< Зәбур 92 >
1 Шабат күни үчүн бир күй-нахша: — Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтиш, Намиңни күйләш әладур, и Һәммидин Алий Болғучи!
Dziesma svētdienā dziedama. Laba lieta ir, To Kungu slavēt un dziedāt Tavam Vārdam, Tu Visuaugstākais,
2 Өзгәрмәс муһәббитиңни сәһәрдә, Кечиләрдә болса, һәқиқәт-садақитиңни җакалаш,
Rītos izteikt Tavu žēlastību un naktīs Tavu uzticību,
3 Он тарлиқ саз вә равабни челип, Чилтар билән муңлуқ аһаңда челиш әладур!
Uz tām desmit stīgām un uz stabulēm, ar spēlēšanu uz koklēm.
4 Чүнки Сән Пәрвәрдигар, Өз қилғиниң арқилиқ мени хурсән қилдиң, Қоллириңниң қилғанлири билән мән роһлинип нахша ейтимән.
Jo, Kungs, Tu mani iepriecini ar Saviem darbiem; es gavilēju par to, ko Tava roka dara.
5 Пәрвәрдигар, қилған ишлириң немидегән улуқдур! Ойлириң наһайити чоңқурдур!
Ak Kungs, cik lieli ir Tavi darbi, cik ļoti dziļas Tavas domas!
6 Беғәм киши буни билмәс, Һамақәт буни чүшәнмәс,
Nejēga to neatzīst, un ģeķis to nesaprot.
7 Рәзилләр от-чөптәк айниғанда, Қәбиһлик қилғучиларниң һәммиси гүлләнгәндә, Мәңгү һалак болуп кетидиғанлар шулардур!
Gan bezdievīgie zaļo kā zāle, un visi ļauna darītāji zeļ; tomēr tie top izdeldēti mūžīgi mūžam.
8 Лекин Сән, и Пәрвәрдигар, әбәдил-әбәт үстүн турисән.
Bet Tu, Kungs, esi tas augstākais mūžīgi.
9 Чүнки мана дүшмәнлириң, и Пәрвәрдигар, Мана дүшмәнлириң йоқилиду; Барлиқ қәбиһлик қилғучилар тирипирән қиливетилиду!
Jo redzi, Tavi ienaidnieki, ak Kungs, redzi, Tavi ienaidnieki iet bojā, visi ļaundarītāji top izkaisīti.
10 Мүңгүзүмни явайи буқиниңкидәк көтирисән; Бешим йеңи май сүркәп, мәсиһ қилиниду.
Bet Tu paaugstini manu ragu kā vērša ragu; es esmu apliets ar jaunu eļļu.
11 Мени қәст қилғанларниң [мәғлубийитини] өз көзум көриду; Маңа қаршилишишқа қозғалған рәзиллик қилғучиларниң [тән бәргәнлигиниму] қулиқим аңлайду.
Un manas acis uzlūko ar prieku manus nicinātājus, manas ausis iepriecinājās par tiem, kas ļaunā prātā pret mani ceļas.
12 Һәққаний адәм хорма дәриғи кәби гүлләп-яшнайду; У Ливандики кедр дәриғидәк өсиду.
Taisnais zaļo kā palma koks, viņš aug kā ciedru koks uz Lībanus.
13 Пәрвәрдигарниң өйигә тикилгәнләр, Худайимизниң һойлилирида гүллиниду;
Kas Tā Kunga namā ir stādīti, tie zaļo mūsu Dieva pagalmos.
14 Улар қериғандиму йәнә мевә бериду, Сулуқ һәм йешил улар;
Vēl pašā vecumā tie nes augļus, tie ir auglīgi un zaļi,
15 Шуниң билән улар Пәрвәрдигар дурустур, дәп испатлайду; У мениң қорам тешимдур, Униңда һеч наһәқлик йоқтур!
Un stāsta, ka Tas Kungs, mans patvērums, ir taisns, un netaisnības nav pie Viņa.