< Зәбур 96 >

1 Пәрвәрдигарға атап йеңи нахша ейтиңлар! Пүткүл йәр йүзи, Пәрвәрдигарни күйләңлар!
Певајте Господу песму нову, певај Господу, сва земљо!
2 Пәрвәрдигарға нахша ейтиңлар, намиға тәшәккүр-мәдһийә қайтуруңлар, Ниҗатлиғини һәр күни елан қилиңлар!
Певајте Господу, благосиљајте име Његово, јављајте од дана на дан спасење Његово.
3 Униң шан-шөһритини әлләр арисида, Униң мөҗизилирини барлиқ хәлиқләр арисида җакалаңлар!
Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова.
4 Чүнки Пәрвәрдигар улуқ, зор мәдһийәләргә лайиқтур! У барлиқ илаһлардин үстүн, Униңдин қорқуш керәктур;
Јер је велик Господ и ваља Га хвалити: страшнији је од свих богова.
5 Чүнки барлиқ хәлиқләрниң илаһлири — Бутлар халас, Бирақ Пәрвәрдигар асман-пәләкни яратқандур.
Јер су сви богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.
6 Шану-шәвкәт вә һәйвәт Униң алдида, Муқәддәс җайида қудрәт вә гөзәллик көрүниду.
Слава је и величанство пред лицем Његовим, сила и красота у светињи Његовој.
7 Пәрвәрдигарға [тәәллуғини] бәргәйсиләр, и әл-қәбилиләр, Пәрвәрдигарға шан-шөһрәт вә қудрәтни бәргәйсиләр!
Дајте, Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.
8 Пәрвәрдигарға Өз намиға лайиқ шан-шөһрәтни бәргәйсиләр; Соға-салам елип һойлилириға кириңлар!
Дајте Господу славу према имену Његовом. Носите даре и идите у дворе Његове.
9 Пәрвәрдигарға пак-муқәддәсликниң гөзәллигидә сәҗдә қилиңлар; Пүткүл йәр-йүзи, Униң алдида титрәңлар!
Поклоните се Господу у светој красоти. Стрепи пред Њим, сва земљо!
10 Әлләр арисида елан қилиңлар: — «Пәрвәрдигар һөкүм сүриду! Шуңа мана, дуния мәзмут қилинған, у тәврәнмәс әсла. У адиллиқ билән хәлиқләр үстидә һөкүм чиқириду.
Реците народима: Господ царује; зато је васиљена тврда и неће се поместити; Он ће судити народима право.
11 Асманлар шатлансун, йәр-җаһан хуш болсун, Деңиз-океан вә униңға толған һәммә чуқан селип җуш урсун!
Нек се веселе небеса, и земља се радује; нек пљеска море и шта је у њему;
12 Далалар һәм улардики һәммә яйрисун! У чағда ормандики пүткүл дәрәқләр Пәрвәрдигар алдида яңритип нахша ейтиду;
Нека скаче поље и све што је на њему; тада нек се радују сва дрвета шумска
13 Чүнки мана, У келиду! У җаһанни сорақ қилишқа келиду; У аләмни адиллиқ билән, Хәлиқләрни Өз һәқиқәт-садақитидә сорақ қилиду.
Пред лицем Господњим; јер иде, јер иде да суди земљи. Судиће васиљеној по правди, и народима по истини својој.

< Зәбур 96 >