Зәбур 92
1 Шабат күни үчүн бир күй-нахша: — Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтиш, Намиңни күйләш әладур, и Һәммидин Алий Болғучи!
Лепо је хвалити Господа, и певати имену Твом, Вишњи,
2 Өзгәрмәс муһәббитиңни сәһәрдә, Кечиләрдә болса, һәқиқәт-садақитиңни җакалаш,
Јављати јутром милост Твоју, и истину Твоју ноћу,
3 Он тарлиқ саз вә равабни челип, Чилтар билән муңлуқ аһаңда челиш әладур!
Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне гусле!
4 Чүнки Сән Пәрвәрдигар, Өз қилғиниң арқилиқ мени хурсән қилдиң, Қоллириңниң қилғанлири билән мән роһлинип нахша ейтимән.
Јер си ме развеселио, Господе, делима својим, с дела руку Твојих радујем се.
5 Пәрвәрдигар, қилған ишлириң немидегән улуқдур! Ойлириң наһайити чоңқурдур!
Како су велика дела Твоја, Господе! Веома су дубоке помисли Твоје.
6 Беғәм киши буни билмәс, Һамақәт буни чүшәнмәс,
Безумник не зна, и незналица не разуме то.
7 Рәзилләр от-чөптәк айниғанда, Қәбиһлик қилғучиларниң һәммиси гүлләнгәндә, Мәңгү һалак болуп кетидиғанлар шулардур!
Кад безбожници ничу као трава и цветају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истребили довека.
8 Лекин Сән, и Пәрвәрдигар, әбәдил-әбәт үстүн турисән.
А Ти си, Господе, висок увек.
9 Чүнки мана дүшмәнлириң, и Пәрвәрдигар, Мана дүшмәнлириң йоқилиду; Барлиқ қәбиһлик қилғучилар тирипирән қиливетилиду!
Јер ево непријатељи Твоји, Господе, јер ево непријатељи Твоји гину, и расипају се сви који чине безакоње;
10 Мүңгүзүмни явайи буқиниңкидәк көтирисән; Бешим йеңи май сүркәп, мәсиһ қилиниду.
А мој рог Ти узвишујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новим уљем.
11 Мени қәст қилғанларниң [мәғлубийитини] өз көзум көриду; Маңа қаршилишишқа қозғалған рәзиллик қилғучиларниң [тән бәргәнлигиниму] қулиқим аңлайду.
И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима, који устају на мене, слушају уши моје.
12 Һәққаний адәм хорма дәриғи кәби гүлләп-яшнайду; У Ливандики кедр дәриғидәк өсиду.
Праведник се зелени као Финик, као кедар на Ливану узвишује се.
13 Пәрвәрдигарниң өйигә тикилгәнләр, Худайимизниң һойлилирида гүллиниду;
Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашег;
14 Улар қериғандиму йәнә мевә бериду, Сулуқ һәм йешил улар;
Родни су и у старости, једри и зелени,
15 Шуниң билән улар Пәрвәрдигар дурустур, дәп испатлайду; У мениң қорам тешимдур, Униңда һеч наһәқлик йоқтур!
Јављајући да је праведан Господ, бранич мој, и да нема у Њему неправде.
