Ayup 4
1 Témanliq Élifaz jawaben mundaq dédi: —
Тада одговори Елифас Теманац и рече:
2 «Birsi sen bilen sözleshmekchi bolsa, éghir alamsen? Biraq kim aghzigha kelgen gepni yutuwatalaydu?
Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3 Qara, sen köp ademlerge telim-terbiye bergen ademsen, Sen jansiz qollargha küch bergensen,
Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
4 Sözliring deldengship aran mangidighanlarni righbetlendürgen, Tizliri pükülgenlerni yöligensen.
Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
5 Biraq hazir nöwet sanga keldi, Shuningliq bilen halingdin ketting, Balayi’apet sanga tégishi bilen, Sen alaqzade bolup ketting.
А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6 Ixlasmenliking tayanching bolup kelmigenmu? Yolliringdiki durusluq ümidingning asasi emesmidi?
Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
7 Ésingge al, kim bigunah turup weyran bolup baqqan? Duruslarning hayati nede üzülüp qalghan?
Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
8 Men körginimdek, gunah bilen yer aghdurup awarichilik térighanlar, Oxshashla hosul alidu.
Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
9 Tengrining bir nepisi bilenla ular gumran bolidu, Uning ghezipining partlishi bilen ular yoqilip kétidu.
Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
10 Shirning hörkireshliri, Hem esheddiy shirning awazi [bar bolsimu], Shir arslanlirining chishliri sundurulidu;
Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11 Batur shir bolsa ow tapalmay yoqilishqa yüzlinidu, Chishi shirning küchükliri chéchilip kétidu.
Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12 — Mana, manga bir söz ghayibane keldi, Quliqimgha bir shiwirlighan awaz kirdi,
Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
13 Tün kéchidiki ghayibane körünüshlerdin chiqqan oylarda, Ademlerni chongqur uyqu basqanda,
У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
14 Qorqunch we titrekmu méni basti, Söngek-söngeklirimni titritiwetti;
Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
15 Köz aldimdin bir roh ötüp ketti; Bedinimdiki tüklirim hürpiyip ketti.
И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
16 U roh ornida midirlimay turdi, biraq turqini körelmidim; Köz aldimda bir gewde turuptu; Shiwirlighan bir awaz anglandi: —
Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
17 «Insan balisi Tengridin heqqaniy bolalamdu? Adem öz Yaratquchisidin pak bolalamdu?
Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
18 Mana, U Öz qullirigha ishenmigen, Hetta perishtilirinimu «Nadanliq qilghan!» dep eyibligen yerde,
Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
19 Uli topilardin bolghan insanlar, Laydin yasalghan öylerde turghuchilar qandaq bolar!? Ular perwanidinmu asanla yanjilidu!
А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20 Ular tang bilen kech ariliqida kukum-talqan bolidu; Ular héchkim nezirige almighan halda menggüge yoqilidu.
Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
21 Ularning chédir tanisi yulup tashlan’ghan’ghu? Ular héch danaliqqa téxi érishmeyla ölüp kétidu!».
Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
