Qanun sherhi 9
1 Angla, i Israil! Sen bügün özüngdin chong we küchlük ellerge ige bolush üchün, sépilliri asman’gha taqishidighan chong sheherlerni igilesh üchün, Anakiylarni qoghlap chiqirish üchün Iordan deryasidin ötisen (sen ularni bilisen, ular toghruluq «kim Anakiylar aldida turalisun!» dep anglighansen).
以色列，請聽! 你今天就要過約但河，去征服比你強大的民族，廣大的城邑和高可摩天的要塞。
那高大的民族，即阿納克的子孫，是你所知道的，論到他們，你曾聽說過：「誰能抵抗阿納克的子孫﹖」
3 Sen bügünki künde shuni bilip qoyghinki, séning aldingda mangghuchi Perwerdigar Xudayingning Özidur, U yalmap yutquchi ottur; u mushu ellerni halak qilidu, aldingda ularni tézdin yiqitidu; sen ularning tewelikini igilep, Perwerdigar sanga éytqandek ularni tézdin yoqitisen.
但你今天應該知道，上主你的天主要如吞滅的火，親自走在你前面，是他要消滅他們，是他要他們在你面前屈服；這樣你纔能將他們驅逐，使他們迅速毀滅，一如上主對你所說的。
4 Perwerdigar ularni aldingdin heydigende sen könglüngde: «Heqqaniyliqim sewebidin Perwerdigar méni zéminni igilesh üchün uninggha yéteklep kirdi» démigin; belki shu ellerning rezilliki tüpeylidin Perwerdigar séning aldingda ularni teelluqatidin mehrum qilidu.
當上主你的天主將他們由你面前驅逐以後，你心中不要想：上主領我來佔領這地方，是因了我的義德。其實是因這些民族的罪惡，上主才將他們由你面前趕走。
5 Sen ularning zéminigha kirip uni igilishing séning heqqaniy bolghanliqingdin yaki könglüngning durusluqidin emes, belki bu ellerning rezillikidin we Perwerdigar ata-bowiliring Ibrahim, Ishaq we Yaqupqa qesem qilghan sözige emel qilish üchünmu Perwerdigar Xudaying ularni séning aldingda teelluqatidin mehrum qilidu.
你能去佔領他們的土地，並不是因了你的義德，也不是因了你心地正直，而實是因這些民族的罪惡，上主你的天主纔將他們由你面前趕走；同時也是為實踐上主向你祖先亞巴郎、依撒格和雅各伯起誓所許的諾言。
6 Emdi shuni bilip qoyghinki, Perwerdigar Xudaying bu yaxshi zéminni sanga miras qilghini séning heqqaniyliqingdin emes, chünki sen esli boyni qattiq bir xelqsen.
由此可知，上主你的天主，把這肥美的土地賜給你作產業，並不是因了你的義德，因為你原是一個執拗的民族。
7 Emdi séning chöl-bayawanda Perwerdigar Xudayingni qandaq ghezeplendürgenlikingni ésingde tutqin — Uni untuma. Sen Misir zéminidin chiqqan kündin béri taki bu yerge kelgüche Perwerdigargha asiyliq qilip kelding.
你當記念不忘：你在曠野裏怎樣激怒了上主你的天主。自從你由埃及地出來的那天起，直到你們來到這地方，你們常是反抗上主。
8 Siler Horeb téghida Perwerdigarni ghezeplendürgen we Perwerdigar silerge achchiqlinip, silerni halak qilmaqchi boldi.
你們在曷勒布激怒了上主，致使上主對你們發怒，幾乎將你們消滅。
9 Shu chaghda men tash taxtaylarni, yeni Perwerdigar siler bilen tüzgen ehde taxtaylirini tapshuruwélish üchün taghqa chiqqanidim; men taghda qiriq kéche-kündüz turdum (men ne tamaq yémidim, ne su ichmidim);
那時我上了山，要接受石版，就是上主與你們結約的石版，我在山上住了四十天四十夜，不吃不喝；
10 Shuning bilen Perwerdigar manga Öz barmiqi bilen pütken ikki taxtayni tapshurdi; ularda Perwerdigar taghda ot ichide silerge sözligen chaghda, jamaet yighilghan küni éytqan barliq sözler pütülgenidi.
上主交給了我兩塊天主用手指寫上字的石版。上面所寫的，是上主於集會之日，在山上由火中對你們所說的一切話。
11 We shundaq boldiki, qiriq kéche-kündüz ötüp, Perwerdigar manga ikki tash taxtay, yeni ehde taxtaylirini berdi.
過了四十天四十夜，天主交給了我那兩塊石版、即約版，
12 We Perwerdigar manga: «Ornungdin turghin, mushu yerdin chüshkin; chünki sen Misirdin chiqarghan xelqing özlirini bulghidi; ular tézla Men ulargha tapilighan yoldin chetnep özlirige quyma bir butni yasidi» dédi.
然後對我說：「起來，趕快下去，因為你由埃及領出來的人民已敗壞了，他們很快就離棄了我給他們指定的道路，為自己鑄造了偶像。」
13 Perwerdigar manga söz qilip: «Men bu xelqni körüp yettim; mana, u boyni qattiq bir xelqtur.
上主又對我說：「我看這民族，確是一個執拗的民族。
14 Méni tosma, Men ularni yoqitimen, ularning namini asmanning tégidin öchürüwétimen we shundaq qilip, séni ulardin chong we ulugh bir xelq qilimen» — dédi.
你且由著我罷! 我要消滅他們，由天下抹去他們的名字；我要使你成為一個比他們更大更多的民族。」
15 Men burulup, taghdin chüshtüm; tagh bolsa ot bilen yalqunlawatatti; ikki ehde taxtiyi ikki qolumda idi.
我於是轉身從冒火的山上下來，手中拿著兩塊約版。
16 Men kördüm, mana siler Perwerdigar Xudayinglar aldida gunah qilipsiler; siler özünglar üchün quyma bir mozayni yasapsiler; siler tézla Perwerdigar silerge tapilighan yoldin chetnep kétipsiler.
我一看見你們鑄造了牛犢，犯罪背叛了上主你們的天主，迅速離棄了上主給你們指定的道路，
17 Men ikki taxtayni ikki qolumgha élip, chörüp tashlap, ularni köz aldinglarda chéqiwettim.
我就把那兩塊石版，由我手中扔下去，在你們眼前摔得粉碎。
18 Siler Perwerdigarni ghezeplendürüp barliq ötküzgen gunahinglar, yeni Perwerdigarning neziride rezil bolghanni qilghininglar üchün, yene awwalqidek Perwerdigar aldida yiqilip, qiriq kéche-kündüz düm yattim (men héch nerse yémidim, su ichmidim)
為了你們所犯的一切罪過，作了上主眼中視為惡的事，使他惱怒，我就像上次一樣俯伏在上主面前，四十天四十夜不吃不喝。
19 chünki men Perwerdigarning silerni yoqitidighan qattiq ghezipi hem qehridin qorqtum. Perwerdigar shu chaghdimu méning tilikimni anglidi.
因為上主對你們大發忿怒，要消滅你們，我實在恐懼不安；但上主這次又俯聽了我。
20 Perwerdigar Harundin ghezeplinip, unimu yoqatmaqchi boldi; men Harun üchünmu dua qildim.
同樣，上主對亞郎也大發忿怒，要消滅他；那時我也為亞郎祈求過。
21 Men silerning gunahinglarni, yeni yasighan mozayni élip uni otta köydürdüm we uni yanjip kukum-talqan qilip éziwettim; uning topisini élip taghdin chüshidighan ériq süyige chéchiwettim
我把你們犯罪所鑄造的牛犢，放在火裏燒了；然後搗碎，磨成細末，將細末拋在由山上流下來的溪水內。
22 (siler yene Taberah, Massah, Kibrot-Hattawahdimu Perwerdigarni ghezeplendürdünglar.
以後，你們在塔貝辣、瑪撒、克貝洛特阿塔瓦又激怒了上主。
23 Perwerdigar silerni Qadesh-Barnéadin [Qanaan’gha] mangdurmaqchi bolup silerge: «Chiqip, Men silerge teqdim qilghan zéminni igilenglar» — dégendimu, siler Uning sözige qarshi chiqip asiyliq qildinglar, ne Uninggha ishenmidinglar, ne awazigha héch qulaq salmidinglar.
當上主命你們由卡德士巴爾乃亞起程，說：「你們上去佔領我賜給你們的地方。」你們又違背了上主你們天主的命令，沒有信賴他，也沒有聽他的命。
24 Men silerni tonughan kündin tartip siler Perwerdigar Xudayinglargha asiyliq qilip keldinglar).
自從我認識你們那天起，你們常是背叛上主。
25 Shuning bilen men ashu chaghda Perwerdigar aldida özümni yerge étip yene qiriq kéche-kündüz düm yattim; derweqe düm yattim; chünki Perwerdigar silerge qarap «ularni yoqitimen» dégenidi.
因為上主決意要消滅你們，我就四十天四十夜俯伏在上主面前，
26 Shunga men Perwerdigargha dua qilip: «I Reb Perwerdigar, Sen Öz ulughluqung arqiliq Özüng üchün hörlük bedili tölep sétiwalghan, Misirdin küchlük qolung bilen chiqarghan Öz xelqing bolghan mirasingni yoqatmighaysen;
哀求上主說：吾主上主! 不要消滅你的百姓，你的產業，因為是你以大能救出來的，是你以強力的手由埃及領出來的，
27 Öz qulliring Ibrahim, Ishaq we Yaqupni ésingde tutqaysen; bu xelqning bashbashtaqliqigha, ularning rezilliki yaki gunahigha qarimighaysen;
求你記念你的僕人亞巴郎、依撒格和雅各伯，別看這民族的頑固、邪惡和罪過，
28 bolmisa, sen bizni élip chiqqan shu zémindikiler: «Perwerdigar bu xelqni ulargha wede qilghan zéminni igileshke élip kirelmeydighanliqi üchün we ulargha nepretlen’gini tüpeylidin ularni chöl-bayawanda yoqitishqa [Misirdin] chiqardi» — deydu.
免得你領我們出來的那地方的人說：這是由於上主不能領他們進入所許給他們的地方，又由於恨他們纔領他們出來，叫他們死在曠野。
29 Qandaqla bolmisun, ular zor küchüng we uzartilghan biliking bilen [Misirdin] chiqarghan xelqing we séning mirasingdur» — dédim.
他們畢竟是你的百姓，是你的產業，是你以大能和伸開的手臂領出來的。
