Yeremiyaning yigha-zarliri 5
1 Béshimizgha chüshkenlerni ésingge keltürgeysen, i Perwerdigar; Qara, bizning reswachiliqta qalghinimizni neziringge alghaysen!
Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2 Mirasimiz yatlargha, Öylirimiz yaqa yurtluqlargha tapshuruldi.
Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3 Biz yétim-yésirler, atisizlar bolup qalduq; Anilirimizmu tul qaldi.
Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4 Ichidighan suni sétiwélishimiz kérek; Otunni peqet pulgha alghili bolidu.
Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5 Bizni qoghlighuchilar tap basturup kéliwatidu; Halsirap, héch aram tapalmaymiz.
На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6 Jan saqlighudek bir chishlem nanni dep, Misir hem Asuriyege qol bérip boysun’ghanmiz.
Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7 Ata-bowilirimiz gunah sadir qilip dunyadin ketti; Biz bolsaq, ularning qebihlikining jazasini kötürüshke qalduq.
Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8 Üstimizdin höküm sürgüchiler qullardur; Bizni ularning qolidin azad qilghuchi yoqtur.
Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9 Dalada qilich tüpeylidin, Nénimizni tépishqa jénimizni tewekkul qilmaqtimiz.
Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10 Térimiz tonurdek qiziq, Achliq tüpeylidin qizitma bizni basmaqta.
Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11 Zionda ayallar, Yehuda sheherliride pak qizlar ayagh asti qilindi.
Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12 Emirler qolidin dargha ésip qoyuldi; Aqsaqallarning hörmiti héch qilinmidi.
Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13 Yash yigitler yarghunchaqta japa tartmaqta, Oghul balilirimiz otun yüklerni yüdüp deldengship mangmaqta.
Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14 Aqsaqallar sheher derwazisida olturmas boldi; Yigitler neghme-nawadin qaldi.
Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15 Shad-xuramliq könglimizdin ketti, Ussul oynishimiz matemge aylandi.
Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16 Béshimizdin taj yiqildi; Halimizgha way! Chünki biz gunah sadir qilduq!
Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17 Buning tüpeylidin yüreklirimiz mujuldi; Bular tüpeylidin közlirimiz qarangghulashti —
Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18 — Zion téghigha qarap közlirimiz qarangghulashti, Chünki u chölderep ketti, Chilböre uningda paylap yürmekte.
Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19 Sen, i Perwerdigar, menggüge höküm sürisen; Texting dewrdin-dewrge dawamlishidu.
Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20 Sen némishqa bizni daim untuysen? Némishqa shunche uzun’ghiche bizdin waz kéchisen?
Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21 Bizni yéninggha qayturghaysen, i Perwerdigar! Shundaq bolghanda biz qaytalaymiz! Künlirimizni qedimkidek eslige keltürgeysen,
Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22 — Eger sen bizni mutleq chetke qaqmighan bolsang, Eger bizdin cheksiz ghezeplenmigen bolsang!
Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
