Yaritilish 29
1 Andin Yaqup sepirini dawamlashturup, meshriqtiki qowmlarning zéminigha yétip keldi.
雅各伯取道前行，來到了東方人的地方；
2 U qariwidi, mana, yaylaqta bir quduq turatti, uning yénida üch top qoy padisi turatti; chünki xelq bu quduqtin padilarni sughiratti. Quduqning aghzigha yoghan bir tash qoyuqluq idi.
舉目看見田間有口井，還有三群羊，臥在井旁。－－因為人慣常由這井取水飲羊，井口上蓋著塊大石頭；
3 Qachaniki padilarning hemmisi u yerge yighilsa, padichilar birlikte quduqning aghzidiki tashni yumilitiwétip, qoylarni sughirip, andin tashni yene quduqning aghzigha öz ornigha qoyup qoyatti.
幾時羊群都聚集在那裏，人就將井口的石頭挪開，取水飲羊；然後再將石頭蓋在井口原處。
4 Yaqup [padichilardin]: Ey buraderler, siler qeyerlik? — dep soridi. Ular: — Biz haranliqmiz, dédi.
雅各伯對他們說：「弟兄們，你們是那裏的﹖」他們答說：「我們是哈蘭人。」
5 U ulardin: — Siler Nahorning oghli Labanni tonumsiler? — dep soridi. Ular: — Tonuymiz, dédi.
雅各伯問他們說：「你們認識納曷爾的兒子拉班嗎﹖」他們答說：「我們認識。」
6 U ulardin: — U salametmu, dep soriwidi, ular jawab bérip: — U salamet turuwatidu. Mana ene uning qizi Rahile qoyliri bilen kéliwatidu, dédi.
雅各伯又問說：「他好嗎﹖」他們答說：「他好。看，那不是他的女兒辣黑耳領著羊群來了。」
7 U: — Mana, kün téxi égiz tursa, hazir téxi malning yighilidighan waqti bolmidi; némishqa qoylarni sughirip, andin yene bérip otlatmaysiler? — dédi.
雅各伯說：「看，太陽還很高，尚不到聚集家畜的時候，你們取水飲了羊，然後再領去牧放。」
8 Ular jawab bérip: — Yaq, mundaq qilalmaymiz. Awwal padilarning hemmisi yighilip, padichilar tashni quduqning aghzidin yumilitiwetkendin kéyin, andin qoylarni sughirimiz, dédi.
他們回答說：「不能夠；因為除非等所有羊群都聚集起來，才可挪開井口的石頭，取水飲羊。」
9 U ular bilen gepliship turghinida, Rahile atisining qoyliri bilen yétip keldi; chünki u qoy baqquchi idi.
他還同他們說話的時候，辣黑耳領著他父親的羊群到了；因為她是個牧羊女。
10 Shundaq boldiki, Yaqup anisining akisi Labanning qizi Rahile bilen anisining akisi Labanning qoylirini körgende, u qopup bérip, quduqning aghzidin tashni yumilitiwétip, anisining akisi Labanning qoylirini sughardi.
雅各伯一見了舅父拉班的女兒辣黑耳，和舅父拉班的羊群，就上前去，挪開井口的石頭，取水飲他舅父拉班的羊。
11 Andin Yaqup Rahileni söyüp, yuqiri awaz bilen yighlap tashlidi we Rahilege: — Men séning atangning tughqini, Riwkahning oghli bolimen, déwidi, u yügürüp bérip atisigha xewer berdi.
然後雅各伯口親辣黑耳，放聲大哭，
告訴辣黑耳，自己是她父親的外甥，黎貝加的兒子。辣黑耳便跑回去，告訴她父親。
13 Shundaq boldiki, Laban öz singlisining oghli Yaqupning xewirini anglighanda, uning aldigha yügürüp bérip, uni quchaqlap söyüp, öyige bashlap keldi. Andin Yaqup Laban’gha [kechürmishlirining] hemmisini dep berdi.
拉班一聽得了關於他外甥雅各伯的消息，就跑來迎接他，抱住他，親他，領他到自己的家中。雅各伯遂將所遇的事全告訴了拉班。
14 Laban uninggha: — Sen derweqe méning söngek bilen göshümdursen! — dédi. Buning bilen u uning qéshida bir ayche turup qaldi.
拉班對他說：「你實在是我的骨肉。」雅各伯遂同他住下了。過了一月，
15 Andin Laban Yaqupqa: — Sen méning tughqinim bolghach, manga bikargha xizmet qilamsen? Éytqina, heqqingge néme alisen? — dédi.
拉班對雅各伯說：「豈可因為你是我的外甥，就該白白服事我﹖告訴我，你要什麼報酬﹖」
16 Labanning ikki qizi bar idi; chongining éti Léyah, kichikining éti Rahile idi.
拉班有兩個女兒：大的名叫肋阿，小的名叫辣黑耳。
17 Léyahning közliri yéqimliq idi; emma Rahilening bolsa teqi-turqi kélishken, hösni-jamali chirayliq qiz idi.
肋阿雙眼無神；辣黑耳卻相貌美麗；
18 Yaqupning köngli Rahilege chüshken bolup Laban’gha: — Men séning kichik qizing Rahile üchün sanga yette yil xizmet qilay, dédi.
為此雅各伯喜愛辣黑耳，遂回答說：「我願為你小女兒辣黑耳服事你七年。」
19 Laban jawab bérip: — Uni bashqa kishige berginimdin sanga berginim yaxshi. Emdi méningkide turghin, dédi.
拉班答說：「我將她給你，比給外人好；你就同我住下。」
20 Yaqup Rahileni élish üchün yette yil xizmet qildi. Emma u uni intayin yaxshi körgechke, bu yillar uninggha peqet birnechche kündekla bilindi.
這樣，雅各伯為得到辣黑耳，服事了拉班七年；由於他喜愛這少女，看七年好像幾天。
21 Waqit toshqanda Yaqup Laban’gha: — Mana méning künlirim toshti. Emdi ayalimni manga bergin, men uning qéshigha kirey, dédi.
雅各伯遂對拉班說：「期限已滿，請將我的妻子給我，我好與她親近。」
22 Laban shu yerdiki hemme kishilerni yighip, ziyapet qilip berdi.
拉班也請了當地所有的人士，擺了婚宴。
23 Lékin shundaq boldiki, kech kirgende, u chong qizi Léyahni Yaqupning yénigha élip keldi; Yaqup uning qéshigha kirip bille boldi.
到了晚上，他卻將自己的女兒肋阿，引到雅各伯前，雅各伯就親近了她。－－
24 Laban öz dédiki Zilpahni qizi Léyahgha dédek qilip berdi.
拉班且將自己的婢女齊耳帕給了女兒肋阿作婢女。－－
25 Etisi shundaq boldiki, mana aldida Léyah turatti! U Laban’gha: — Bu zadi manga néme qilghining? Ejeba, men Rahile üchün sanga xizmet qilmidimmu? Méni némishqa shundaq aldiding?! — dédi.
到了早晨，他一見是肋阿，便對拉班說：「你對我作的是什麼事﹖我服事你，豈不是為了辣黑耳﹖你為什麼欺騙我﹖」
26 Laban: Bizning yurtimizda kichikini chongidin ilgiri yatliq qilidighan resim-qaide yoq.
拉班回答說：「我們這地方沒有先嫁幼女，而後嫁長女的風俗。
27 Emdi sen chongining yette künlük toy murasimini ötküzüp bolghin; andin yene ikkinchisinimu sanga béreyli; u séning manga yene yette yil qilidighan xizmitingning heqqi bolidu, — dédi.
你同長女滿了七天以後，我也將幼女給你，只要你再服事我七年。」
28 Yaqup maqul bolup, Léyahning yette künlük toy murasimini ötküzüp bolghanda, Laban qizi Rahilenimu uninggha xotunluqqa berdi.
雅各伯就這樣做了。與肋阿滿了七天以後，拉班便將自己的女兒辣黑耳給了他為妻。－－
29 Laban dédiki Bilhahni qizi Rahilege dédek qilip berdi.
拉班且將自己的婢女彼耳哈給了女兒辣黑耳作婢女。－－
30 Bu teriqide Yaqup Rahileningmu qéshigha kirdi; u Rahileni Léyahdin ziyade yaxshi kördi. Andin kéyin u yene yette yil Laban’gha xizmet qildi.
雅各伯也親近了辣黑耳，而且他愛辣黑耳甚於肋阿；於是又服事了拉班七年。
31 Emma Perwerdigar Léyahning etiwarlanmighanliqini körgende, uninggha tughushni nésip qildi. Lékin Rahile tughmas idi.
上主見肋阿失寵，便開了她的胎；但辣黑耳卻荒胎不孕。
32 Léyah hamilidar bolup bir oghul tughup: — «Perwerdigar xarlan’ghinimni kördi; emdi érim méni yaxshi köridu» dep uning ismini «Ruben» qoydi.
肋阿懷孕生了一子，給他起名叫勒烏本，說：「上主垂視了我的苦衷，現在我的丈夫會愛我了。」
33 U yene hamilidar bolup, bir oghul tughup: — «Perwerdigar etiwarlanmighanliqini anglap, buni hem manga berdi» dep, uning ismini Shiméon qoydi.
她又懷孕生了一子，說：「上主聽說我失了寵，又給了我一個。」遂給他起名叫西默盎。
34 U yene hamilidar bolup, bir oghul tughup: — «Emdi bu qétim érim manga baghlinidu; chünki men uninggha üch oghul tughup berdim» dep uning ismini Lawiy qoydi.
她又懷孕生了一子，說：「這次，我的丈夫可要戀住我了，因為我已給他生了三個兒子。」遂給他起名叫肋未。
35 U yene hamilidar bolup, bir oghul tughup: — «Emdi bu qétim men Perwerdigargha hemdusana oquy!» dep uning ismini Yehuda qoydi. Andin u tughuttin toxtap qaldi.
她又懷孕生了一子，說：「這次我要讚頌上主。」為此給他起名叫猶大。以後就停止生育。
