Misirdin chiqish 4
1 Musa jawab bérip: — Mana, ular manga ishenmey turup, sözümge qulaq salmaydu, belki: «Perwerdigar sanga körünmidi», déyishi mumkin, dédi.
梅瑟回答說：「他們必然不肯相信我，也不肯聽我的話，而對我說：上主沒有顯示給你。」
2 Perwerdigar uninggha: — Qolungdiki bu néme? — dep soridi. U: — Bu bir hasa, dep jawab berdi.
上主問他說：「你手裏拿的是什麼﹖」他回答說：「一根棍杖。」
3 U: — Uni yerge tashla, dédi. Uni yerge tashliwidi, u bir yilan’gha aylandi; Musa uning aldidin qachti.
上主說：「將棍杖扔在地上! 」他便將棍杖扔在地上，棍杖即刻變成了一條蛇；梅瑟一見，就逃避了。
4 Andin Perwerdigar Musagha: — Qolungni uzitip, uni quyruqidin tut, déwidi, u qolini uzitip, uni tutti. U yene uning qolida hasigha aylandi.
上主向梅瑟說：「伸手捉著蛇的尾巴! ─他便伸手捉住，那條蛇在他手裏又變成一根棍杖。─
5 [Perwerdigar yene]: — Buning bilen ular ata-bowilirining Xudasi, yeni Ibrahimning Xudasi, Ishaqning Xudasi we Yaqupning Xudasi bolghan Perwerdigarning sanga körün’ginige ishinidu, — dédi.
好叫他們相信上主，他們主先的天主，亞巴郎的天主，依撒格的天主和雅各伯的天主曾顯示給你。」
6 Perwerdigar uninggha yene: — Qolungni qoynunggha salghin, déwidi, u qolini qoynigha sélip chiqiriwidi, mana, qoli pése-maxaw késilige giriptar bolup qardek aqirip ketti.
上主又對他說：「將你的手插在懷裏! 」他就將手插在懷裏；及至抽出手來，見手上患了癩瘡，向雪那樣白。
7 Andin uninggha: — Qolungni yene qoynunggha salghin, déwidi, qolini qoynigha saldi. Uni yene qoynidin chiqiriwidi, mana, öz eksige kélip etlirining bashqa yerliridek boldi.
天主又說：「將你的手再插進懷裏! ─他就把手再插進懷裏；及至從懷裏抽出時，見手已經恢復原狀，像別的肌肉一樣。─
8 Perwerdigar yene: — Shundaq boliduki, eger ular sanga ishenmey, aldinqi möjizilik alametke köngülshimise, ular ikkinchi möjizilik alametke ishinidu.
如果他們不肯信你，也不信服第一個奇蹟，必定信服第二個奇蹟。
9 Halbuki, ular bu ikki möjizige yenila ishenmise we ya sözüngge qulaq salmisa, undaqta sen [Nil] deryasining süyidin élip, quruq yerge tökkin. Shuning bilen sen deryadin alghan su quruq yer üstide qan’gha aylinidu, dédi.
如果連這兩個奇蹟也不信，也不聽你的話，你就從尼羅河裏取些水，倒在旱地上；你從河裏取的水必在旱地上變成血。」
10 Andin Musa Perwerdigargha: — Ey Igem, men eslidinla gepke usta emestim, sen qulunggha söz qilghandin kéyinmu yenila shundaq; chünki men aghzim kalwa we tilim éghir ademmen, — dédi.
梅瑟對上主說：「吾主，請原諒! 我不是個有口才的人，以前不是，你向你的僕人說話以後，也不是；我原是笨口結舌的人。」
11 Perwerdigar uninggha: — Kim insan’gha éghiz bergen? Kim ademni gacha yaki gas, körgüchi yaki kor qilghan? Shundaq qilghuchi Men Perwerdigar emesmu?
上主回答他說：「是誰給人一個嘴﹖是誰給人口啞耳聾，眼明眼瞎呢﹖不是我上主嗎﹖
12 Emdi sen barghin, Men Özüm séning aghzing bilen bille bolimen, néme sözleydighiningni sanga ögitip turimen, — dédi.
現在你去，我要幫助你說話，指教你該說什麼。」
13 Lékin u: — Ey Igem! Sendin ötünüp qalay, Sen [bu ishqa] xalighan [bashqa] birsini ewetip, shuning qoli bilen qilghin! — dédi.
梅瑟回答說：「吾主，請原諒! 你要打發誰，就打發誰去吧! 」
14 Buni anglap Perwerdigarning ghezipi Musagha tutiship: — Lawiylardin bolghan akang Harun bar emesmu? Uning gepni obdan qilalaydighinini bilimen. Mana, u emdi séning aldinggha chiqishqa alliqachan yolgha chiqti; u séni körse, köngli tolimu xush bolidu.
上主向梅瑟發怒說：「不是有你的哥哥肋末人亞郎嗎﹖我知道他是有口才的，他現在正前來迎接你；他見了你，心中必要快樂。
15 Emdi deydighan geplerni uninggha éyt; Men Özüm séning aghzing bilen bille we uning aghzi bilen bille bolimen, néme qilish kéreklikinglarni silerge ögitimen.
你可向他說話，將你應該說的話放在他口中。我要幫助你，也幫助他說話，指教你們應做什麼。
16 Harun séning ornungda xelqqe sözleydu; shundaq boliduki, u sanga éghiz bolidu, sen uninggha Xudadek bolisen.
他要代替你向百姓說話，作你的口舌；你對他是代替天主。
17 Bu hasini qolunggha élip, uning bilen shu möjizilik alametlerni körsitisen, — dédi.
你手中要拿著這根棍杖，用來行奇蹟。」梅瑟回埃及
18 Shuning bilen Musa qéynatisi Yetroning qéshigha yénip bérip, uninggha: — Manga ijazet bergeyla, Misirdiki qérindashlirimning qéshigha baray, ular hayatmu, emesmu körüp kéley, dédi. Yetro Musagha: — Aman-ésen bérip kelgin, — dédi.
於是梅瑟起來回到他岳父耶特洛那裏，對他說：「請讓我回到埃及我兄弟那裏，看看他們還健在嗎﹖」耶特洛對梅瑟說：「你平安去罷! 」
19 Musa téxi Midiyandiki waqtida, Perwerdigar uninggha yene: — Misirgha yénip barghin! Chünki séning jéningni istigen kishiler ölüp ketti, — dédi.
上主在米德揚對梅瑟說：「起身回埃及去! 因為那些想殺害你的人都死了。」
20 Shuning bilen Musa ayali we oghullirini élip, ularni bir éshekke mindürüp, Misir zéminigha bérishqa yolgha chiqti. Mangghanda Musa Xudaning hasisini alghach ketti.
梅瑟遂帶著妻子孩子，叫他們騎在驢上，起身回埃及國去了；梅瑟手中拿著天主的棍杖。
21 Perwerdigar Musagha: — Misirgha yénip barghiningda sen agah bol, Men qolunggha tapshurghan barliq karametlerni Pirewnning aldida körsetkin. Lékin Men uning könglini xelqni qoyup bermigüdek qattiq qilimen.
上主對梅瑟說：「你回到埃及，要將我交於你行的一切奇蹟，行於法朗面前；但我要使他心硬，不肯放百姓走。
22 Sen Pirewn’ge: — «Perwerdigar mundaq deydu: — Israil Méning oghlum, Méning tunji oghlum bolidu.
你要對法朗說：上主這樣說：以色列是我的長子。
23 Shuning üchün Men sanga: Oghlumni Özümge ibadet qilishqa qoyup ber, dédim. Uninggha yol qoyushni ret qilidighan bolsang, séning tunji oghlungni öltürimen» — dégin, — dédi.
我命你，讓我的兒子去崇拜我。你若拒絕放他們走，我必要殺你的長子。」
24 Emma Musa seper qilip bir qonalghugha kelgende, Perwerdigar uninggha uchrap, uni öltürüwetmekchi boldi.
梅瑟在路上住宿的時候，上主遇著他，要想殺他。
25 Shuning bilen Zipporah bir chaqmaq téshini élip, oghlining xetnilikini késip, uni érining ayighigha tashlap: — Sen derweqe aldimda qan töker er ikensen! — dédi.
漆頗辣急忙拿了一塊石刀，將他兒子的包皮割下，拿包皮接觸他的腳說：「你真是我的血郎。」
26 Shuning bilen Perwerdigar uni qoyup berdi (bu chaghda Zipporah uninggha: «Sen derweqe aldimda qan töker bir er ikensen!» — dédi. Bu sözini u xetne tüpeylidin éytti).
這樣上主就放了他。當時漆頗辣說：「血郎。」是因了割損的原故。
27 Perwerdigar Harun’gha: — Sen chöl-bayawan’gha bérip, Musa bilen körüshkin, déwidi, u bérip Xudaning téghida uning bilen uchriship, uni söydi.
其時上主向亞郎說：「你往曠野去迎接梅瑟! 」他就去了。在天主的山旁預見了梅瑟，口親了他。
28 Musa özini ewetken Perwerdigarning hemme sözliri bilen qilishqa buyrughan barliq möjizilik alametlerni Harun’gha dep berdi.
梅瑟把上主打發他所說的一切話和命他行的奇蹟，都告訴了亞郎。
29 Andin Musa bilen Harun bérip, Israillarning barliq aqsaqallirini yighdi.
梅瑟和亞郎遂去召集了以色列子民所有的長老
30 Harun Perwerdigarning Musagha éytqan hemme sözlirini bayan qildi we xelqning köz aldida shu möjizilik alametlerni körsetti.
亞郎講述了上主向梅瑟所說的一切話，也當著百姓行了那些奇蹟；
31 Buni körüp, xelq ishendi; Perwerdigarning Israillarni yoqlap, ular uchrighan xarliqlarni körgenlikini anglighan haman, bashlirini égip sejde qilishti.
百姓就都信了，也都高興，因為上主眷顧了以色列子民，也垂念了他們的痛苦。他們遂都俯伏叩拜。
