Misirdin chiqish 23
1 Yalghan gepni yaymighin we ya yalghan guwahliq bérip rezil ademge yan basmighin.
“不可随伙布散谣言；不可与恶人连手妄作见证。
2 Topqa egiship rezil ishta bolma yaki dewa-desturlarda guwahliq bergende topqa egiship heqiqetni burmilima.
不可随众行恶；不可在争讼的事上随众偏行，作见证屈枉正直；
3 Kembeghel dewa qilsa, uninggha yan basma.
也不可在争讼的事上偏护穷人。
4 Düshminingning kala ya éshiki ézip kétip, sanga uchrap qalsa, uni élip kélip, igisige choqum tapshurup ber.
“若遇见你仇敌的牛或驴失迷了路，总要牵回来交给他。
5 Eger sanga öch bolghanning éshiki yükni kötürelmey yükning astida yatqinini körseng, uni yardemsiz tashlimay, belki uninggha yardemliship éshikini qopurushup bérishing zörür.
若看见恨你人的驴压卧在重驮之下，不可走开，务要和驴主一同抬开重驮。
6 Arangdiki kembeghelning dewasida adaletni burmilima.
“不可在穷人争讼的事上屈枉正直。
7 Herqandaq saxta ishtin özüngni néri tart; bigunah adem bilen heqqaniy ademni öltürmigin; chünki Men rezil ademni hergiz adil dep aqlimaymen.
当远离虚假的事。不可杀无辜和有义的人，因我必不以恶人为义。
8 Shuningdek héchqandaq para yéme; chünki para közi ochuqlarni kor qilip, heqqaniylarning sözlirini burmilaydu.
不可受贿赂；因为贿赂能叫明眼人变瞎了，又能颠倒义人的话。
9 Musapir kishilerge zulum qilma; chünki özünglar Misir zéminida musapir bolup turghan bolghachqa, musapirning rohiy halini bilisiler.
“不可欺压寄居的；因为你们在埃及地作过寄居的，知道寄居的心。”
10 Alte yil öz yéringni térip, hosullirini al.
“六年你要耕种田地，收藏土产，
11 Lékin yettinchi yili yerge aram bérip uni bosh qoy; xelqingning namratliri uningdin yighip yésun, ulardin ashqinini janggaldiki haywanlar yésun; shundaqla üzümzarliqing bilen zeytunzarliqingnimu shundaq qilghin.
只是第七年要叫地歇息，不耕不种，使你民中的穷人有吃的；他们所剩下的，野兽可以吃。你的葡萄园和橄榄园也要照样办理。
12 Alte kün ichide öz ishingni ada qilip, yettinchi küni aram élishing zörür. Buning bilen kala-éshekliring aram tapidu, dédikingning oghli bilen musapir kishimu harduqini chiqiridu.
“六日你要做工，第七日要安息，使牛、驴可以歇息，并使你婢女的儿子和寄居的都可以舒畅。
13 Men sanga éytqinimning hemmisini köngül bölüp ada qil; bashqa ilahlarning namini tilinggha alma; bular hetta aghzingghimu chiqmisun.
“凡我对你们说的话，你们要谨守。别神的名，你不可提，也不可从你口中传说。”
14 Her yilda üch qétim méning üchün héyt ötküzgin.
“一年三次，你要向我守节。
15 Aldi bilen «pétir nan héyti»ni ötküz; sanga emr qilghinimdek Abib éyidiki békitilgen künlerde yette kün pétir nan yégin; chünki shu ayda sen Misirdin chiqqaniding. Shu héytta héchkishi aldimgha quruq qol kelmisun.
你要守除酵节，照我所吩咐你的，在亚笔月内所定的日期，吃无酵饼七天。谁也不可空手朝见我，因为你是这月出了埃及。
16 Sen ejir qilip térighan étizdiki ziraitingning tunji hosulini orghanda «orma héyti»ni ötküz; shundaqla sen ejir singdürüp yerdin axirqi hosul-mehsulatliringni yil axirida yighqanda «hosul yighish héyti»ni ötküz.
又要守收割节，所收的是你田间所种、劳碌得来初熟之物。并在年底收藏，要守收藏节。
17 Yilda üch qétim erkekliringning hemmisi Reb Perwerdigarning huzurigha hazir bolsun.
一切的男丁要一年三次朝见主耶和华。
18 Sen manga atalghan qurbanliqning qénini xémirturuch sélin’ghan nan bilen sunmighin; héyt qurbanliqining yéghini bolsa kéchiche qondurup etigichige saqlima.
“不可将我祭牲的血和有酵的饼一同献上；也不可将我节上祭牲的脂油留到早晨。
19 Zéminingdiki deslepki hosulning eng yaxshsini Perwerdigar Xudayingning öyige élip kel. Oghlaqni anisining sütide qaynitip pishurma.
“地里首先初熟之物要送到耶和华—你 神的殿。 “不可用山羊羔母的奶煮山羊羔。”
20 Mana, Men bir Perishtini yolda séni qoghdap, Men sanga teyyarlighan yerge élip barsun dep, aldingda yürüshke ewetimen.
“看哪，我差遣使者在你前面，在路上保护你，领你到我所预备的地方去。
21 Sen uning aldida özüngge agah bol, uning awazigha qulaq sal. Uning zitigha tegme; bolmisa, u itaetsizlikliringni kechürmeydu; chünki Méning namim uningdidur.
他是奉我名来的；你们要在他面前谨慎，听从他的话，不可惹他，因为他必不赦免你们的过犯。
22 Lékin eger sen uning awazigha qulaq sélip, Méning barliq buyrughanlirimgha emel qilsang, Men düshmenliringge düshmen, küshendiliringge küshende bolimen.
“你若实在听从他的话，照着我一切所说的去行，我就向你的仇敌作仇敌，向你的敌人作敌人。
23 Chünki Méning Perishtem aldingda yürüp, séni Amoriy, Hittiy, Perizziy, Qanaaniy, Hiwiy we Yebusiylarning zéminigha bashlap kiridu; Men ularni yoqitimen.
“我的使者要在你前面行，领你到亚摩利人、赫人、比利洗人、迦南人、希未人、耶布斯人那里去，我必将他们剪除。
24 Sen ularning ilahlirigha bash urup ibadet qilma we yaki ular qilghandek qilma; belki ularning [butlirini] üzül-késil chéqiwet, but tüwrüklirini üzül-késil kukum-talghan qiliwet;
你不可跪拜他们的神，不可事奉他，也不可效法他们的行为，却要把神像尽行拆毁，打碎他们的柱像。
25 Lékin Xudayinglar Perwerdigarning ibaditide bolunglar. Shundaq qilsanglar U nan bilen süyünglarni beriketleydu; Men barliq késellikni aranglardin chiqirip tashlaymen.
你们要事奉耶和华—你们的 神，他必赐福与你的粮与你的水，也必从你们中间除去疾病。
26 Buning bilen zéminingda boyidin ajrap kétidighan yaki tughmas héchbir ayal yaki charpay bolmaydu; ömrüngning künlirini toluq qilimen.
你境内必没有坠胎的，不生产的。我要使你满了你年日的数目。
27 Men séning aldingda wehimimni ewetimen, qaysi taipige yéqinlashsang shularni parakende qilimen; shuning bilen hemme düshmenliringni keynige yandurup qachurimen.
凡你所到的地方，我要使那里的众民在你面前惊骇，扰乱，又要使你一切仇敌转背逃跑。
28 Hiwiylar, Qanaaniylar we hittiylarni aldingdin qoghlap chiqiriwétishke sériq herilerni aldingda yürüshke ewetimen.
我要打发黄蜂飞在你前面，把希未人、迦南人、赫人撵出去。
29 Emma zéminning Xarabiliship, dalada wehshiy haywanlar awup sanga xewp bolup qalmasliqi üchün, shu ellerni aldingdin bir yilghiche heydiwetmeymen,
我不在一年之内将他们从你面前撵出去，恐怕地成为荒凉，野地的兽多起来害你。
30 Belki sen awup, zéminni [pütünley] miras qilip bolghuche, az-azdin heydep turimen.
我要渐渐地将他们从你面前撵出去，等到你的人数加多，承受那地为业。
31 Séning zéminingning chégrilirini Qizil Déngizdin tartip Filistiylerning déngizighiche, shuningdek chöldin tartip [Efrat] deryasighiche békitimen; chünki zéminda turuwatqanlarni heydiwétip yérini igilishing üchün, ularni qolunggha tapshurimen.
我要定你的境界，从红海直到非利士海，又从旷野直到大河。我要将那地的居民交在你手中，你要将他们从你面前撵出去。
32 Sen ular bilen we yaki ilahliri bilen héchqandaq bir ehde tüzme.
不可和他们并他们的神立约。
33 Ularning séni aldimda gunahqa patquzmasliqi üchün ularni zéminingda qet’iy turghuzma. Chünki mubada sen ularning ilahlirining ibaditide bolsang, bu ish sanga tuzaq bolidu.
他们不可住在你的地上，恐怕他们使你得罪我。你若事奉他们的神，这必成为你的网罗。”
