Ezakiyal 33
1 We Perwerdigarning sözi manga kélip shundaq déyildi: —
耶和华的话临到我说：
2 I insan oghli, el-yurtungdikilerge söz yetküzüp ulargha mundaq dégin: — Men qilichni melum bir zémin üstige chiqarghinimda, zémindiki xelq öz arisidin bir ademni tépip uni közetchi békétse, —
“人子啊，你要告诉本国的子民说：我使刀剑临到哪一国，那一国的民从他们中间选立一人为守望的。
3 u qilichning zémin üstige chiqqanliqini körüp, kanay chélip xelqni agahlandursa,
他见刀剑临到那地，若吹角警戒众民，
4 kimdikim kanay awazini anglap, agahni almisa, qilich kélip uni élip ketse, emdi uning qéni öz béshi üstige bolidu.
凡听见角声不受警戒的，刀剑若来除灭了他，他的罪就必归到自己的头上。
5 U kanay awazini anglap, agahni almighan; shunga uning qéni özige bolidu; u agah alghan bolsa, jénini qutquzghan bolatti.
他听见角声，不受警戒，他的罪必归到自己的身上；他若受警戒，便是救了自己的性命。
6 Biraq közetchi qilichning kéliwatqinini körüp, kanay chalmay, xelqni agahlandurmisa, emdi qilich kélip ular arisidin birawni élip ketse, undaqta u öz qebihlikide élip kétilidu; biraq uning qéni üchün Men közetchidin hésab alimen.
倘若守望的人见刀剑临到，不吹角，以致民不受警戒，刀剑来杀了他们中间的一个人，他虽然死在罪孽之中，我却要向守望的人讨他丧命的罪。
7 Emdi, i insan oghli, Men séni Israil jemeti üchün közetchi dep békitkenmen; sen Méning aghzimdin xewer anglap, ulargha Mendin agah yetküzisen.
“人子啊，我照样立你作以色列家守望的人。所以你要听我口中的话，替我警戒他们。
8 Men rezil ademge: «I rezil adem, sen choqum ölisen» désem, we özüng bu rezilni yolidin yandurushqa söz qilmay uni agahlandurmisang, u rezil öz qebihlikide ölidu; biraq uning qéni üchün sendin hésab alimen.
我对恶人说：‘恶人哪，你必要死！’你—以西结若不开口警戒恶人，使他离开所行的道，这恶人必死在罪孽之中，我却要向你讨他丧命的罪。
9 Biraq sen rezilni yolidin yénish toghruluq agahlandursang, u yolidin yanmisa, u öz qebihlikide ölidu; biraq özüng öz jéningni qutquzup qalisen.
倘若你警戒恶人转离所行的道，他仍不转离，他必死在罪孽之中，你却救自己脱离了罪。”
10 Emdi sen, i insan oghli, Israil jemetige söz qilip: — Siler: «Bizning itaetsizliklirimiz we gunahlirimiz béshimizdidur, biz ular bilen zeipliship kétiwatimiz; emdi biz qandaqmu hayatqa érishimiz?» deysiler.
“人子啊，你要对以色列家说：‘你们常说：我们的过犯罪恶在我们身上，我们必因此消灭，怎能存活呢？’
11 Ulargha sözümni yetküzüp: «Men hayatim bilen qesem qilimenki, — deydu Reb Perwerdigar, — Men rezil ademning ölümidin héch xursenlikim yoqtur; peqet ularni rezil yolidin yénip hayatqa érishsun deymen; rezil yolliringlardin yéninglar, yéninglar! Némishqa ölgünglar kélidu, i Israil jemeti?!» — dégin.
你对他们说，主耶和华说：我指着我的永生起誓，我断不喜悦恶人死亡，惟喜悦恶人转离所行的道而活。以色列家啊，你们转回，转回吧！离开恶道，何必死亡呢？
12 We sen, i insan oghli, el-yurtungdikilerge mundaq dégin: — Heqqaniy ademning heqqaniyliqi asiyliq qilghan künide uni qutquzmaydu; hem rezil adem bolsa, u öz rezillikidin yan’ghan künide rezillikidin yiqilmaydu; heqqaniy adem gunah sadir qilghan künide, u eslidiki heqqaniyliqi bilen hayatta turiwermeydu.
人子啊，你要对本国的人民说：义人的义，在犯罪之日不能救他；至于恶人的恶，在他转离恶行之日也不能使他倾倒；义人在犯罪之日也不能因他的义存活。
13 Men heqqaniygha: «Sen berheq hayatqa érishsen» déginimde, u öz heqqaniyliqigha tayinip qebihlik sadir qilsa, emdi uning heqqaniy ishliridin héchqaysisi eslenmeydu; eksiche u ötküzgen qebihliki tüpeylidin ölidu.
我对义人说：‘你必定存活！’他若倚靠他的义而作罪孽，他所行的义都不被记念。他必因所作的罪孽死亡。
14 Emdi men rezilge: «Sen choqum ölisen» désem, biraq u gunahidin yénip, köz aldimda adalet we heqqaniyliqni yürgürse —
再者，我对恶人说：‘你必定死亡！’他若转离他的罪，行正直与合理的事：
15 Rezil adem qerzge kapaletke alghan nersini qayturup berse, — bulangchiliqta alghanni qayturup berse — qebihlik sadir qilmay, hayat belgilimiliride mangsa — emdi u berheq hayatqa ige bolidu, u ölmeydu.
还人的当头和所抢夺的，遵行生命的律例，不作罪孽，他必定存活，不致死亡。
16 Uning sadir qilghan gunahliridin héchqaysisi eslenmeydu; u adalet we heqqaniyliqni yürgürgen — u berheq hayatqa ige bolidu.
他所犯的一切罪必不被记念。他行了正直与合理的事，必定存活。
17 Biraq el-yurtungdikiler: «Rebning yoli hemmige barawer emes» deydu; emeliyette ularning yoli bolsa hemmige barawer emes.
“你本国的子民还说：‘主的道不公平。’其实他们的道不公平。
18 Heqqaniy adem öz heqqaniyliqidin yénip, qebihlikni sadir qilsa, u buningda ölidu.
义人转离他的义而作罪孽，就必因此死亡。
19 Rezil adem öz rezillikidin yénip, adalet we heqqaniyliq yürgürse, bu ishlardin hayatqa ige bolidu.
恶人转离他的恶，行正直与合理的事，就必因此存活。
20 Lékin siler: «Rebning yoli hemmige barawer emes» deysiler; i Israil jemeti, Men herqaysinglargha öz yolliringlar boyiche üstünglerge höküm chiqirimen!
你们还说：‘主的道不公平。’以色列家啊，我必按你们各人所行的审判你们。”
21 We shundaq boldiki, sürgün bolghan on ikkinchi yili, oninchi ayning beshinchi künide, Yérusalémdin qachqan birsi yénimgha kélip: «Sheher bösüldi!» — dédi.
我们被掳之后十二年十月初五日，有人从耶路撒冷逃到我这里，说：“城已攻破。”
22 Emdi qachqan ademning yétip kélishining aldinqi axshimida Perwerdigarning qoli méning wujudumgha qon’ghanidi; shuning bilen U aghzimni échip qoydi; aghzim échilip, men yene gacha bolmidim.
逃来的人未到前一日的晚上，耶和华的灵降在我身上，开我的口。到第二日早晨，那人来到我这里，我口就开了，不再缄默。
23 We Perwerdigarning sözi manga kélip shundaq déyildi: —
耶和华的话临到我说：
24 I insan oghli, Israil zéminidiki xarabe jaylarda turuwatqanlar: «Ibrahim peqet bir adem turupmu bu zémin’gha miras bolghanidi; biraq biz köp ademmiz; emdi zémin beribir bizge teqdim qilindi» — dep éytiwatidu.
“人子啊，住在以色列荒废之地的人说：‘亚伯拉罕独自一人能得这地为业，我们人数众多，这地更是给我们为业的。’
25 Shunga ulargha mundaq dégin: — Reb Perwerdigar mundaq deydu: «Siler göshni qan bilen yeysiler; siler öz mebudliringlarni bash kötürüp izdeysiler; siler qan töküwatisiler; emdi siler zémin’gha miras bolamsiler?
所以你要对他们说，主耶和华如此说：你们吃带血的物，仰望偶像，并且杀人流血，你们还能得这地为业吗？
26 Siler qilichinglargha tayinisiler, siler yirginchlik ishlarni chiqirisiler, herbiringlar öz qoshnisining ayaligha buzuqchiliq qilidu. Emdi siler zémin’gha miras bolamsiler?».
你们倚仗自己的刀剑行可憎的事，人人玷污邻舍的妻，你们还能得这地为业吗？
27 Ulargha mundaq dégin: — Reb Perwerdigar mundaq deydu: Men hayatim bilen qesem qilimenki, berheq, xarabe jaylarda turuwatqanlar qilichlinip yiqilidu; dalada qalghanni yawayi haywanlarning yewétishke tapshurimen; istihkamlar we gharlarda turghanlarmu waba késilidin ölidu.
你要对他们这样说，主耶和华如此说：我指着我的永生起誓，在荒场中的，必倒在刀下；在田野间的，必交给野兽吞吃；在保障和洞里的，必遭瘟疫而死。
28 Men zéminni weyrane we chöl-bayawan qilimen; uning küchidin bolghan pexri yoqilidu; Israilning taghliri weyrane boliduki, ulardin ötküchi héchbir adem bolmaydu.
我必使这地荒凉，令人惊骇；她因势力而有的骄傲也必止息。以色列的山都必荒凉，无人经过。
29 Ularning yürgüzgen yirginchlik qilmishliri tüpeylidin Men zéminni weyrane we chöl-bayawan qilghinimda ular Méning Perwerdigar ikenlikimni tonup yétidu».
我因他们所行一切可憎的事使地荒凉，令人惊骇。那时，他们就知道我是耶和华。”
30 — Emdi sen bolsang, i insan oghli, el-yurtungdikiler herdaim séni aghzigha élip öylirining tamlirining yénida we derwazilarda sözlep bir-birige hem herbiri öz qérindishigha sen toghruluq: «Qéni bérip, Perwerdigardin néme söz barkin, anglap kéleyli!» — deydu.
“人子啊，你本国的子民在墙垣旁边、在房屋门口谈论你。弟兄对弟兄彼此说：‘来吧！听听有什么话从耶和华而出。’
31 Ular jamaet süpitide yéninggha kélip, Méning xelqimning süpitide aldingda olturidu; ular sözliringni anglaydu, biraq ulargha emel qilmaydu; ular aghzi bilen sanga muhebbet körsitidu, biraq köngli haram menpeetke tartidu;
他们来到你这里如同民来聚会，坐在你面前仿佛是我的民。他们听你的话却不去行；因为他们的口多显爱情，心却追随财利。
32 mana, sen ular üchün peqet yéqimliq awaz bilen, sazliri obdan tengshilip éytilghan muhebbet naxshisisen, xalas; ular sözliringni anglaydu, biraq ulargha emel qilmaydu.
他们看你如善于奏乐、声音幽雅之人所唱的雅歌，他们听你的话却不去行。
33 Emdi buning hemmisi emelge ashurulghinida (u berheq emelge ashurulidu!) ular bir peyghemberning ularning arisida bolghanliqini tonup yétidu».
看哪，所说的快要应验；应验了，他们就知道在他们中间有了先知。”
