Ayup 28
1 — «Shübhisizki, kümüsh tépilidighan kanlar bar, Altunning tawlinidighan öz orni bardur;
银子有矿； 炼金有方。
2 Tömür bolsa yer astidin qéziwélinidu, Mis bolsa tashtin éritilip élinidu.
铁从地里挖出； 铜从石中熔化。
3 Insanlar [yer astidiki] qarangghuluqqa chek qoyidu; U yer qerigiche charlap yürüp, Qarangghuluqqa tewe, ölümning sayiside turghan tashlarni izdeydu.
人为黑暗定界限， 查究幽暗阴翳的石头，直到极处，
4 U yer yüzidikilerdin yiraq jayda tik bolghan quduqni kolaydu; Mana shundaq adem ayagh basmaydighan, untulghan yerlerde ular arghamchini tutup boshluqta pulanglap yüridu, Kishilerdin yiraqta ésilip turidu.
在无人居住之处刨开矿穴， 过路的人也想不到他们； 又与人远离，悬在空中摇来摇去。
5 Ashliq chiqidighan yer, Tekti kolan’ghanda bolsayalqundek körünidu;
至于地，能出粮食， 地内好像被火翻起来。
6 Yerdiki tashlar arisidin kök yaqutlar chiqidu, Uningda altun rudisimu bardur.
地中的石头有蓝宝石， 并有金沙。
7 U yolni héchqandaq alghur qush bilmeydu, Hetta sarning közimu uninggha yetmigen.
矿中的路鸷鸟不得知道； 鹰眼也未见过。
8 Hakawur yirtquchlarmu u yerni héch dessep baqmighan, Esheddiy shirmu u jaydin héchqachan ötüp baqmighan.
狂傲的野兽未曾行过； 猛烈的狮子也未曾经过。
9 Insan balisi qolini chaqmaq téshining üstige tegküzidu, U taghlarni yiltizidin qomuriwétidu.
人伸手凿开坚石， 倾倒山根，
10 Tashlar arisidin u qanallarni chapidu; Shundaq qilip uning közi herxil qimmetlik nersilerni köridu;
在磐石中凿出水道， 亲眼看见各样宝物。
11 Yer astidiki éqinlarni téship ketmisun dep ularni tosuwalidu; Yoshurun nersilerni u ashkarilaydu.
他封闭水不得滴流， 使隐藏的物显露出来。
12 Biraq danaliq nedin tépilar? Yorutulushning makani nedidu?
然而，智慧有何处可寻？ 聪明之处在哪里呢？
13 Insan baliliri uning qimmetliklikini héch bilmes, U tiriklerning zéminidin tépilmas.
智慧的价值无人能知， 在活人之地也无处可寻。
14 [Yer] tégi: «Mende emes» deydu, Déngiz bolsa: «Men bilenmu bille emestur» deydu.
深渊说：不在我内； 沧海说：不在我中。
15 Danaliqni sap altun bilen sétiwalghili bolmaydu, Kümüshnimu uning bilen bir tarazida tartqili bolmas.
智慧非用黄金可得， 也不能平白银为它的价值。
16 Hetta Ofirda chiqidighan altun, aq héqiq yaki kök yaqut bilenmu bir tarazida tartqili bolmaydu.
俄斐金和贵重的红玛瑙， 并蓝宝石，不足与较量；
17 Altun we xrustalnimu uning bilen sélishturghili bolmaydu, Ésil altun qacha-quchilar uning bilen héch almashturulmas.
黄金和玻璃不足与比较； 精金的器皿不足与兑换。
18 U ünche-marjan, xrustalni ademning ésidin chiqiridu; Danaliqni élish qizil yaqutlarni élishtin ewzeldur.
珊瑚、水晶都不足论； 智慧的价值胜过珍珠。
19 Éfiopiyediki sériq yaqut uninggha yetmes, Sériq altunmu uning bilen beslishelmeydu.
古实的红璧玺不足与比较； 精金也不足与较量。
20 Undaqta, danaliq nedin tépilidu? Yorutulushning makani nedidu?
智慧从何处来呢？ 聪明之处在哪里呢？
21 Chünki u barliq hayat igilirining közidin yoshurulghan, Asmandiki uchar-qanatlardinmu yoshurun turidu.
是向一切有生命的眼目隐藏， 向空中的飞鸟掩蔽。
22 Halaket we ölüm peqetla: «Uning shöhritidin xewer alduq» deydu.
灭没和死亡说： 我们风闻其名。
23 Uning mangghan yolini chüshinidighan, Turidighan yérini bilidighan peqetla bir Xudadur.
神明白智慧的道路， 晓得智慧的所在。
24 Chünki Uning közi yerning qerigiche yétidu, U asmanning astidiki barliq nersilerni köridu.
因他鉴察直到地极， 遍观普天之下，
25 U shamallarning küchini tarazigha salghanda, [Dunyaning] sulirini ölchigende,
要为风定轻重， 又度量诸水；
26 Yamghurlargha qanuniyet chüshürginide, Güldürmamining chaqmiqigha yolini békitkinide,
他为雨露定命令， 为雷电定道路。
27 U chaghda U danaliqqa qarap uni bayan qilghan; Uni nemune qilip belgiligen; Shundaq, U uning bash-ayighigha qarap chiqip,
那时他看见智慧，而且述说； 他坚定，并且查究。
28 Insan’gha: «Mana, Rebdin qorqush danaliqtur; Yamanliqtin yiraqlishish yorutulushtur» — dégen».
他对人说：敬畏主就是智慧； 远离恶便是聪明。
