Ayup 19
1 Ayup jawaben mundaq dédi: —
А Јов одговори и рече:
2 «Siler qachan’ghiche jénimni azablimaqchisiler, Qachan’ghiche méni söz bilen ezmekchisiler?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Siler méni on qétim xarlidinglar; Manga uwal qilishqa nomus qilmaysiler.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Eger méning sewenlikim bolsa, Men emdi uning [derdini] tartimen.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 Eger siler méningdin üstünlük talashmaqchi bolsanglar, Yüzüm aldida sherm-hayani körsitip méni eyiblimekchi bolsanglar,
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Emdi bilip qoyunglarki, manga uwal qilghan Tengri iken, U tori bilen méni chirmashturup tartti;
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Qara, men nale-peryad kötürüp «Zorawanliq!» dep warqiraymen, Biraq héchkim anglimaydu; Men warqiraymen, biraq manga adalet kelmeydu.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 U yolumni méni ötüwalmisun dep chit bilen tosup qoydi, Qedemlirimge qarangghuluq saldi.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 U mendin shan-sheripimni mehrum qildi, Béshimdin tajni tartiwaldi.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 U manga her tereptin buzghunchiliq qiliwatidu, men tügeshtim; Ümidimni U derexni yulghandek yuluwaldi.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 Ghezipini manga qaritip qozghidi, Méni Öz düshmenliridin hésablidi.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 Uning qoshunliri sep tüzüp atlandi, Pelempeylirini yasap manga hujum qildi, Ular chédirimni qorshawgha élip bargah tikiwaldi.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 U qérindashlirimni mendin néri qildi, Tonushlirimning méhrini mendin üzdi.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 Tughqanlirim mendin yatliship ketti, Dost-buraderlirim méni unutti.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Öyümde turghan musapirlar, hetta dédeklirimmu méni yat adem dep hésablaydu; Ularning neziride men musapir bolup qaldim.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 Men chakirimni chaqirsam, u manga jawab bermeydu; Shunga men uninggha aghzim bilen yélinishim kérek.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Tiniqimdin ayalimning qusqusi kélidu, Aka-ukilirim sésiqliqimdin bizar.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Hetta kichik balilar méni kemsitidu; Ornumdin turmaqchi bolsam, ular méni haqaretleydu.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Méning sirdash dostlirimning hemmisi mendin nepretlinidu, Men söygenler mendin yüz öridi.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 Et-térilirim ustixanlirimgha chapliship turidu, Jénim qil üstide qaldi.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Ah, dostlirim, manga ichinglar aghrisun, ichinglar aghrisun! Chünki Tengrining qoli manga kélip tegdi.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Siler némishqa Tengridek manga ziyankeshlik qilisiler? Siler némishqa etlirimge shunche toymaysiler!
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 Ah, méning sözlirim yézilsidi! Ular bir yazmigha pütüklük bolghan bolatti!
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 Ular tömür qelem bilen qoghushun ichige yézilsidi! Ebedil’ebed tash üstige oyup pütülgen bolatti!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Biraq men shuni bilimenki, özümning Hemjemet-Qutquzghuchim hayattur, U axiret künide yer yüzide turup turidu!
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 Hem méning bu tére-etlirim buzulghandin kéyin, Men yenila ténimde turup Tengrini körimen!
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 Uni özümla eyni halda körimen, Bashqa ademning emes, belki özümning közi bilen qaraymen; Ah, qelbim buninggha shunche intizardur!
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 Eger siler: «Ishning yiltizi uningdidur, Uni qandaq qilip qistap qoghliwételeymiz?!» — désenglar,
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 Emdi özünglar qilichtin qorqqininglar tüzük! Chünki [Xudaning] ghezipi qilich jazasini élip kélidu, Shuning bilen siler [Xudaning] sotining quruq gep emeslikini bilisiler».
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
