Yaritilish 47
1 Yüsüp Pirewnning qéshigha kélip: — Atam bilen qérindashlirim qoy-kaliliri, shundaqla hemme mal-mülüklirini bille élip Qanaan zéminidin keldi. Mana, ular hazir Goshen yurtigha chüshti, dep xewer bérip,
若瑟遂去呈報法郎說：「我父和我兄弟，帶著他們的牛羊和一切所有，從客納罕地來了，現今都在哥笙地方。」
2 qérindashlirining ichidin besheylenni élip, Pirewnning aldigha hazir qildi.
若瑟由他兄弟中選了五人，引他們去謁見法郎。
3 Pirewn uning qérindashliridin: — Néme oqitinglar bar, dep soriwidi, ular Pirewn’ge jawab bérip: — Keminiliri ata-bowilirimizgha oxshash mal baqquchilarmiz, — dédi.
法郎問若瑟的兄弟們說：「你們有何職業﹖」他們回答法郎說：「你的僕人們是放羊的人，我們和我們的祖先，都是如此。」
4 Andin ular Pirewn’ge iltimas qilip: — Qanaan zéminida qattiq qehetchilik bolghachqa, keminilirining qoylirimizni baqidighan’gha yaylaqmu yoq; shunga bu zéminda musapir bolup turushqa kelduq; janabliridin telep qilimizki, keminilirining Goshen yurtida turushigha ijazet bergeyla, — dédi.
繼而又對法郎說：「我們來僑居此地，因為客納罕地饑荒很凶，你僕人們的羊群找不到草地，所以請陛下讓你的僕人們住在哥笙地方。」
5 Pirewn Yüsüpke: — Atang we qérindashliring qéshinggha keldi;
法郎遂面對若瑟說：「你父親和你兄弟既來到了你這裏，
6 mana Misir zémini séning aldingda turuptu; atang we qérindashliringni zéminning eng ésil yéride olturghuzghin; ular Goshen yurtida makan qilsun. Shuningdek, eger sen ularning ichidiki qabil kishilerni bilseng, bularni méning charpaylirimgha nazaretchi qilghin, — dédi.
埃及國全在你面前，你可叫你父親和你兄弟住在最好的地方，叫他們住在哥笙地；你若知道他們中有能幹的可派他們管我的牲畜。」
7 Kéyin, Yüsüp atisi Yaqupni élip, Pirewnning aldigha hazir qildi; Yaqup Pirewn’ge bext-beriket tilidi.
然後若瑟引他父親來謁見法郎；雅各伯向法郎請安。
8 Andin Pirewn Yaquptin: — Ömrüngning yil-künliri nechchige yetti? — dep soridi.
法郎遂問雅各伯說：「請問高壽﹖」
9 Yaqup Pirewn’ge jawab bérip: — Musapirliq sepirimning künliri bir yüz ottuz yilgha yetti; ömrümning künliri az hem japa-musheqqetlik bolup, ata-bowilirimning musapirliq ömür sepirining künlirige téxi yetmidi, — dédi.
雅各伯回答法郎說：「我寄居人世，已一百三十年；我一生歲月又少又苦，不會達到我祖先寄居人世的年數。」
10 Shuning bilen Yaqup Pirewn’ge bext-beriket tilep, aldidin chiqip ketti.
雅各伯再向法郎請安，辭別法郎出來了。
11 Shuning bilen Yüsüp atisi bilen qérindashlirini Misir zéminida olturaqlashturup qoydi; Pirewnning buyrughinidek ulargha zéminning eng ésil yéridin, yeni Ramses dégen yurttin tewelik berdi.
若瑟依照法郎的吩咐，給他父親和兄弟安排了住處，將埃及國辣默色斯境內最好的地方，給了他們作產業。
12 Yüsüp atisi, qérindashliri, shundaqla atisining hemme öydikilirini bala-chaqilirining sanlirigha qarap ashliq bilen teminlep baqti.
若瑟並按照他們的人口，供給他父親和兄弟以及他父親全部家屬的食糧。
13 Emma acharchiliq qattiq éghir bolghachqa, zéminning héch yéride ozuq-tülük tépilmidi; Misir zémini bilen Qanaan zémini acharchiliqtin xarapliship ketti.
那時因為饑荒十分嚴重，各地絕糧，連埃及國和客納罕地也因饑荒缺了糧。
14 Yüsüp ashliq sétip Misir zémini bilen Qanaan zéminidiki barliq pulni yighiwaldi. Andin Yüsüp bu pulni Pirewnning ordisigha yetküzüp berdi.
若瑟因售糧與民眾，將埃及國和客納罕地內所有的一切銀錢，都聚斂了來，將這些銀錢盡歸入法郎王室。
15 Emma Misir zémini bilen Qanaan zéminidiki Pul tügep ketkende misirliqlarning hemmisi Yüsüpning aldigha kélip: — Bizge nan bergeyla! Pul tügep ketkini üchün silining aldilirida ölimizmu? — dédi.
當埃及國和客納罕地的銀錢都用盡了，埃及人前來見若瑟說：「銀錢已用完了，請給我們糧食，免得我們死在你面前! 」
16 Yüsüp jawaben: — Pulunglar qalmighan bolsa, charpayliringlarni élip kélip bersenglar, men malliringlarigha ozuq-tülük tégiship bérimen, — dédi.
若瑟回答說：「如果沒有銀錢，可將你們的家畜送來；我將糧食給你們，交換你們的家畜。」
17 Buning bilen ular charpaylirini Yüsüpning qéshigha élip kelgili turdi; Yüsüp ularning atliri, qoy padiliri, kala padiliri we ésheklirining ornigha ozuq-tülük berdi; shu yili mallirining ornigha ulargha ozuq-tülük bérip baqti.
他們遂將家畜送來，交給若瑟；若瑟便以糧食換取了他們的馬、牛、羊、驢；那一年人們就以所有的家畜，換糧食生活。
18 U yil ayaghliship, ular ikkinchi yili uning qéshigha kélip uninggha: — Biz xojimizdin héchnémini yoshurmaymiz; pulimiz tügidi, charpay mal padilirimiz bolsa xojimizning ilkide, xojimizning aldida tenlirimiz bilen yérimizdin bashqa héchnerse qalmidi.
這一年過後，第二年他們又來見他說：「我們實不瞞我主，銀錢都用盡了，畜養的家畜也全歸了我主，在我主面前什麼也沒有了，只剩下了我們自身和我們的田地。
19 Némishqa köz aldilirida biz hem yérimizmu ölüp ketsun? Emdi sili özimiz we yérimizni ozuq-tülükke tégiship éliwalghayla; özimiz we yérimiz Pirewnning bolup, uninggha qul bolayli. Biz ölüp ketmey, tirik turushimiz, yérimizmu weyran bolmasliqi üchün bizge uruq-tülük bergeyla, dédi.
為什麼要我們死在你面前﹖讓田地荒蕪呢﹖你用糧食收買我們和我們的田地罷! 好叫我們的田地都歸法郎作主。請給我們穀種，好叫我們生活，不致於死，田地也不致於荒蕪。」
20 Bu teriqide Yüsüp Misirning pütkül térilghu yérini Pirewn üchün sétiwaldi; chünki acharchiliq qattiq bolghachqa, misirliqlarning herbiri öz étizini sétip berdi. Shuning bilen yer-zémin Pirewnning bolup qaldi.
埃及人為饑荒所迫，人人出賣了自己的農田；若瑟遂為法郎購得了埃及所有的田地，田地遂盡歸法郎所有。
21 Yüsüp xelqni Misirning bu chétidin yene bir chétigiche herqaysi sheherlerge köchürdi.
並使埃及境內的人民，從這邊直到那邊，都成了農奴；
22 Peqet kahinlarning yérini u almidi; chünki kahinlargha Pirewn teripidin alahide teminat bérilgechke, ular Pirewn teripidin teminlen’gen ülüshini yep, öz yerlirini satmighanidi.
只有司祭的田地他沒有買得，因為司祭有得自法郎的常糧，可藉法郎賜與他們的常糧生活，所以沒有賣他們的田地。
23 Yüsüp xelqqe: — Mana, men bügün özünglar bilen yerliringlarni Pirewn üchün sétiwaldim. Mana silerge uruq! Emdi yer téringlar.
那時若瑟對人民說：「今天我將你們和你們的田地，都已買下歸於法郎，這裏有你們的穀種，你們拿去播種；
24 Emdi shundaq qilisilerki, chiqqan hosuldin beshtin birini Pirewn’ge bérip, qalghan töt qismini özünglargha élip qélinglar; u uruqluq hemde özünglargha, jümlidin öyüngdikilerge we kichik baliliringlargha ozuq bolsun, — dédi.
到了收穫的時候，五分之一應歸法郎，其餘四分歸你們自己，作為田地的穀種，作為你們和你們的家屬以及幼兒的食糧。」
25 Ular jawaben: — Sili jénimizni qutquzdila. Xojimizning neziride iltipat tapqan bolsaqla, Pirewnning qulliri bolup turayli, — dédi.
他們答說：「你救了我們的性命! 唯願我們在我主前蒙恩，我們情願給法郎為奴! 」
26 Shuning bilen Yüsüp: — «Hosulning beshtin biri Pirewn’ge bérilsun» dep bu ishni bügün’ge qeder Misir zémini üchün qanun-belgilime qildi. Peqet kahinlarning yérila buning sirtida bolup, Pirewn’ge tewe bolmidi.
由此若瑟為埃及的田地立了法例，至今有效：五分之一應歸法郎；只有司祭的田地例外，不歸法郎。
27 Israillar Misir zéminida, Goshen ölkiside olturaqlashti; ular shu jayda yer-zéminlik bolup, awup, tolimu köpeydi.
以色列人住在埃及國哥笙地方，那裏置業繁殖，人數大為增加。
28 Yaqup Misir zéminida on yette yil ömür kördi; buning bilen Yaqupning ömür künliri bir yüz qiriq yette yilgha yetti.
雅各伯在埃及國又活了十七年；雅各伯的一生歲月共計一百四十七年。
29 Israilning künliri sekratqa yéqinlashqanda, oghli Yüsüpni chaqirtip, uninggha: — Eger neziringde iltipat tapqan bolsam, qolungni yotamning astigha qoyup, manga shapaet we sadaqetlikni körsitip, méni Misirda depne qilma;
以色列自知死期已近，便叫了他兒子若瑟來，對他說：「如果我在你眼內得寵，請將你的手放在我的胯下許下，以恩情和忠實對待我，不要將我埋在埃及。
30 belki men ata-bowilirim bilen yatidighan waqtimda méni Misirdin élip kétip, ularning göristanigha depne qilghin, dédi. U jawab bérip: — Men éytqiningdek qilay, — dédi.
我與我的祖先同眠了，你應將我帶出埃及，葬在他們的墓地裏。」若瑟答說：「我必照你的話去行。」
31 Yaqup uninggha: — Manga qesem qilip bergin, — dédi. U uninggha qesem qilip berdi; andin Israil karwatning bash teripide sejde qildi.
雅各伯接著說：「你對我發誓。」若瑟遂對他發了誓；以色列便靠著床頭屈身下拜。
