Samuil 1 25
1 Samuil öldi. Pütkül Israil yighilip uning üchün matem tutti; ular uni uning Ramahdiki öyide depne qildi. Dawut bolsa qopup Paran chölige bardi.
撒烏耳死後，全以色列人集會，舉喪哀悼他，把他埋葬在他的故鄉辣瑪。以後，達味起身，下到瑪紅曠野。
2 Emdi tirikchiliki Karmelde bolghan, Maonda olturuqluq bir adem bar idi. Bu kishi bek bay bolup üch ming qoy, bir ming öchkisi bar idi. U öz qoylirini Karmelde qirqiwatatti.
在瑪紅有個人，他的產業都在加爾默耳，是個很富的人，有綿羊三千，山羊一千。那時他正在爾默耳剪羊毛。
3 U ademning ismi Nabal bolup, ayalining ismi Abigail idi; ayali hem pem-parasetlik hem ept-turqi chirayliq, lékin éri qattiq qol we rezil idi; u Kalebning ewladidin idi.
這人名叫納巴耳，他的妻子名叫阿彼蓋耳；妻子聰慧美麗，丈夫卻是粗暴，行為惡劣，是加肋布族人。
4 Dawut chölde turup Nabalning öz qoylirini qirqiydighanliqini anglap
達味在曠野裏聽說納巴耳正在剪羊毛，
5 On yash yigitni u yerge mangdurup ulargha: — Siler Karmelge chiqip Nabalning qéshigha bérip, mendin uninggha salam éytinglar.
就打發十五個少年人去，向他們說：「你們上加爾默耳去，去見納巴耳，代我向他請安，
6 Uninggha: — «Yashighaysen; sizge tinch-amanliq bolghay, öyingizge tinch-amanliq bolghay, hemme barliqingizgha tinch-amanliq bolghay!
對他這樣說：你好! 望你平安，望你全家平安，也望你所有的一切平安!
7 Men qirqighuchilarning sizde ish bashlighanliqini anglidim. Sizning padichiliringiz biz tereplerde turghanda ulargha héch zexme yetküzmiduq; biz Karmelde turghan waqitta ularning héch tersisi yitip ketmidi.
現今我聽說你正剪羊毛；你的牧童和我們在一起時，我們沒有難為過他們，他們住在加爾默耳的時候，從來沒有失落過什麼。
8 Öz yigitliringizdin sorisingiz ular sizge dep béridu. Shunga biz qutluq bir künide kelduq, shunga yigitlirimiz neziringizde iltipat tapsun; öz qolingizgha néme chiqsa shuni keminiliringizge we oghlingiz Dawutqa néme chiqsa shuni bergeysiz», denglar, — dédi.
你可問你的僕人，他們入會告訴你。為此，希望這些子年人在你眼蒙恩，因為我們正逢節日來到你這裏，請你把手中能給的東西，賜給你的僕人和你兒子達味」。
9 Dawutning yigitliri u yerge bérip bu geplerning hemmisini Dawutning namida uninggha éytip andin jim turup saqlidi.
達味的少年人就到了納巴耳那裏，代達味把上述的話都給納巴耳說了，等待答覆。
10 Nabal Dawutning xizmetkarlirigha jawab bérip: — Dawut dégen kim? Yessening oghli dégen kim? Bu künlerde öz ghojilirini tashlap kétiwatqan xizmetkarlar tola.
納巴耳卻回答達味的少年人說：「達味是誰﹖葉瑟的兒子是什麼人﹖今天逃避主人的奴隸太多了!
11 Men özümning yémek-ichmeklirimni we yung qirqughuchilirimgha soyghan göshni kelgen jayi namelum bolghan kishilerge béremdim? — dédi.
難道要我把我的餅和水，為剪毛的人所預備的肉，拿來給那些我不知道是從哪裏來的人嗎﹖」
12 Dawutning yigitliri kelgen yoligha yénip ketti. Yénip kélip ular Dawutqa hemme gepni dep berdi.
達味的少年人就原路回去，把這些話都給達味回報了。
13 Dawut öz ademlirige: — Her biringlar öz qilichinglarni ésinglar, dédi. Shuning bilen herbiri öz qilichini [tasmisigha] asti, Dawutmu öz qilichini asti. Andin töt yüzche adem Dawut bilen chiqti, we ikki yüz kishi jabduqlar bilen qaldi.
達味就吩咐他的人說：「每人佩上刀! 」各人就佩上刀；約有四百人，跟達味上去，留下二百人看守輜重。
14 Emma Nabalning xizmetkarliridin biri uning ayali Abigailgha: — Dawut elchilerni chöldin ghojimizgha salam bérishke ewetkeniken; lékin u ularni tillap kayip ketti.
有個納巴耳的僕人告訴納巴耳的妻子阿彼蓋耳說：「達味從曠野派來了使者向我們主人請安，他竟侮辱他們。
15 Bu ademler bolsa, bizge köp yaxshiliq qilghan. Biz dalada ularning yénida yürgen waqitlirimizda bizge héch yamanliq kelmidi, bizning héch nersimizmu yitip ketmigenidi.
那些人原來待我們很好，總沒有騷擾過我們；當我們在田野間同他們在一起時，總沒有失落過什麼。
16 Biz ulargha yéqin jayda qoy baqqan waqitta ular kéche-kündüz bizge sépildek bolghanidi.
我們同他們一起放羊的時期內，不分畫夜，他們常作我們的護衛。
17 Emdi bu ishtin xewerdar boldila, qandaq qilish kéreklikini oyliship baqqayla. Bolmisa, ghojimizgha we pütkül öydikilirige bir bala-qaza kelmey qalmaydu. U shunche kaj bir ademki, héchkim uninggha söz qilishqa pétinalmaydu, dédi.
現今，請妳恩量一下，看妳應作什麼，因為達味已決定要加害我們的主人和他的全家，而主人又脾氣暴燥，無法同他交談」。
18 Abigail derhal ikki yüz nan, ikki tulum sharab, besh pishurulghan qoy, besh séah qomach, bir yüz kishmish poshkili, ikki yüz enjür poshkili élip ésheklerge artip
阿彼蓋耳急忙拿了二百個餅，兩皮囊酒，五隻宰好的羊，五「色阿」炒過的麥子，一百串乾葡萄，二百無無花果糕餅，放在幾匹驢上，
19 öz yigitlirige: — Méning aldimda béringlar; mana, men keyninglardin baray, dédi. Lékin u öz éri Nabalgha bu ishni démidi.
對僕人說：「你們走在我前面，跟著你們去」。她並沒有將這事告訴她丈夫納巴耳。
20 U öz éshikige minip taghning étikidin chüshkende, mana Dawut ademliri bilen uning uduligha chüshüp uning bilen uchrashti.
她騎著驢，由山嶺後面上來，同時達味帶著他的人也向著她走來，與她相遇。
21 Dawut eslide: — Men bu kishining mélini chölde bikardin bikar qoghdap, uning barliqidin héchnémini yittürgüzmigenidim; lékin u yaxshiliqning ornida manga yamanliq qildi.
達味正思量說：「我白白地在曠野中保護了這些人的一切，使他所有的一點也未受損失，他竟對我以惡報德。
22 Uning ademliridin etigiche birer erkekni qaldurup qoysam, Xuda men Dawutni uningdinmu artuq jazalighay, dégenidi.
若我把這人的一切和所有的男人還存留到天亮，就望上主這樣懲罰我達味! 」
23 Abigail Dawutni körüp, aldirap éshektin chüshüp, Dawutning aldida yiqilip yüzini yerge yéqip tezim qildi;
阿彼蓋耳一看見達味，急速由驢上跳下，俯伏在達味前，屈膝下拜，
24 uning putlirigha ésilip mundaq dédi: — «I ghojam, bu qebihlik manga hésablansun; emdi shuni ötünimenki, dédeklirining silige söz qilishigha ijazet qilip, dédiklirining sözige qulaq salghayla: —
跪在達味足前說：「我主! 這過錯全歸於我，讓你的婢女向你進一言，請你垂聽你婢女的話。
25 ötünimenki, ghojam bu rezil adem Nabalgha pisent qilmighayla; chünki uning mijezi xuddi ismigha oxshashtur; uning ismi «kaj», derweqe uningda kajliq tolimu éghirdur. Lékin men dédekliri bolsa ghojam ewetken yigitlerni körmidim.
請我主別將這人的事放在心上! 他脾氣急燥，是個糊塗人，他名叫「納巴耳」，真名實相符，他的確昏愚。至於我，你婢女卻沒有見我主派來的少年。
26 Emdi i ghojam, Perwerdigarning hayati bilen we séning jéning bilen qesem ichimenki, Perwerdigar silini öz qolliri bilen qan töküp intiqam élishtin saqlidi. Emdi düshmenlirimu, sili ghojamgha yamanliq qilmaqchi bolghanlarmu Nabalgha oxshash bolsun.
我主，我現今指著永生的上主和你起誓：是上主防止了你，不使你流人的血，也不使你親手報仇。從此，願你的仇敵和想加害我主人的人，都像納巴耳一樣!
27 Emdi dédekliri ghojamgha élip kelgen bu sowghat bolsa ghojamgha egeshken yigitlerge teqsim qilinsun.
現今，請你把你婢女給我主帶來的禮物，賞給隨從我主的僕人。
28 Silidin ötünimenki, dédeklirining sewenlikini kechürgeyla; chünki sili, i ghojam Perwerdigarning jenglirini qilip kelgenliri üchün, barliq künliride silide yamanliq tépilmighini üchün Perwerdigar jezmen jemetlirini mezmut qilidu.
請你原諒你婢女的過錯! 的確，上主要給我主建立一堅固的王朝，因為我主打是上主的仗，並且，你一生也沒有什麼過錯。
29 Birsi qopup silini qoghlap janlirini izdise, sili ghojamning jéni Perwerdigar Xudalirining qéshidiki tirikler xaltisi ichide orilip saqlinidu, lékin düshmenlirining janlirini bolsa, u salghugha sélip chörüp tashlaydu.
縱然有人起來迫害你的性命，但我主的生命是保存在上主，你的天主的錦囊中；至於你敵人的性命，上主卻用投石器將他們拋掉。
30 Emdi Perwerdigar sili ghojam toghrisida éytqan barliq yaxshi wedilirige emel qilip, silini Israilgha bash qilghanda shundaq boliduki,
當上主對我主作了衪所說的一切好事，立你作以色列的元首時，
31 sili ghojamning naheq qan tökmigenlikliri yaki öz intiqamlirini almighanliqliri üchün köngüllirige putlikashang yaki derd bolmaydu. We Perwerdigar ghojamgha nusret berginide sili öz dédeklirini yad qilghayla».
我主不將不會流了無辜者的向，或因親手雪恨，而感到心中不安，良心有愧。當上主恩待我主時，望你不要忘了你的婢女」。
32 Dawut Abigailgha: — Séni bügün méning bilen uchrishishqa ewetken Israilning Xudasi Perwerdigargha teshekkür-medhiye qayturulghay!
達味向阿彼蓋耳說：「上主，以色列的天主，是可讚頌的! 感謝衪今天派妳來迎接我。
33 Emdi eqil-parasitingge barikalla, sangimu barikalla! Chünki sen bügün méni öz qolum bilen qan töküp intiqam élishtin tostung.
妳的聰慧是可讚美的，妳也是可讚美的，因為妳阻止了我傾流人血，親手復仇。
34 Lékin méni sanga ziyan-zexmet yetküzüshtin saqlighan Israilning Xudasi Perwerdigarning hayati bilen qesem qilimenki, sen méning aldimgha tézlinip kelmigen bolsang, Nabalning ademliridin héch erkek etigiche tirik qalmas idi, dédi.
我指著那阻止我加害妳的上主，以色列的永生天主起誓：假使妳沒有急速來迎接我，明天天亮，一個男子也不會給納巴耳留下」。
35 Andin Dawut uning özige keltürgen nersilirini qolidin tapshurup élip uninggha: — Tinch-aman öyüngge barghin, mana sözliringge qulaq sélip, könglüngni qobul qildim, dédi.
達味從她手中接過她所帶來一切，向她說：「現在，妳可平安回到妳家裏去。看，我聽從了妳的勸告，顧全了妳的面子」。
36 Abigail Nabalning qéshigha keldi; mana, u öyide shahane ziyapettek bir ziyapet ötküzüwatatti. Nabal könglide xushal idi we intayin mest bolup ketkenidi. Shunga Abigail etisi tang atquche uninggha héch néme démidi.
阿彼蓋耳回到納巴耳那裏，他正在家中設了像君王的盛宴。納巴耳心中非常快活，吃得大醉，直到早晨天亮，阿彼蓋耳一點也沒有將這事告訴他。
37 Lékin etisi Nabal mestliktin yéshilgende ayali uninggha bolghan weqelerni dep bériwidi, uning yüriki ölgendek bolup, özi tashtek bolup qaldi.
第二天早晨，納巴耳酒醒了，他的妻子便將發生的事告訴了他；他一聽這話，嚇得魂不附體，呆如頑石。
38 We shundaq boldiki, texminen on kündin kéyin Nabalni Perwerdigar urdi we u öldi.
大約過了十天，上主攻擊了納巴耳，他就死了。
39 Dawut Nabalning ölginini anglap: — Perwerdigar mubarektur. Chünki U men Nabaldin tartqan haqaret üchün dewayimni sorap Öz qulini yamanliqtin saqlidi; eksiche Perwerdigar Nabalning yamanliqini öz béshigha yandurdi, dédi. Andin Abigailni öz emrimge alay dep, uninggha söz qilghili elchi mangdurdi.
達味聽說納巴耳死了，就說道：「上主應受讚美，因為衪給我伸了冤，洗淨了我由納巴耳所受淩辱，防止了衪的僕人行惡；上主把納巴耳的罪惡歸在他自己頭上」。以後，達味派人對阿彼蓋耳說要娶她為妻。
40 Dawutning xizmetkarliri Karmelge Abigailning qéshigha kélip uninggha: — Séni emrimge alay dep Dawut sanga söz qilghili bizni ewetti, dédi.
達味的僕人到了加爾默耳，來見阿彼蓋耳，對她說：「達味派我們到妳這裏來，為迎娶妳做他的妻子」。
41 Abigail bolsa qopup yüzini yerge tegküdek tezim qilip: — Mana, dédiking ghojamning xizmetkarlirining putlirini yuyushqa qul bolsun, dédi.
她就起來，俯伏在地，下拜說：「你的婢女情願作奴隸，給我主人的僕人洗腳」。
42 Andin Abigail shu haman özige hemrah bolghan besh chörisi bilen éshekke minip Dawutning elchilirining keynidin bérip, uning ayali boldi.
阿彼蓋耳遂急速起來，騎上驢，帶了她的五個婢女作陪，跟隨達味的使者去，作了他的妻子。
43 Dawut Yizreellik Ahinoamni hem xotunluqqa alghanidi. Shuning bilen bu ikkisi uninggha xotun boldi.
那時達味已娶了依次勒耳人阿希諾罕為妻；她們二戈同作達味的妻子。
44 Lékin Saul Dawutqa xotun qilip bergen qizi Miqalni Gallimdiki Laishning oghli Faltigha xotunluqqa bergenidi.
那時，撒烏耳已把他的女身兒，達味的妻子米加耳，嫁給了加林人拉依士的兒子帕耳提。
