Зәбур 64
1 Нәғмичиләрниң бешиға тапшурулуп оқулсун дәп, Давут язған күй: — И Худа, аһлиримни көтәргәндә, мени аңлиғайсән! Һаятимни дүшмәнниң вәһшилигидин қуғдиғайсән!
Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.
2 Қара нийәтләрниң йошурун сүйқәстлиридин, Яманлиқ әйлигүчи қарға-қузғунлардин аман қилғайсән.
Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,
3 Улар тиллирини қиличтәк өткүр билиди; Мукәммәл адәмни йошурун җайдин етиш үчүн, Улар оқини бәтлигәндәк зәһәрлик сөзини тәйярлиди. Улар қилчә әймәнмәй туюқсиз оқ чиқириду.
Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,
Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;
5 Улар бәтнийәттә бир-бирини риғбәтләндүрүп, Йошурун қапқан қурушни мәслиһәтлишип, «Бизни ким көрәләйтти?» — дейишмәктә.
Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?
6 Улар қәбиһликкә интилип: — «Биз издинип, әтраплиқ бир тәдбир тепип чиқтуқ!» — дәйду; Инсанниң ич-бағри вә қәлби дәрвәқә чоңқур вә [билип болмас] бир нәрсидур!
Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.
7 Лекин Худа уларға оқ атиду; Улар туюқсиз зәхимлиниду.
Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.
8 Улар өз тили билән путлишиду; Уларни көргәнләрниң һәммиси өзини нери тартиду.
Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.
9 Һәммә адәмни қорқунуч басиду; Улар Худаниң ишлирини баян қилиду, Бәрһәқ, улар униң қилғанлирини ойлинип савақ алиду.
Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.
10 Һәққанийлар Пәрвәрдигарда хошал болуп, Униңға тайиниду; Көңли дурус адәмләр роһлинип шатлиниду.
А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.
