Yaritilish 43
1 Acharchiliq zéminni intayin éghir basqanidi.
那地的饥荒甚大。
2 Bu sewebtin ular Misirdin élip kelgen ashliqni yep tügetkende, atisi ulargha: — Yene bérip bizge azghina ashliq élip kélinglar, — dédi.
他们从埃及带来的粮食吃尽了，他们的父亲就对他们说：“你们再去给我籴些粮来。”
3 Lékin Yehuda uninggha jawaben: — Héliqi kishi bizni qattiq agahlandurup: «Ininglar siler bilen bille kelmise, yüzümni körimen dep xiyal qilmanglar» dégen.
犹大对他说：“那人谆谆地告诫我们说：‘你们的兄弟若不与你们同来，你们就不得见我的面。’
4 Eger inimizni biz bilen bille ewetseng, biz bérip sanga ashliq élip kélimiz.
你若打发我们的兄弟与我们同去，我们就下去给你籴粮；
5 Emma ewetishke unimisang, biz barmaymiz; chünki héliqi kishi bizge: «Ininglar siler bilen bille kelmise, yüzümni körimen dep xiyal qilmanglar» dégen, — dédi.
你若不打发他去，我们就不下去，因为那人对我们说：‘你们的兄弟若不与你们同来，你们就不得见我的面。’”
6 Israil ulargha: — Siler némishqa manga shunche yamanliq qilip u kishige: «Yene bir inimizmu bar» dédinglar, — dédi.
以色列说：“你们为什么这样害我，告诉那人你们还有兄弟呢？”
7 Ular jawaben: — U kishi bizning we ailimizning ehwalini sürüshtürüp kochilap: «Atanglar téxi Hayatmu? Yene bir ininglar barmu?» — dep soridi. Biz uning shu soaligha yarisha jawab berduq. Uning bizge: «Ininglarni élip kélinglar» deydighinini nedin bileyli? — dédi.
他们回答说：“那人详细问到我们和我们的亲属，说：‘你们的父亲还在吗？你们还有兄弟吗？’我们就按着他所问的告诉他，焉能知道他要说‘必须把你们的兄弟带下来’呢？”
8 Yehuda atisi Israilgha: — Balini men bilen ewetkin; biz derhal qozghilip yolgha chiqayli; shundaqta biz we sen, bizler hem balilirimiz ölmey, tirik qalimiz.
犹大又对他父亲以色列说：“你打发童子与我同去，我们就起身下去，好叫我们和你，并我们的妇人孩子，都得存活，不至于死。
9 Men uninggha képil bolimen; sen uning üchün méning méningdin hésab alisen; eger men uni séning qéshinggha aman-ésen yandurup kélip, yüzüngning aldida turghuzmisam, pütkül ömrümde aldingda gunahkar bolay.
我为他作保；你可以从我手中追讨，我若不带他回来交在你面前，我情愿永远担罪。
10 Chünki hayal bolmighan bolsaq, bu chaghqiche ikki qétim bérip kélettuq, — dédi.
我们若没有耽搁，如今第二次都回来了。”
11 Ularning atisi Israil ulargha: — Undaq bolsa, mundaq qilinglar: — U kishige qacha-quchanglargha zémindiki eng ésil méwilerdin sowghat alghach béringlar: yene azghina tutiya, azraq hesel, dora-dermanlar, murmekki, piste we badamlarni alghach béringlar.
他们的父亲以色列说：“若必须如此，你们就当这样行：可以将这地土产中最好的乳香、蜂蜜、香料、没药、榧子、杏仁都取一点，收在器具里，带下去送给那人作礼物，
12 Qolunglarda ikki hesse pul élip, tagharliringlarning aghzidiki özünglargha yandurulghan pulnimu alghach béringlar. Éhtimal, bu ishta sewenlik körülgen bolushi mumkin.
又要手里加倍地带银子，并将归还在你们口袋内的银子仍带在手里；那或者是错了。
13 Ininglarnimu bille élip, qozghilip u kishining yénigha yene béringlar.
也带着你们的兄弟，起身去见那人。
14 Hemmige Qadir Tengri Özi silerni u kishining aldida rehimge érishtürgey. Buning bilen u silerning shu yerdiki qérindishinglarni we Binyaminni qoyup bérip, silerge qoshup qoyarmikin; özüm nawada balilirimdin juda bolsam bolay! — dédi.
但愿全能的 神使你们在那人面前蒙怜悯，释放你们的那弟兄和便雅悯回来。我若丧了儿子，就丧了吧！”
15 Shuning bilen bu ademler shu sowghatni élip, qollirigha ikki hesse pulni tutup, Binyaminni élip qozghilip, Misirgha bérip Yüsüpning aldida hazir boldi.
于是，他们拿着那礼物，又手里加倍地带银子，并且带着便雅悯，起身下到埃及，站在约瑟面前。
16 Yüsüp Binyaminni ular bilen bille körginide, öz öyini bashquridighan ghojidarigha buyrup: — Bu ademlerni öyümge bashlap kirip, mal soyup taam teyyar qilghin; chünki bu kishiler chüshlük ghizani men bilen yeydu, — dédi.
约瑟见便雅悯和他们同来，就对家宰说：“将这些人领到屋里。要宰杀牲畜，预备筵席，因为晌午这些人同我吃饭。”
17 U kishi Yüsüpning buyrughinidek qilip, ademlerni Yüsüpning öyige bashlap kirdi.
家宰就遵着约瑟的命去行，领他们进约瑟的屋里。
18 Ular bolsa Yüsüpning öyige bashlap kélin’ginidin qorqushup: — Aldinqi qétim tagharlirimizgha yandurulghan pulning sewebidin biz uning öyige élip kélinduq; uning meqsiti bizge hujum qilip, üstimizdin bésip qul qilip, ésheklirimizni tartiwélish oxshaydu, — déyishti.
他们因为被领到约瑟的屋里，就害怕，说：“领我们到这里来，必是因为头次归还在我们口袋里的银子，找我们的错缝，下手害我们，强取我们为奴仆，抢夺我们的驴。”
19 Ular Yüsüpning öyini bashquridighan ghojidarning yénigha kélip, öyning ishikining tüwide uninggha: —
他们就挨近约瑟的家宰，在屋门口和他说话，
20 Ey xojam, biz heqiqeten eslide mushu yerge ashliq alghili kelgeniduq;
说：“我主啊，我们头次下来实在是要籴粮。
21 Shundaq boldiki, biz ötengge kélip öz tagharlirimizni achsaq, mana herbirimizning puli, eyni éghirliqi boyiche tagharlirimizning aghzida turuptu; shunga biz buni yandurup qolimizda alghach kelduq.
后来到了住宿的地方，我们打开口袋，不料，各人的银子，分量足数，仍在各人的口袋内，现在我们手里又带回来了。
22 Ashliq alghili qolimizda bashqa pulmu élip kelduq; emma tagharlirimizgha pulni kimning sélip qoyghanliqini bilmiduq, — dédi.
另外又带下银子来籴粮。不知道先前谁把银子放在我们的口袋里。”
23 U ulargha: — Xatirjem bolunglar, qorqmanglar. Silerning Xudayinglar, atanglarning Xudasi tagharliringlarda silerge bayliq ata qilghan oxshaydu; silerning pulunglarni alliqachan tapshurup aldim, — dédi. Andin u Shiméonni ularning qéshigha élip chiqti.
家宰说：“你们可以放心，不要害怕，是你们的 神和你们父亲的 神赐给你们财宝在你们的口袋里；你们的银子，我早已收了。”他就把西缅带出来，交给他们。
24 U kishi ularni Yüsüpning öyige bashlap kirip, ularning putlirini yuyushigha su ekirip bérip, andin ésheklirige yem berdi.
家宰就领他们进约瑟的屋里，给他们水洗脚，又给他们草料喂驴。
25 Ular Yüsüpning chüshte kélishige ülgürtüp sowghatni teyyarlap qoydi; chünki ular özlirining shu yerde ghiza yeydighinini anglighanidi.
他们就预备那礼物，等候约瑟晌午来，因为他们听见要在那里吃饭。
26 Yüsüp öyge kelgende ular qolliridiki sowghatni öyge uning aldigha élip kirip, béshini yerge tegküzüp uninggha tezim qildi.
约瑟来到家里，他们就把手中的礼物拿进屋去给他，又俯伏在地，向他下拜。
27 U ulardin hal sorap, andin: — Siler gépini qilghan qéri atanglar salametmu? U hayatmu? — dédi.
约瑟问他们好，又问：“你们的父亲—就是你们所说的那老人家平安吗？他还在吗？”
28 Ular jawab bérip: — Silining qulliri bizning atimiz salamet turuwatidu, u téxi hayattur, — dep uning aldida égilip tezim qildi.
他们回答说：“你仆人—我们的父亲平安；他还在。”于是他们低头下拜。
29 Yüsüp béshini kötürüp, öz inisi Binyaminni körüp: — Siler manga gépini qilghan kichik ininglar shumu? — dep sorap: — Ey oghlum, Xuda sanga shapaet körsetkey! — dédi.
约瑟举目看见他同母的兄弟便雅悯，就说：“你们向我所说那顶小的兄弟就是这位吗？”又说：“小儿啊，愿 神赐恩给你！”
30 Yüsüpning öz inisigha bolghan séghinish oti qattiq küchiyip, yighliwalghudek xaliy jay izdep, aldirap ichkiriki öyge kirip taza bir yighliwaldi.
约瑟爱弟之情发动，就急忙寻找可哭之地，进入自己的屋里，哭了一场。
31 Andin yüzini yuyup chiqip, özini bésiwélip: — Taamlarni qoyunglar, — dep buyrudi.
他洗了脸出来，勉强隐忍，吩咐人摆饭。
32 Xizmetkarlar Yüsüpke ayrim, ulargha ayrim we Yüsüp bilen bille tamaqqa kelgen misirliqlarghimu ayrim tamaq qoydi; chünki misirliqlar ibraniylar bilen bir dastixanda tamaq yéyishni yirginchlik dep qarap, ular bilen bille tamaq yémeytti.
他们就为约瑟单摆了一席，为那些人又摆了一席，也为和约瑟同吃饭的埃及人另摆了一席，因为埃及人不可和希伯来人一同吃饭；那原是埃及人所厌恶的。
33 Yüsüpning qérindashliri uning udulida, herbiri chong-kichik tertipi boyiche olturghuzuldi; chongi chongluqigha yarisha, kichiki kichiklikige yarisha olturghuzuldi; ular bir-birige qarap heyran qélishti.
约瑟使众弟兄在他面前排列坐席，都按着长幼的次序，众弟兄就彼此诧异。
34 Yüsüp aldidiki dastixandiki tamaqlardin ulargha bölüp berdi. Emma Binyamin’gha bergini bashqilarningkige qarighanda besh hesse köp idi. Ular sharab ichip, uning bilen xush keyp qilishti.
约瑟把他面前的食物分出来，送给他们；但便雅悯所得的比别人多五倍。他们就饮酒，和约瑟一同宴乐。
