Зәкәрия 9
1 Пәрвәрдигарниң сөзидин жүкләнгән бешарәт — Хадрак зимини вә Дәмәшқ үстигә қониду (чүнки Пәрвәрдигарниң нәзири адәмләр вә Исраилниң барлиқ қәбилилири үстидидур);
Бреме речи Господње земљи Адраху и Дамаску, где ће починути, јер је Господње око на људима и на свим племенима Израиљевим.
2 У буларға чегаридаш болған Хаматқа, Тур вә Зидон үстигиму қониду. Тур толиму «дана» болғачқа,
И Емат ће захватити, и Тир и Сидон, ако и јесу веома мудри,
3 өзи үчүн қорған қурған, күмүчни топидәк, сап алтунни кочилардики патқақтәк догилап қойған.
И Тир сагради себи град, и сабра сребра као праха, и злата као кала по путу.
4 Мана, Рәб уни мал-дуниясидин айриветиду, униң күчини деңизда йоқ қилиду; у от тәрипидин йәп кетилиду.
Гле, Господ ће га отерати и врћи ће у море силу његову, и он ће огњем изгорети.
5 Ашкелон буни көрүп қорқиду; Газаму көрүп азаплинип толғинип кетиду; Әкронму шундақ, чүнки униң арзу-үмүти тозуп кетиду; падиша Газадин йоқап кетиду, Ашкелон адәмзатсиз қалиду.
Аскалон ће видети и уплашиће се, и Газа ће се врло узмучити, и Акарон, што га осрамоти надање његово, и погинуће цар у Гази; и Аскалон се неће населити.
6 Шуниң билән Ашдодта һарамдин болған бириси туриду; Мән Филистийләрниң мәғрурлуғи вә пәхрини йоқитимән.
И у Азоту ће седети туђин, и понос ћу филистејски затрти.
7 Мән ағзидин қанларни, униң һарам йегән жиркиничлик нәрсиләрни чишлири арисидин елип кетимән; андин қелип қалғанлар болса, улар Худайимизға тәвә болуп, Йәһудада йолбашчи болиду; Әкронниң орни Йәбус қәбилисидикиләргә охшаш болиду.
И уклонићу крв њихову од уста њихових, и гадове њихове из зуба њихових, и ко остане биће и он Бога нашег и биће као поглавар у Јуди, а Акарон као Јевусејац.
8 Мән қошун түпәйлидин, йәни өтүп кәткүчи вә қайтип кәлгүчи түпәйлидин Өз өйүм әтрапида чедиримни тиктүримән; әзгүчи қайтидин униңдин өтмәйду; чүнки Өз көзүм билән күзитимән.
И поставићу логор код дома свог супрот војсци, супрот онима који одлазе и долазе, и настојник неће више пролазити кроз њих, јер сада погледах својим очима.
9 Зор шатлан, и Зион қизи! Тәнтәнәлик нида қил, и Йерусалим қизи! Қараңлар, падишасиң йениңға келиду; У һәққаний вә ниҗатлиқ болиду; Кәмтәр-мөмин болуп, Мада ешәккә, йәни ешәк тәхийигә минип келиду;
Радуј се много, кћери сионска, подвикуј, кћери јерусалимска; ево, Цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричином.
10 Шуниң билән Мән җәң һарвулирини Әфраимдин, Атларни Йерусалимдин мәһрум қиливетимән; Җәң оқясиму елип ташлиниду. У болса әлләргә хатирҗәмлик-течлиқни җакалап йәткүзиду; Униң һөкүмранлиғи деңиздин деңизғичә, [Әфрат] дәриясидин йәр йүзиниң чәтлиригичә болиду.
Јер ћу истребити из Јефрема кола и из Јерусалима коње; и истребиће се лук убојити; и Он ће казивати мир народима, и власт ће му бити од мора до мора и од реке до крајева земаљских.
11 Әнди сени болса, саңа чүшүрүлгән әһдә қени түпәйлидин, Мән араңдики мәһбусларни сусиз орәктин азатлиққа чиқиримән.
А ти, за крв завета твог пустих сужње твоје из јаме, где нема воде.
12 Мустәһкәм җайға қайтип келиңлар, и арзу-үмүтниң мәһбуслири! Бүгүн Мән җакалап ейтимәнки, тартқан җазалириңниң әксини икки һәссиләп саңа қайтуримән.
Вратите се ка граду, сужњи, који се надате, још ти и данас јављам да ћу ти платити двојином.
13 Чүнки Өзүм үчүн Йәһудани оқядәк егилдүрдүм, Әфраимни оқ қилип оқяға салдим; Мән оғул балилириңни орнидин турғузимән, и Зион — улар сениң оғул балилириңға қарши җәң қилиду, и Гретсийә! И Зион, Мән сени палванниң қолидики қиличтәк қилимән.
Јер запех себи Јуду као лук, и напуних Јефрема, и подигох синове твоје, Сионе, на синове твоје, Јаване, и учиних те да си као мач јуначки.
14 Пәрвәрдигар уларниң үстидә көрүниду; Униң оқи чақмақтәк етилип учиду. Рәб Пәрвәрдигар канайни чалиду; У җәнуптики дәһшәтлик қара қуюнларни биллә елип жүрүш қилиду.
И Господ ће се показати над њима, и стрела ће Његова изаћи као муња, и Господ ће Господ затрубити у трубу и поћи ће с вихорима јужним.
15 Самави қошунларниң Сәрдари болған Пәрвәрдигар улар үчүн мудапиә болиду; улар салға ташлирини кукум қилип, дәссәп чәйләйду; улар ичивелип, шарап кәйпини сүргәнләрдәк қийқас-сүрән көтириду; улар [қанға] миләнгән қурбангаһниң бүрҗәклиридәк, [қанға] толдурулған қачилардәк болиду.
Господ над војскама заклањаће их, и они ће јести погазивши из праће, и пиће подвикујући као од вина, и биће пуни као чаша, као углови од олтара.
16 Шу күни Пәрвәрдигар болған уларниң Худаси уларни Өзүм баққан падам болған хәлқим дәп билип қутқузиду; чүнки улар таҗ гөһәрлиридәк Униң зимини үстидә көтирилиду.
И Господ Бог њихов избавиће их у тај дан као стадо свог народа, јер ће се камење у венцу подигнути у земљи његовој.
17 Шунчә зордур Униң меһриванлиғи, шунчә қалтистур Униң гөзәллиги! Зираәтләр жигитләрни, йеңи шарап қизларни яшнитиду!
Јер колико ће бити добро његово и колика лепота његова! Од жита ће расти момци, а од слатког вина девојке.
