Tarix-tezkire 1 19
1 Kéyinki waqitlarda shundaq boldiki, Ammonlarning padishahi Nahash öldi; oghli Hanun ornigha padishah boldi.
[達味戰勝聯軍]此後，阿孟子民的君王納哈士死了，他的兒子繼位為王。
2 Dawut: «Nahash manga iltipat körsetkini üchün, uning oghli Hanun’gha iltipat körsitimen» dep, atisining petisige uning könglini sorashqa Hanunning yénigha elchilerni ewetti. Dawutning elchiliri Ammonlarning zémin’gha yétip kélip, könglini sorighili Hanun bilen körüshmekchi boldi.
達味心想：我要善待納哈士的兒子哈農，因為他父親曾善待了我。於是達味派遣使者去慰問他，哀悼他的父親。但當達味的臣僕來到阿孟子民的境內哈農那裏慰問他時，
3 Lékin Ammonlarning emeldarliri Hanun’gha: «Dawutni rastla atilirining izzet-hörmitini qilip silige köngül sorighili adem ewetiptu, dep qaramla? Uning xizmetkarlirining özlirining aldilirigha kélishi bu yerni küzitish, aghdurmichiliq qilish, charlash üchün emesmidu?» — dédi.
阿孟子民的公卿對哈農說：「達味派人來慰問你，你以為他是尊敬你的父親嗎﹖他的臣僕到你這裏來，安知不是為調查、探聽、破壞這地方﹖」
4 Shuning bilen Hanun Dawutning xizmetkarlirini tutup, ularning saqal-burutlirini chüshürgüziwétip hem kiyimlirining beldin töwinini kestürüwétip andin ularni qoyuwetti.
哈農遂拿住達味的臣僕，將他們的鬍鬚剃去，將他們下半截至臀部的衣服也都割去，然後放他們走了。
5 Beziler kélip Dawutqa elchilerning ehwalini uqturdi; u ularni kütüwélishqa aldigha adem ewetti, chünki ular tolimu iza-ahanette qalghanidi. Shunga padishah ulargha: «Saqal-burutinglar öskichilik Yérixo shehiride turup andin yénip kélinglar» dédi.
他們走了以後，有人將這些人所遭遇的事告訴了達味，達味遂即派人前去迎接他們；因為這些人很覺羞恥，王便吩咐說：「你們暫且留在耶里哥，等鬍鬚長起後再回來。」
6 Ammonlar özlirining Dawutning nepritige uchrighanliqini bildi, Hanun we Ammonlar Aram-Naharaim, Aram-Maakah we Zobahdin jeng harwisi we atliq leshker yallashqa adem ewetip ming talant kümüsh berdi.
阿孟子民見自己同達味結下了仇恨，哈農和阿孟子民便派人用一千「塔冷通」銀子，向二河之間的阿蘭，瑪阿加的阿蘭及祚巴去僱戰車和騎兵。
7 Ular ottuz ikki ming jeng harwisi, shundaqla Maakah padishahi bilen uning qoshunini yalliwaldi; ular Medebaning aldigha kélip bargah qurdi. Ammonlarmu jeng qilish üchün herqaysi sheherliridin kélip jem bolushti.
他們僱得了戰車三萬二千輛，又僱得了瑪阿加王和他的軍隊。他們來到，就在默德巴前紮營；阿孟子民也從自己的城內出來，集合備戰。
8 Dawut buni anglap Yoab bilen barliq esker qoshunini [ularning aldigha] chiqardi.
達味一聽說，遂派約阿布率領全部精兵出擊。
9 Ammonlar chiqip sheher derwazisining aldida sep tüzüp turdi; jengge atlinip chiqqan padishahlarmu dalada ayrim sep tüzüp turushti.
阿孟子民出來，在城門前擺了陣，來助戰的王子們另在田間擺了陣。
10 Yoab özining aldi-keynidin hujumgha uchraydighanliqini körüp, pütün Israildin bir qisim serxil ademlerni tallap, Suriyler bilen jeng qilishqa ularni septe turghuzdi;
約阿布見前後受敵，便由以色列勁旅中，挑選一隊精兵擺陣進攻阿蘭人；
11 u qalghan ademlirini inisi Abishaygha tapshurdi, shuningdek ular özlirini Ammonlar bilen jeng qilishqa sep qilip teyyarlidi.
將期餘的軍隊，交由自己的兄弟阿彼瑟指揮，叫他列陣進攻阿孟子民，
12 Yoab Abishaygha: «Eger Suriyler manga küchlük kelse, sen manga yardem bergeysen; emma Ammonlar sanga küchlük kelse, men bérip sanga yardem bérey.
對他說：「若我打不下阿蘭人，你就來援助我；若你打不下阿孟子民，我就來援助你。
13 Jür’etlik bolghin! Öz xelqimiz üchün we Xudayimizning sheherliri üchün baturluq qilayli. Perwerdigar Özige layiq körün’ginini qilghay! — dédi.
你當勇敢! 為了我們的民族，為了我們天主的城，我們應當奮鬥。願上主成就他認為美好的事! 」
14 Emdi Yoab we uning bilen bolghan ademler Suriylerge hujum qilghili chiqti; Suriyler uning aldidin qachti.
然後，約阿布帶著軍隊往前進攻阿蘭人，阿蘭人便在他面前逃走了。
15 Suriylerning qachqanliqini körgen Ammonlarmu Yoabning inisi Abishayning aldidin qéchip, sheherge kiriwaldi. Andin Yoab Yérusalémgha qaytip keldi.
阿孟子民見阿蘭人逃走，他們也在約阿布的兄弟阿彼瑟面前逃走，退入城中；以後，約阿布回了耶路撒冷。
16 Suriyler bolsa özlirining Israillarning aldida meghlup bolghinini körgende, elchi ewetip, [Efrat] deryasining u teripidiki Suriylerni chaqirtip keldi. Hadad’ézerning qoshunining serdari bolghan Shofaq ulargha yétekchi idi.
阿蘭人見自己為以色列打敗，遂派使者將大河那邊的阿蘭人調來，由哈達德則爾的元帥芍法客率領。
17 Buningdin xewer tapqan Dawut pütkül Israil xelqini yighip Iordan deryasidin ötüp, Suriylerning yénigha kélip ulargha qarshi sep tüzüp turdi. Dawutning sep tüzgenlikini körgen Suriyler jengge atlandi.
達味一得了情報，就調集所有的以色列人，渡過約但河，來到赫藍，擺陣向他們進攻。當達味擺陣攻擊阿蘭人時，阿蘭人就來迎戰。
18 Suriyler Israillarning aldidin qachti; Dawut Suriylerdin yette ming jeng harwiliqni we qiriq ming piyade leshkerni öltürdi we yene Suriylerning serdari Shofaqni öltürdi.
但阿蘭人在以色列面前潰退，達味乘勝擊殺了阿蘭七千騎兵，四萬步兵，也殺了他們的元帥芍法客。
19 Hadad’ézerning emeldarliri Israil aldida yéngilginini körgende, Dawut bilen sülh qilip uninggha béqindi; shuningdin kéyin Suriyler ikkinchi Ammoniylargha yardem bérishni xalimaydighan boldi.
哈達德則爾的臣僕見他們敗於以色列，便與達味講和，表示臣服。從此阿蘭人再不敢協助阿孟子民了。
