Misirdin chiqish 1
1 We töwendikiler Israil [bilen bille] Misirgha barghan oghullirining isimliri (ular herqaysisi öz bala-chaqilirini élip, Yaqup bilen bille Misirgha barghanidi): —
以色列的众子，各带家眷，和雅各一同来到埃及。他们的名字记在下面。
2 Ruben, Shiméon, Lawiy, Yehuda,
有吕便、西缅、利未、犹大、
3 Issakar, Zebulun, Binyamin,
以萨迦、西布伦、便雅悯、
4 Dan, Naftali, Gad we Ashir.
但、拿弗他利、迦得、亚设。
5 Emdi Yaqupning pushtidin bolghanlar jemiy bolup yetmish adem idi. Bu waqitta Yüsüp Misirda idi.
凡从雅各而生的，共有七十人。约瑟已经在埃及。
6 Kéyin Yüsüp, uning barliq qérindashliri hemde barliq zamandashliri ölüp tügidi.
约瑟和他的弟兄，并那一代的人，都死了。
7 Shundaqtimu, Israillar köp tughulup, téz awup, intayin kücheydi; ular zémin’gha bir keldi.
以色列人生养众多，并且繁茂，极其强盛，满了那地。
8 U waqitlarda Yüsüpni bilmeydighan yéngi bir padishah Misirda textke chiqti.
有不认识约瑟的新王起来，治理埃及，
9 U xelqige: Mana, Israillarning xelqi bizdin ziyade awup hemde bizdinmu küchlinip ketti.
对他的百姓说：“看哪，这以色列民比我们还多，又比我们强盛。
10 Emdi biz ulargha nisbeten aqilane ish tutayli; bolmisa, ular téximu awup kétidu, mubada urush partlap qalsa, shundaq boliduki, ular düshmenlirimiz terepke ötüp, bizge hujum qilip, yurttin chiqip kétishi mumkin, — dédi.
来吧，我们不如用巧计待他们，恐怕他们多起来，日后若遇什么争战的事，就连合我们的仇敌攻击我们，离开这地去了。”
11 Shuning bilen ular ularni qattiq emgekler bilen xarlash üchün ish bashlirini teyinlep nazaretchilikke qoydi. Shuning bilen Israillar Pirewn üchün Pitom bilen Raamses dégen maddiy eshya saqlaydighan sheherlerni yasap berdi.
于是埃及人派督工的辖制他们，加重担苦害他们。他们为法老建造两座积货城，就是比东和兰塞。
12 Lékin ularni [qanche] ezgenséri, bular shunche köpiyip hemme yerni qaplidi; buning bilen misirliqlar Israillargha öch bolup ketti.
只是越发苦害他们，他们越发多起来，越发蔓延；埃及人就因以色列人愁烦。
13 Shuning bilen misirliqlar Israillargha zulum qilip, ularni téximu qattiq ishlitip éghir ishlargha saldi.
埃及人严严地使以色列人做工，
14 Misirliqlar ularni laychiliq, xish-kések quyush we étizlarning herxil emgeklirige sélip, ishning qattiqliqi bilen ularning turmushigha qattiq éghirchiliq saldi; ularni néme emgekke salmisun, intayin japaliq idi.
使他们因做苦工觉得命苦；无论是和泥，是做砖，是做田间各样的工，在一切的工上都严严地待他们。
15 Misir padishahi ikki ibraniy tughut anisigha söz qilip (ularning birining ismi Shifrah, yene birining ismi Puah idi):
有希伯来的两个收生婆，一名施弗拉，一名普阿；埃及王对她们说：
16 — siler qachanliki ibraniy xotunlarni tughdursanglar, tughqanda obdan qaranglar; bowaq oghul bolsa, öltürüwétinglar; qiz bolsa, tirik qoyunglar, — dédi.
“你们为希伯来妇人收生，看她们临盆的时候，若是男孩，就把他杀了；若是女孩，就留她存活。”
17 Lékin tughut aniliri Xudadin qorqup, Misirning padishahi ulargha éytqandek qilmay, belki oghul bowaqlarni tirik qoydi.
但是收生婆敬畏 神，不照埃及王的吩咐行，竟存留男孩的性命。
18 Shunga Misirning padishahi tughut anilirini chaqirtip ulardin: — Bu néme qilghininglar?! Oghul balilarni némishqa tirik qoydunglar? — dep soridi.
埃及王召了收生婆来，说：“你们为什么做这事，存留男孩的性命呢？”
19 Tughut aniliri Pirewn’ge jawab bérip: — Ibraniy ayallar misirliq ayallargha oxshimaydu. Ular küchlük, saghlam-timen bolghini üchün tughut aniliri ularning qéshigha yétip barghuche, özliri tughup bolidu, — dédi.
收生婆对法老说：“因为希伯来妇人与埃及妇人不同；希伯来妇人本是健壮的，收生婆还没有到，她们已经生产了。”
20 Netijide, Xuda tughut anilirigha iltipat körsetti; Israil xelqi dawamliq köpiyip, téximu kücheydi.
神厚待收生婆。以色列人多起来，极其强盛。
21 Shundaq boldiki, tughut aniliri Xudadin qorqidighan ixlasmen bolghanliqi üchün Xuda ularni aililik bolushqa muyesser qildi.
收生婆因为敬畏 神， 神便叫她们成立家室。
22 Buning bilen Pirewn barliq puxralirigha: — Israillardin yéngi tughulghan oghul balilarning hemmisini deryagha tashlanglar, lékin qiz balilarning hemmisini tirik qaldurunglar, dep emr qildi.
法老吩咐他的众民说：“以色列人所生的男孩，你们都要丢在河里；一切的女孩，你们要存留她的性命。”
