< Зәбур 96 >

1 Пәрвәрдигарға атап йеңи нахша ейтиңлар! Пүткүл йәр йүзи, Пәрвәрдигарни күйләңлар!
Співайте для Господа пісню нову́, уся зе́мле, — співайте для Господа!
2 Пәрвәрдигарға нахша ейтиңлар, намиға тәшәккүр-мәдһийә қайтуруңлар, Ниҗатлиғини һәр күни елан қилиңлар!
Співайте для Господа, благословля́йте Ім'я́ Його, з дня на день сповіщайте спасі́ння Його!
3 Униң шан-шөһритини әлләр арисида, Униң мөҗизилирини барлиқ хәлиқләр арисида җакалаңлар!
Розповідайте про славу Його між пога́нами, про чу́да Його — між усі́ми наро́дами,
4 Чүнки Пәрвәрдигар улуқ, зор мәдһийәләргә лайиқтур! У барлиқ илаһлардин үстүн, Униңдин қорқуш керәктур;
бо великий Господь і просла́влений ве́льми, Він грізни́й понад богів усіх!
5 Чүнки барлиқ хәлиқләрниң илаһлири — Бутлар халас, Бирақ Пәрвәрдигар асман-пәләкни яратқандур.
Бо всі боги наро́дів — божки́, а Госпо́дь створив небеса́, —
6 Шану-шәвкәт вә һәйвәт Униң алдида, Муқәддәс җайида қудрәт вә гөзәллик көрүниду.
перед лицем Його слава та велич, сила й краса — у святині Його!
7 Пәрвәрдигарға [тәәллуғини] бәргәйсиләр, и әл-қәбилиләр, Пәрвәрдигарға шан-шөһрәт вә қудрәтни бәргәйсиләр!
Дайте Господу, ро́ди наро́дів, дайте Господу славу та силу,
8 Пәрвәрдигарға Өз намиға лайиқ шан-шөһрәтни бәргәйсиләр; Соға-салам елип һойлилириға кириңлар!
дайте Господу славу йме́ння Його, жертви прино́сьте і вхо́дьте в подві́р'я Його!
9 Пәрвәрдигарға пак-муқәддәсликниң гөзәллигидә сәҗдә қилиңлар; Пүткүл йәр-йүзи, Униң алдида титрәңлар!
Додолу впадіть ув оздо́бі святій перед Господом, тремтіть перед обличчям Його, уся зе́мле,
10 Әлләр арисида елан қилиңлар: — «Пәрвәрдигар һөкүм сүриду! Шуңа мана, дуния мәзмут қилинған, у тәврәнмәс әсла. У адиллиқ билән хәлиқләр үстидә һөкүм чиқириду.
сповістіть між наро́дами: „Царю́є Госпо́дь! Він вселе́нну зміцни́в, щоб не захита́лась, Він бу́де судити людей справедли́во“!
11 Асманлар шатлансун, йәр-җаһан хуш болсун, Деңиз-океан вә униңға толған һәммә чуқан селип җуш урсун!
Хай небо радіє, і хай весели́ться земля, нехай гримить море й усе, що у нім,
12 Далалар һәм улардики һәммә яйрисун! У чағда ормандики пүткүл дәрәқләр Пәрвәрдигар алдида яңритип нахша ейтиду;
нехай поле радіє та все, що на ньому! Нехай заспівають тоді всі дере́ва лісні́, —
13 Чүнки мана, У келиду! У җаһанни сорақ қилишқа келиду; У аләмни адиллиқ билән, Хәлиқләрни Өз һәқиқәт-садақитидә сорақ қилиду.
перед Господнім лицем, бо гряде́ Він, бо зе́млю судити гряде́, е́ — Він за справедливістю буде судити вселе́нну, і наро́ди — по правді Своїй!

< Зәбур 96 >