Зәбур 95

1 Келиңлар, Пәрвәрдигарни яңритип күйләйли, Ниҗатлиғимиз болған Қорам Тешимизға тәнтәнә қилайли!

Ходите, запевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења свог!

2 Тәшәккүрләр билән униң алдиға келәйли, Униңға күйләр билән тәнтәнә қилайли!

Изађимо пред лице Његово с хвалом, у песмама покликнимо Му!

3 Чүнки Пәрвәрдигар — бүйүк бир илаһтур, Пүткүл илаһлар үстидики бүйүк бир Падишадур.

Јер је Господ велик Бог и велик Цар над свим боговима.

4 Йәрниң тәглири Униң қолидидур, Тағларниң чоққилириму Униңкидур.

У Његовој су руци дубине земаљске, и висине горске Његове су.

5 Деңиз Униңки, У уни яратқан; Қуруқлуқни Униң қоллири шәкилләндүрди.

Његово је море и Он га је створио, и сухоту руке су Његове начиниле.

6 Келиңлар, Униңға баш уруп сәҗдә қилайли, Пәрвәрдигар Яратқучимиз алдида тиз пүкәйли!

Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, Творцем својим.

7 Чүнки У бизниң Худайимиздур, Биз болсақ Униң яйлиғидики хәлиқ, Униң қоли бақидиған қойлармиз. Бүгүн, әгәр Униң авазини аңлисаңлар,

Јер је Он Бог наш, и ми народ паше Његове и овце руке Његове. Сад кад бисте послушали глас Његов:

8 Әйни чағларда Мәрибаһда болғандәк, чөл-баявандики Массаһда болған күндәк, Жүригиңларни җаһил қилмаңлар!

"Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи,

9 Мана шу йәрдә ата-бовилириңлар Мени синиди, испатлиди һәм қилғинимни көрди.

Где ме кушаше оци ваши, испиташе и видеше дело моје.

10 Мән қириқ жил шу дәвирдин бизар болуп: — «Булар көңлидә адашқан бир хәлиқтур, Мениң йоллиримни һеч билип йәтмигән» — дедим.

Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путеве моје;

11 Шуңа Мән ғәзәплинип қәсәм ичип: — «Улар һәргиз Мениң арамгаһимға кирмәйду» — дедим.

И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој."