Samuil 1 18
1 Dawut bilen Saulning söhbiti ayaghlashqanda, Yonatanning köngli Dawutning könglige shundaq baghlandiki, uni öz jénidek söydi.
達味同撒烏耳說完了話，約納堂的心和達味的心很相契；約納堂愛他如愛自己一樣。
2 Saul bolsa u küni uni öz yénida élip qélip, uni atisining öyige qaytqili qoymidi.
那天，撒烏耳把達味留下，不讓他回父家去。
3 Yonatan Dawut bilen ehde qilishti; chünki u uni öz jénidek söyetti.
約納堂同達味結為盟友，愛他如愛自己一樣。
4 Yonatan uchisidiki tonni sélip Dawutqa berdi, yene jeng kiyimlirini, jümlidin hetta qilichi, oqyasi we kemirinimu uninggha berdi.
約納堂脫下自己穿的外氅，連軍裝，帶刀劍，甚至弓和腰帶，都給了達味。
5 Saul Dawutni negila ewetse u shu yerge baratti, shundaqla ishlarni jayida qilatti. Shuning üchün Saul uni leshkerlerning üstige qoydi. Bu ish barliq xelqqe we hem Saulning xizmetkarlirighimu yaqti.
撒烏耳派達味出去無論作什麼事，沒有不成功的；故此撒烏耳派他作軍隊的將領；軍民和撒烏耳的臣僕都非常喜愛他。
6 Dawut Filistiyni öltürüp köpchilik bilen yan’ghanda Israilning hemme sheherliridiki qiz-ayallar Saulni naxsha éytip ussul oynap qarshi alghili chiqti; ular xushluq ichide dap we üchtar bilen neghme chélishti.
當達味殺死那培肋舍特人後，班師回來時，婦女們從城中出來，唱歌跳舞，打鼓彈琴，興高采烈地前來歡迎撒烏耳君王。
7 Qiz-ayallar neghme chalghanda: — Saul minglap öltürdi, we Dawut on minglap öltürdi, dep oqushatti.
婦女們邊唱邊跳說：「撒烏耳殺了一千，達味殺了一萬」。
8 Buni anglap Saul nahayiti xapa boldi; bu söz uning könglige tegdi. U: — Dawutqa on minglap hésablandi, emma manga peqet minglap hésablandi; emdi padishahliqtin bashqa uninggha héchnerse kem emes, dédi.
撒烏耳因此很是憤怒，這話使他很不高興，遂說：「給了根一萬，只給我一千；他所少的只有王位了!」
9 Shu kündin tartip Saul Dawutni közlep yürdi.
從那一天起，撒烏耳常嫉視達味。
10 Etisi Xuda teripidin qabahetlik bir roh Saulning üstige chüshti we u öyide qalaymiqan jöyligili turdi. Emdi Dawut bashqa waqittikidek qoli bilen chiltar chaldi; Saulning qolida neyze bar idi.
第二天，惡神由天主那裏降到撒烏耳身上；使他在屋中發狂。達味一如往日手中彈著琴，撒烏耳手中卻拿著一根長槍，
11 Saul: — Dawutni tamgha neyze bilen qadiwétimen dep, neyzini atti; lékin Dawut ikki qétim özini daldigha aldi.
撒烏耳舉起槍來，想把達味釘在牆上；達味已由他面前逃脫了兩次。
12 Perwerdigarning Dawut bilenla bolup, özidin yiraqlap ketkini üchün Saul Dawuttin qorqatti.
撒烏耳害怕達味，因為上主與達味同在，而離開了撒烏耳。
13 Shuning üchün Saul Dawutni öz yénidin ayrip, uni leshkerlerge mingbéshi qilip qoydi; u leshkerlerni élip jengge chiqip turatti.
因此，撒烏耳叫他離開自己，派他作千夫長，達味便在軍民前往來出入。
14 Dawut bolsa hemme ishlarni pem bilen qilatti; chünki Perwerdigar uning bilen bille idi.
達味在所行的一切事上，無不順利，因為天主與他同在。
15 Saul uning pemlik ikenlikini körüp uningdin bek qorqatti.
撒烏耳見他辦事順利，就更疑懼他。
16 Emma pütkül Israil bilen Yehuda xelqi Dawutni söyetti; chünki u ularni yéteklep jengge chiqatti.
但全以色列和猶大人卻愛達味，因為他在他們前往來出入。
17 Saul Dawutqa: — Mana, chong qizim Mérab — men uni sanga xotunluqqa bergüm bar. Sen peqet xizmitimge jan-pida bolup, Perwerdigarning jengliride küresh qilghin, dédi. Chünki Saul ichide: — U méning qolum bilen emes, belki Filistiylerning qoli bilen yoqitilsun, dep xiyal qilghanidi.
撒烏耳對達味說：「看；我要把我的長女默辣布嫁給你為妻，只要你為我勇敢服務，為上主作戰」。──撒烏耳心中想：我不親手害他，讓培肋舍特人加害他。
18 Emma Dawut Saulgha: — Men kim idim, méning atamning jemeti Israil arisida néme idi, men qandaqmu padishahning küy’oghli bolay? — dédi.
達味回答撒烏耳說：「我是誰，我父在以色列又算得什麼，我怎配作君王的女婿﹖」
19 Lékin Saulning qizi Mérab Dawutqa bérilidighan waqitta, u Meholatliq Adrielge xotunluqqa bérildi.
但是撒烏耳的女兒默辣布正要嫁給達味的時候，卻嫁給了默曷拉人阿德黎耳為妻。
20 Emma Saulning qizi Miqalning köngli Dawutqa chüshkenidi. Bashqilar buni Saulgha éytti, bu ishtin Saul xush boldi.
當時撒烏耳的女兒米加耳很愛達味；有人告訴了撒烏耳，他看這事好，
21 Saul: — Qizimni Dawutqa bérey, u uninggha bir sirtmaq bolup, Filistiylerning qolida yoqitilsun, dep oylidi. Shuning bilen Saul Dawutqa: — Bügün ikkinchi qétim küy’oghlum bolisen, dédi.
心想：「我把她嫁給達味，叫她成為他的羅網，藉培肋舍特人害他」。所以撒烏耳再次對達味說：「今天你要作我的女婿了! 」
22 Saul öz ghulamlirigha: — Dawutqa astirtin: — Mana, padishah sendin söyünidu, we hemme ghulamliri sanga amraq. Shuning üchün padishahning küy’oghli bolghin, dep éytinglar, dep tapilidi.
撒烏耳吩咐他的臣僕說：「你們暗暗地告訴達味說：看，君王多麼喜愛你，如今你要作君王的女婿了! 」
23 Saulning ghulamliri bu sözlerni Dawutning quliqigha yetküzdi. Lékin Dawut: — Neziringlarda padishahning küy’oghli bolush kichik ishmu? Men bolsam bir kembeghel we etiwarsiz ademmen — dédi.
撒烏耳的臣僕將這些話告訴了達味；達味反答說：「你們以為作君王的女婿軟碟件小事嗎﹖我不過是個貧窮賤卑賤的人」。
24 Saulning ghulamliri Saulgha Dawutning dégenlirini öz eyni yetküzdi.
撒烏耳的臣僕回報王說：「達味如此如此說了」。
25 Saul: — Siler Dawutqa: — Padishah sanga bashqa toyluq alghuzmaydu, peqet padishah düshmenliridin intiqam élish üchün yüz Filistiyning xetnilikinila alidu, dep éytinglar, dédi (Saulning meqsiti bolsa Dawutni Filistiylerning qolida yoqitish idi).
撒烏耳答說：「你們要這樣對達味說：君王不要什麼聘禮，只要一百培培肋舍特人的包皮，為報復君王的仇敵」。撒烏耳有意使達味落在培肋舍特人手中。
26 Ghulamlar bu sözlerni Dawutqa yetküzdi; padishahning küy’oghli bolush Dawutqa yéqip qaldi. Emdi békitilgen möhlet toshmayla,
他的臣僕將這些話轉告給達味，達味看這事為作君王的女婿也對，所限的日期尚未過去，
27 Dawut turup öz ademliri bilen chiqip ikki yüz Filistiyni öltürdi. Dawut ularning xetnilikini késip élip padishahning küy’oghli bolush üchün bularning hemmisini padishahqa tapshurdi. Saul qizi Miqalni uninggha xotunluqqa berdi.
達味就和他的人起身去殺死了一百培肋舍特人，將他們的包皮帶回，足數交給君王，為作君王的女婿；撒烏耳就將女兒米加耳嫁給他為妻。
28 Saul Perwerdigarning Dawut bilen bille ikenlikini we öz qizi Miqalning uni söyidighanliqini körüp
撒烏耳看出了上主與達味同在，全以色列也都愛他，
29 Dawuttin téximu qorqti. Shuning bilen Saul üzlüksiz Dawutqa düshmen boldi.
從此更疑懼達味，終身與他為敵。
30 Filistiylerning emirliri daim soqushqa chiqatti; emma her qétim chiqsila Dawutning ishliri Saulning hemme xizmetkarliriningkidin muweppeqiyetlik bolatti; shuning bilen uning nami [xalayiq] teripidin tolimu hörmetke sazawer bolatti.
培肋舍特人的首領仍不斷出征；但每遇他們出征，達味所行的常比撒烏耳所有的臣僕成就更大，為此他更受人景仰。
