Ayup 28
1 — «Shübhisizki, kümüsh tépilidighan kanlar bar, Altunning tawlinidighan öz orni bardur;
銀有出產之地，金有冶煉之所。
2 Tömür bolsa yer astidin qéziwélinidu, Mis bolsa tashtin éritilip élinidu.
鐵由土中掘出，銅自石中鎔煉。
3 Insanlar [yer astidiki] qarangghuluqqa chek qoyidu; U yer qerigiche charlap yürüp, Qarangghuluqqa tewe, ölümning sayiside turghan tashlarni izdeydu.
人給黑暗制定了界限，探討幽暗陰晦的堅石，挖至地層深處。
4 U yer yüzidikilerdin yiraq jayda tik bolghan quduqni kolaydu; Mana shundaq adem ayagh basmaydighan, untulghan yerlerde ular arghamchini tutup boshluqta pulanglap yüridu, Kishilerdin yiraqta ésilip turidu.
在無人居住之處開鑿礦穴，上面過路的人，也想不到他們遠離人間，身懸半空，搖擺不定。
5 Ashliq chiqidighan yer, Tekti kolan’ghanda bolsayalqundek körünidu;
地上出產食糧，地下有火翻騰。
6 Yerdiki tashlar arisidin kök yaqutlar chiqidu, Uningda altun rudisimu bardur.
那裏的石頭盡是碧玉，塵沙盡是金沙。
7 U yolni héchqandaq alghur qush bilmeydu, Hetta sarning közimu uninggha yetmigen.
礦中的幽徑，猛禽不知，鷹眼未見。
8 Hakawur yirtquchlarmu u yerni héch dessep baqmighan, Esheddiy shirmu u jaydin héchqachan ötüp baqmighan.
野獸未踐踏，猛獸未經過。
9 Insan balisi qolini chaqmaq téshining üstige tegküzidu, U taghlarni yiltizidin qomuriwétidu.
人伸手擊打燧石，山基為之震撼動搖。
10 Tashlar arisidin u qanallarni chapidu; Shundaq qilip uning közi herxil qimmetlik nersilerni köridu;
在巖石中間開鑿隧道，所有珍寶盡入眼簾。
11 Yer astidiki éqinlarni téship ketmisun dep ularni tosuwalidu; Yoshurun nersilerni u ashkarilaydu.
探察江河之源流，使寶藏顯露於外。
12 Biraq danaliq nedin tépilar? Yorutulushning makani nedidu?
但是智慧在那裏尋覓，那裏是明智之所在﹖
13 Insan baliliri uning qimmetliklikini héch bilmes, U tiriklerning zéminidin tépilmas.
智慧的道路，人不認識，在眾生界尋不到她。
14 [Yer] tégi: «Mende emes» deydu, Déngiz bolsa: «Men bilenmu bille emestur» deydu.
深淵說：「她不在我這裏。」海洋說：「她不與我同域。」
15 Danaliqni sap altun bilen sétiwalghili bolmaydu, Kümüshnimu uning bilen bir tarazida tartqili bolmas.
她非精金所能購買，也不能稱量銀子作她的代價。
16 Hetta Ofirda chiqidighan altun, aq héqiq yaki kök yaqut bilenmu bir tarazida tartqili bolmaydu.
敖非爾金不能與她較量，寶石和碧玉也不能與她相比。
17 Altun we xrustalnimu uning bilen sélishturghili bolmaydu, Ésil altun qacha-quchilar uning bilen héch almashturulmas.
黃金與琉璃不能與她同列，純金的器皿也不能與她交換。
18 U ünche-marjan, xrustalni ademning ésidin chiqiridu; Danaliqni élish qizil yaqutlarni élishtin ewzeldur.
珊瑚與水晶都不足論，取得智慧勝過取得珍珠。
19 Éfiopiyediki sériq yaqut uninggha yetmes, Sériq altunmu uning bilen beslishelmeydu.
雇士的黃玉不足與她相比，純金也不能與她較量。
20 Undaqta, danaliq nedin tépilidu? Yorutulushning makani nedidu?
究竟智慧由何處而來，那裏是明智之所在﹖
21 Chünki u barliq hayat igilirining közidin yoshurulghan, Asmandiki uchar-qanatlardinmu yoshurun turidu.
眾生的眼目未曾見過，天空的飛鳥也未發現。「
22 Halaket we ölüm peqetla: «Uning shöhritidin xewer alduq» deydu.
毀滅」與「死亡」都說：「我們只風聞過她的聲望。」
23 Uning mangghan yolini chüshinidighan, Turidighan yérini bilidighan peqetla bir Xudadur.
惟獨天主認識她的道路，惟有他知道她的處所。
24 Chünki Uning közi yerning qerigiche yétidu, U asmanning astidiki barliq nersilerni köridu.
因為惟有他觀察地極，俯視天下的一切。
25 U shamallarning küchini tarazigha salghanda, [Dunyaning] sulirini ölchigende,
當他劃定風的重量，規定水的定量，
26 Yamghurlargha qanuniyet chüshürginide, Güldürmamining chaqmiqigha yolini békitkinide,
釐定下雨的季節，規定雷電的路線時，
27 U chaghda U danaliqqa qarap uni bayan qilghan; Uni nemune qilip belgiligen; Shundaq, U uning bash-ayighigha qarap chiqip,
他已見了她，講述了她，立定了她，考察了她。
28 Insan’gha: «Mana, Rebdin qorqush danaliqtur; Yamanliqtin yiraqlishish yorutulushtur» — dégen».
然後對人說：「看，敬畏上主，就是智慧；遠離邪惡，就是明智。」
