Matta 26
1 Eysa bu sözlerni qilip bolghandin kéyin, muxlislirigha:
И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:
2 — Silerge melumki, ikki kündin kéyin «ötüp kétish héyti» bolidu, shu chaghda Insan’oghli kréstlinish üchün tutup bérilidu, — dédi.
Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.
3 Bash kahinlar we aqsaqallar Qayafa isimlik bash kahinning sariyida jem bolushti.
Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;
4 Ular Eysani qandaq qilip hiyle-neyreng bilen tutup öltürüsh toghrisida meslihet qilishti.
И световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.
5 Biraq ular: — Bu ish héyt-ayem künliri qilinmisun. Bolmisa, xelq arisida malimanchiliq chiqishi mumkin, — déyishti.
И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
6 Emdi Eysa Beyt-Aniya yézisida, «Simon maxaw»ning öyide bolghinida,
А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,
7 bir ayal uning yénigha kirdi. U aq qashtéshi shéshide nahayiti qimmetlik etirni élip kelgen bolup, Eysa dastixanda olturghanda, etirni uning béshigha quydi.
Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.
8 Lékin muxlislar buni körüp xapa bolushup: — Zadi némishqa bundaq israpchiliq qilinidu?
А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?
9 Chünki bu etirni köp pulgha sétip, pulini kembeghellerge sediqe qilsa bolattighu! — déyishti.
Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.
10 Lékin Eysa ularning könglidikini bilip ulargha: — Bu ayalning könglini néme dep aghritisiler? Chünki u men üchün yaxshi bir ishni qildi.
А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.
11 Chünki kembegheller daim silerning aranglarda bolidu, lékin méning aranglarda bolushum silerge daim nésip boliwermeydu!
Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12 Bu ayalning bu etirni bedinimge quyushi méning depne qilinishimgha teyyar bolushum üchün boldi.
А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.
13 Men silerge berheq shuni éytip qoyayki, bu xush xewer pütkül dunyaning qeyéride jakarlansa, bu ayal eslinip, uning qilghan bu ishi teriplinidu, — dédi.
Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.
14 Bu ishtin kéyin, on ikkiylendin Yehuda Ishqariyot isimlik biri bash kahinlarning aldigha bérip:
Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,
15 — Uni tutup bersem, manga néme bérisiler? — dédi. Ular uning aldigha ottuz kümüsh tengge qoydi.
И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.
16 Yehuda shuningdin étibaren uni tutup bérishke muwapiq purset izdeshke bashlidi.
И отада тражаше згоду да Га изда.
17 Pétir nan héytining birinchi küni, muxlislar Eysaning yénigha kélip: — Ötüp kétish héytining tamiqini yéyishing üchün qeyerde teyyarlishimizni xalaysen? — dep soridi.
А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?
18 U ulargha: — Sheherge kirip palanchining öyige bérip uninggha: «Ustaz: — Waqit-saitim yéqinliship qaldi, ötüp kétish héytini muxlislirim bilen birlikte séning öyüngde ötküzey — deydu» dep éytinglar, — dédi.
А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.
19 Muxlislar Eysaning tapilighinidek ötüp kétish héytining tamiqini shu yerde teyyarlidi.
И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.
20 Kechqurun, u on ikkiylen bilen dastixanda olturdi.
А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.
21 Ular ghizaliniwatqanda u: — Men silerge berheq shuni éytip qoyayki, aranglardiki bireylen manga satqunluq qilidu, — dédi.
И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.
22 [Buni anglap] ular intayin qayghugha chömüp, bir-birlep uningdin: — Ya Reb, men emestimen? — dep sorashqa bashlidi.
И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?
23 U jawaben: — Qolidiki nanni men bilen teng tawaqqa tögürgen kishi, manga satqunluq qilghuchi shu bolidu.
А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.
24 Insan’oghli derweqe [muqeddes yazmilarda] özi toghrisida pütülginidek [ölümge] kétidu; biraq Insan’oghlining tutup bérilishige wasitichi bolghan ademning haligha way! U adem tughulmighan bolsa yaxshi bolatti! — dédi.
Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.
25 Uninggha satqunluq qilidighan Yehuda: — Ustaz, men emestimen? — dep soridi. U uninggha: — Özüng déding jumu, — dédi.
А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.
26 Ular ghizaliniwatqanda, Eysa bir nanni qoligha élip [Xudagha] teshekkür-hemdusana éytqandin kéyin, uni oshtup, muxlislirigha üleshtürüp berdi we: —Élinglar, yenglar, bu méning ténim, — dédi.
И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
27 Andin, qoligha jamni élip [Xudagha] teshekkür-hemdusana éytip, uni muxlislirigha tutup: — Hemmeylen buningdin ichinglar.
И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;
28 Bu méning nurghun ademlerning gunahlirining kechürüm qilinishi üchün tökülidighan, yéngi ehdini tüzidighan qénimdur.
Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.
29 Lékin men shuni silerge éytayki, Atamning padishahliqida siler bilen birlikte yéngidin sharabtin ichmigüche, üzüm télining sherbitini hergiz ichmeymen, — dédi.
Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.
30 Ular medhiye küyini éytqandin kéyin talagha chiqip, Zeytun téghigha qarap kétishti.
И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.
31 Andin Eysa ulargha: — Bügün kéche siler hemminglar méning tüpeylimdin tandurulup putlishisiler, chünki [muqeddes yazmilarda]: — «Men padichini uruwétimen, Padidiki qoylar patiparaq bolup tarqitiwétilidu» dep pütülgen.
Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.
32 Lékin men tirilgendin kéyin Galiliyege silerdin burun barimen, — dédi.
А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.
33 Pétrus uninggha jawaben: — Hemmeylen séning tüpeylingdin tandurulup putlashsimu, men hergiz putlashmaymen, dédi.
А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.
34 Eysa uninggha: — Men sanga berheq shuni éytip qoyayki, bügün kéche xoraz chillashtin burun, sen mendin üch qétim tanisen, — dédi.
Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
35 Pétrus uninggha: — Sen bilen bille ölüshüm kérek bolsimu, sendin hergiz tanmaymen, — dédi. Qalghan muxlislarning hemmisimu shundaq déyishti.
Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.
36 Andin Eysa ular bilen bille Gétsimane dégen yerge keldi. U muxlislargha: «Men u yaqqa bérip dua-tilawet qilip kelgüche, mushu jayda olturup turunglar» dédi.
Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.
37 U Pétrusni, shundaqla Zebediyning ikki oghlini birge élip mangdi we qattiq azablinip, köngli tolimu perishan bolushqa bashlidi.
И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.
38 U ulargha: — Jénim ölidighandek bekmu azablanmaqta. Siler bu yerde qélip, men bilen birlikte oyghaq turunglar, — déwidi,
Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.
39 We sel nériraq bérip, özini yerge étip düm yétip dua qilip: — I Atam, mumkin bolsa, bu qedeh mendin ötüp ketsun! Lékin bu ish men xalighandek emes, sen xalighandek bolsun, — dédi.
И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.
40 U muxlislarning yénigha qaytip kelginide, ularning uxlap qalghanliqini körüp, Pétrusqa: — Men bilen bille birer saetmu oyghaq turalmidinglarmu?!
И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?
41 Éziqturulushtin saqlinish üchün, oyghaq turup dua qilinglar. Roh pidakar bolsimu, lékin kishining etliri ajizdur, — dédi.
Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.
42 U ikkinchi qétim bérip, yene dua qilip: — I Atam, eger men bu qedehni ichmisem u mendin ketmise, undaqta séning iradeng ada qilinsun, — dédi.
Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.
43 U ularning yénigha [qaytip] kelginide, yene uxlap qalghanliqini kördi, chünki ularning közliri uyqugha ilin’ghanidi.
И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.
44 Shuning bilen u ulardin ayrilip üchinchi qétim bérip, yene shu sözler bilen dua qildi.
И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.
45 Andin u muxlislarning yénigha kélip ulargha: — Siler téxiche uxlawatamsiler, téxiche dem éliwatamsiler? Mana, waqit-saiti yéqinlashti; Insan’oghli gunahkarlarning qoligha tapshurulidu.
Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.
46 Qopunglar, kéteyli; mana, manga satqunluq qilidighan kishi yéqin keldi! — dédi.
Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.
47 Uning sözi téxi tügimeyla, on ikkiylendin biri bolghan Yehuda keldi; uning yénida bash kahinlar we xelq aqsaqalliri teripidin ewetilgen, qilich-toqmaqlarni kötürgen zor bir top adem bar idi.
И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.
48 Uninggha satqunluq qilghuchi ular bilen alliburun isharetni békitip: «Men kimni söysem, u del shudur. Siler uni tutunglar» dep kélishkenidi.
А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.
49 U udul Eysaning aldigha bérip: — Salam, ustaz! — dep uni söyüp ketti.
И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.
50 Eysa uninggha: — Aghinem, néme dep kelding? — dédi. Shuning bilen, héliqi ademler yopurulup kélip, Eysagha qol sélip, uni tutqun qildi.
А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.
51 We mana, Eysaning yénidikilerdin bireylen qilichini sughurup, bash kahinning chakirigha uruwidi, uning quliqini shilip chüshürüwetti.
И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
52 Eysa uninggha: — Qilichingni qinigha sal, qilich kötürgenler qilich astida halak bolidu.
Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.
53 Yaki méni Atisigha nida qilalmaydighan boldi, dep oylap qaldingmu?! Shundaq qilsamla U manga shuan on ikki qisimdin artuq perishte mangdurmamdu?
Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?
54 Biraq men undaq qilsam, muqeddes yazmilardiki bu ishlar muqerrer bolidu dégen bésharetler qandaqmu emelge ashurulsun? — dédi.
Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?
55 Shu peytte Eysa toplashqan ademlerge qarap: — Bir qaraqchini tutidighandek qilich-toqmaqlarni kötürüp méni tutqili kepsilerghu? Men her küni ibadetxana hoylilirida siler bilen bille olturup telim bérettim, lékin siler u chaghda méni tutmidinglar.
У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.
56 Lékin bu pütün ishlarning yüz bérishi peyghemberlerning muqeddes yazmilirida aldin éytqanlirining emelge ashurulushi üchün boldi, — dédi. Bu chaghda, muxlislarning hemmisi uni tashlap qéchip kétishti.
А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.
57 Emdi Eysani tutqun qilghanlar uni bash kahin Qayafaning aldigha élip bérishti. Tewrat ustazliri bilen aqsaqallarmu u yerde jem bolushqanidi.
И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.
58 Pétrus uninggha taki bash kahinning sariyining [hoylisighiche] yiraqtin egiship kélip, ishning aqiwétini körüsh üchün ichkirige kirip, qarawullarning arisida olturdi.
А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.
59 Bash kahinlar, aqsaqallar we pütün aliy kéngeshme ezaliri Eysani ölüm jazasigha mehkum qilish üchün, yalghan guwah-ispat izdeytti.
А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;
60 Nurghun yalghan guwahchilar otturigha chiqqan bolsimu, ular bulardin héchqandaq ispatqa érishelmidi. Axirda, ikki yalghan guwahchi otturigha chiqip:
И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,
61 — Bu adem: «Men Xudaning ibadetxanisini buzup tashlap, üch kün ichide qayta qurup chiqalaymen» dégen, dédi.
И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.
62 Bash kahin ornidin turup, uninggha: — Qéni, jawab bermemsen? Bular séning üstüngdin zadi qandaq guwahliqlarni bériwatidu? — dédi.
И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
63 Lékin Eysa süküt qilip turiwerdi. Bash kahin uninggha: — [Menggü] hayat bolghuchi Xuda bilen séning qesem qilishingni buyruymenki, bizge éyt, Xudaning Oghli Mesih senmu?» — dédi.
А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?
64 Eysa mundaq jawab qayturdi: — Shundaq, séning déginingdek. Lékin shunimu silerge éytayki, buningdin kéyin siler Insan’oghlining Qadir Bolghuchining ong yénida olturidighinini we köktiki bulutlar üstide kélidighinini körisiler.
Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
65 Shuning bilen bash kahin tonlirini yirtip tashlap: — U kupurluq qildi! Emdi bashqa herqandaq guwahchining néme hajiti? Mana, özünglar bu kupurluqni anglidinglar!
Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.
66 Buninggha néme deysiler? — dédi. — U ölüm jazasigha layiqtur! — dep jawab qayturushti ular.
Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
67 Buning bilen ular uning yüzige tükürüp, uninggha musht atqili turdi. Beziliri uni kachatlap:
Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке
68 — Ey Mesih, peyghemberchilik qilmamsen, éytip baqqina, séni kim urdi? — déyishti.
Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
69 Emdi Pétrus sarayning tashqiriqi hoylisida olturatti. Bir dédek uning yénigha kélip: — Sen Galiliyelik Eysa bilen birge idingghu, — dédi.
А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.
70 Lékin u hemmeylenning aldida inkar qilip: — Séning néme dewatqanliqingni chüshenmidim! — dédi.
А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
71 Andin u dalan’gha chiqqanda, uni körgen yene bir dédek u yerde turghanlargha: — Bu ademmu Nasaretlik Eysa bilen birge idi, — dédi.
А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.
72 U yene inkar qilip: — Men u ademni tonumaymen! — dep qesem ichti.
Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.
73 Bir’azdin kéyin, u yerde turghanlar Pétrusning yénigha kélip uninggha: — Shübhisizki, sen ularning biri ikensen, chünki teleppuzung séni pash qilidu, — déyishti.
А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
74 [Pétrus] qattiq qarghashlar bilen qesem qilip: — U ademni zadi tonumaymen! — déyishigila xoraz chillidi.
Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.
75 Pétrus Eysaning: «Xoraz chillashtin burun, sen mendin üch qétim tanisen!» dégen sözini ésige aldi. U tashqirigha chiqip, qattiq yigha-zar kötürdi.
И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.
