Ayup 29
1 Ayup bayanini dawamlashturup mundaq dédi: —
Још настави Јов беседу своју и рече:
2 «Ah, ehwalim ilgiriki aylardikidek bolsidi, Tengri mendin xewer alghan künlerdikidek bolsidi!
О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3 U chaghda Uning chirighi béshimgha nur chachqan, Uning yoruqluqi bilen qarangghuluqtin ötüp ketken bolattim!
Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4 Bu ishlar men qiran waqtimda, Yeni Tengri chédirimda manga sirdash [dost] bolghan waqitta bolghanidi!
Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5 Hemmige Qadir men bilen bille bolghan, Méning yash balilirim etrapimda bolghan;
Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6 Méning basqan qedemlirim sériq maygha chömülgen; Yénimdiki tash men üchün zeytun may deryasi bolup aqqan;
Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7 Sheher derwazisigha chiqqan waqtimda, Keng meydanda ornum teyyarlan’ghanda,
Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8 Yashlar méni körüpla eyminip özlirini chetke alatti, Qérilar bolsa ornidin turatti,
Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9 Shahzadilermu geptin toxtap, Qoli bilen aghzini étiwalatti.
Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10 Aqsöngeklermu tinchlinip, Tilini tangliyigha chapliwalatti.
Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11 Qulaq sözümni anglisila, manga bext tileytti, Köz méni körsila manga yaxshi guwahliq béretti.
Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12 Chünki men manga himaye bol dep yélin’ghan ézilgüchilerni, Panahsiz qalghan yétim-yésirlarnimu qutquzup turattim.
Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13 Halak bolay dégen kishi manga bext tileytti; Men tul xotunning könglini shadlandurup naxsha yangratquzattim.
Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14 Men heqqaniyliqni ton qilip kiyiwaldim, U méni öz gewdisi qildi. Adaletlikim manga yépincha hem selle bolghan.
У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15 Men korgha köz bolattim, Tokurgha put bolattim.
Око бејах слепом и нога хромом.
16 Yoqsullargha ata bolattim, Manga natonush kishining dewasinimu tekshürüp chiqattim.
Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17 Men adaletsizning hinggayghan chishlirini chéqip tashlayttim, Oljisini chishliridin élip kétettim.
И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18 Hem: «Méning künlirim qumdek köp bolup, Öz uwamda rahet ichide ölimen» deyttim;
Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19 Hem: «Yiltizim sularghiche tartilip baridu, Shebnem pütün kéchiche shéximgha chapliship yatidu;
Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20 Shöhritim herdaim mende yéngilinip turidu, Qolumdiki oqyayim herdaim yéngi bolup turidu» deyttim.
Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21 Ademler manga qulaq salatti, kütüp turatti; Nesihetlirini anglay dep süküt ichide turatti.
Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22 Men gep qilghandin kéyin ular qayta gep qilmaytti, Sözlirim ularning üstige shebnem bolup chüshetti.
После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23 Ular yamghurlarni kütkendek méni kütetti, Kishiler [waqtida yaghqan] «kéyinki yamghur»ni qarshi alghandek sözlirimni aghzini échip ichetti!
Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24 Ümidsizlen’ginide men ulargha qarap külümsireyttim, Yüzümdiki nurni ular yerge chüshurmeytti.
Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25 Men ulargha yolini tallap körsitip bérettim, Ularning arisida kattiwash bolup olturattim, Qoshunliri arisida turghan padishahdek yashayttim, Biraq buning bilen matem tutidighanlargha teselli yetküzgüchimu bolattim».
Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
