< Зәбур 91 >

1 Әң Алий Болғучиниң мәхпий җайида турғучи, Һәммигә қадирниң сайисидә арамхуда яшайду.
Који живи у заклону Вишњег, у сену Свемогућег почива.
2 Мән Пәрвәрдигарни: — «Мениң башпанаһим, Мениң қорғиним; Мениң Худайим, Униңға тайинимән» — дәймән.
Говори Господу: Ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у ког се уздам.
3 Бәрһәқ, У қилтақчиниң тозиқидин сени қутулдуриду, Шум ваба-қазадин һәм халас етиду.
Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутог помора;
4 У пәйлири билән сени япиду; Қанатлири астида панаһ таписән; Униң һәқиқити саңа қалқан һәм истиһкамдур.
Перјем својим осениће те, и под крилима Његовим заклонићеш се; истина је Његова штит и ограда.
5 Сән нә кечидики вәһимидин, Нә күндүзи учуватқан оқтин,
Нећеш се бојати страхоте ноћне, стреле, која лети дању,
6 Нә қараңғулуқта кәзгүчи вабадин, Нә чүш вақтида вәйранчилиқ қилғучи һалакәттин қорқмайсән.
Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.
7 Сениң йениңда миңи жиқилип, Оң йеқиңда он миңи ғулап чүшсиму, Лекин бала-қаза саңа йеқинлашмайду.
Пашће поред тебе хиљада и десет хиљада с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.
8 Сән пәқәт көзлириң билән беқип, Пасиқларға берилгән җазани көрисән.
Само ћеш гледати очима својим, и видећеш плату безбожницима.
9 Пәрвәрдигарни панаһим дәп билгиниң үчүн, Һәммидин Алий Болғучини макан қилғиниң үчүн,
Јер си Ти, Господе, поуздање моје. Вишњег си изабрао себи за уточиште.
10 Бешиңға һеч палакәт чүшмәйду, Һеч ваба чедириңға йеқинлашмайду.
Неће Те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе Твоје.
11 У Өз пәриштилиригә сениң һәққиңдә әмир қилиду, Шуниң билән улар пүткүл йоллириңда сени сақлайду.
Јер анђелима својим заповеда за Тебе да Те чувају по свим путевима Твојим.
12 Айиғиң ташқа урулуп кәтмәслиги үчүн, Улар сени қоллирида көтирип жүриду.
На руке ће Те узети да где не запнеш за камен ногом својом.
13 Шир вә кобра илан үстидин бесип өтисән, Аслан вә әҗдиһани дәссәп-чәйләйсән.
На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.
14 «У Маңа муһәббитини бағлиғанлиғи үчүн, Мән уни қутулдуримән; У намимни тән алғини үчүн жуқурида сақлаймән.
"Кад ме љуби, избавићу Га; заклонићу Га, кад је познао име моје.
15 У Маңа нида қилиду, Мән униңға җавап беримән; Еғир күн уни басқанда униң билән биллә болимән; Мән уни халас қилип, иззәт-һөрмәткә сазавәр қилимән.
Зазваће ме, и услишићу Га; с Њим ћу бити у невољи, избавићу Га и прославићу Га.
16 Узақ өмүр билән уни қандуримән, Һәм ниҗатлиғимни униңға көрситимән».
Дугог живота наситићу Га, и показаћу му спасење своје."

< Зәбур 91 >