [qerzingning] eng axirqi bir tiyininimu qoymay tölimigüche, shu yerdin chiqalmaysen.
我实在告诉你，若有一文钱没有还清，你断不能从那里出来。”
27 Siler «Zina qilmanglar» dep buyrulghanliqini anglighansiler.
“你们听见有话说：‘不可奸淫。’
28 Biraq men özüm shuni silerge éytip qoyayki, birer ayalgha shehwaniy niyet bilen qarighan kishi könglide u ayal bilen alliqachan zina qilghan bolidu.
只是我告诉你们，凡看见妇女就动淫念的，这人心里已经与她犯奸淫了。
29 Eger emdi ong közüng séni gunahqa azdursa, uni oyup tashliwet. Chünki pütün bediningning dozaxqa tashlan’ghinidin köre, bediningdiki bir ezaying yoq qilin’ghini köp ewzel. (Geenna g1067)
若是你的右眼叫你跌倒，就剜出来丢掉，宁可失去百体中的一体，不叫全身丢在地狱里。 (Geenna g1067)
30 Eger ong qolung séni gunahqa azdursa, uni késip tashliwet. Chünki pütün bediningning dozaxqa tashlan’ghinidin köre, bediningdiki bir ezaying yoq qilin’ghini köp ewzel. (Geenna g1067)
若是右手叫你跌倒，就砍下来丢掉，宁可失去百体中的一体，不叫全身下入地狱。” (Geenna g1067)
31 Yene: — «Kimdikim ayalini talaq qilsa, uninggha talaq xétini bersun» depmu buyrulghan.
“又有话说：‘人若休妻，就当给她休书。’
32 Biraq men özüm shuni silerge éytip qoyayki, kimdikim öz ayalining buzuqluq qilmishidin bashqa [herqandaq ishni bahane qilip] uni talaq qilsa, emdi uni zinagha tutup bergen bolidu; talaq qilin’ghan ayalni emrige alghan kishimu zina qilghan bolidu.
只是我告诉你们，凡休妻的，若不是为淫乱的缘故，就是叫她作淫妇了；人若娶这被休的妇人，也是犯奸淫了。”
33 Siler yene burunqilargha «Qesimingdin yanma, Perwerdigargha qilghan qesimingge emel qil» dep buyrulghanliqini anglighansiler.
“你们又听见有吩咐古人的话，说：‘不可背誓，所起的誓总要向主谨守。’
34 Biraq men özüm shuni silerge éytip qoyayki, qet’iy qesem qilmanglar; ershni tilgha élip qesem qilmanglar, chünki ersh Xudaning textidur;
只是我告诉你们，什么誓都不可起。不可指着天起誓，因为天是 神的座位；
35 yaki yerni tilgha élip qesem qilmanglar, chünki yer yüzi Xudaning textiperidur. Yérusalémni tilgha élipmu qesem qilmanglar, chünki u yer ulugh padishahning shehiridur.
不可指着地起誓，因为地是他的脚凳；也不可指着耶路撒冷起誓，因为耶路撒冷是大君的京城；
36 Hetta öz béshinglarni tilgha élipmu qesem qilmanglar, chünki silerning chéchinglarning bir télinimu aq yaki qara rengge özgertish qolunglardin kelmeydu.
又不可指着你的头起誓，因为你不能使一根头发变黑变白了。
37 Peqet dégininglar «Bolidu», «bolidu», yaki «Yaq, yaq, bolmaydu» bolsun. Buningdin ziyadisi rezil bolghuchidin kélidu.
你们的话，是，就说是；不是，就说不是；若再多说就是出于那恶者。”
38 Siler «Közge köz, chishqa chish» dep buyrulghinini anglighansiler.
“你们听见有话说：‘以眼还眼，以牙还牙。’
39 Biraq men özüm shuni silerge éytip qoyayki, eski bilen teng bolmanglar. Kimdekim ong mengzingge ursa, sol mengzingnimu tutup ber;
只是我告诉你们，不要与恶人作对。有人打你的右脸，连左脸也转过来由他打；
40 we birsi üstüngdin dewa qilip, könglikingni almaqchi bolsa, chapiningnimu ber.
有人想要告你，要拿你的里衣，连外衣也由他拿去；
41 Birsi sanga [yük-taqini yüdküzüp] ming qedem yol yürüshke zorlisa, uning bilen ikki ming qedem mang.
有人强逼你走一里路，你就同他走二里；
42 Birsi sendin tilise, uninggha ber. Birsi sendin ötne-yérim qilmaqchi bolsa, uninggha boynungni tolghima.
有求你的，就给他；有向你借贷的，不可推辞。”
43 Siler «Qoshnangni söygin, düshminingge nepretlen» dep éytilghanni anglighan.
“你们听见有话说：‘当爱你的邻舍，恨你的仇敌。’
44 Biraq men özüm shuni silerge éytip qoyayki, silerge düshmenlik bolghanlargha méhir-muhebbet körsitinglar, silerdin nepretlen’genlerge yaxshiliq qilinglar, silerge ziyankeshlik qilghanlargha dua qilinglar.
只是我告诉你们，要爱你们的仇敌，为那逼迫你们的祷告。
45 Shundaq qilghanda, ershtiki Atanglarning perzentliridin bolisiler. Chünki U quyashining nurini yaxshilarghimu we yamanlarghimu chüshüridu, yamghurnimu heqqaniylarghimu, heqqaniyetsizlergimu yaghduridu.
这样就可以作你们天父的儿子；因为他叫日头照好人，也照歹人；降雨给义人，也给不义的人。
46 Eger siler özünglargha muhebbet körsetkenlergila méhir-muhebbet körsetsenglar, buning qandaqmu in’amgha érishküchiliki bolsun? Hetta bajgirlarmu shundaq qiliwatmamdu?
你们若单爱那爱你们的人，有什么赏赐呢？就是税吏不也是这样行吗？
47 Eger siler peqet qérindashliringlar bilenla salam-sehet qilishsanglar, buning néme peziliti bar? Hetta yat elliklermu shundaq qilidighu!
你们若单请你弟兄的安，比人有什么长处呢？就是外邦人不也是这样行吗？
48 Shunga, ershtiki Atanglar mukemmel bolghinidek, silermu mukemmel bolunglar.
所以，你们要完全，像你们的天父完全一样。”
