< Зәбур 63 >
1 Давут язған күй (у Йәһудадики чөл-баяванда болған чағда йезилған): — И Худа, Сән мениң илаһимдурсән, Тәшналиқ билән Сени издидим! Мән қурғақ, чаңқақ, сусиз зиминда туруп, Җеним Саңа интизар, әтлирим тәлмүрүп интиларки —
Bože! ti si Bog moj, k tebi ranim, žedna je tebe duša moja, za tobom èezne tijelo moje u zemlji suhoj, žednoj i bezvodnoj.
2 Муқәддәс җайиңда Саңа көз тикип қариғинимдәк, Мән йәнә зор қудритиң вә улуқлуғуңни көрсәм!
Tako bih te ugledao u svetinji, da bih vidio silu tvoju i slavu tvoju.
3 Өзгәрмәс муһәббитиң һаяттинму әзиздур; Ләвлирим Сени мәдһийиләйду;
Jer je dobrota tvoja bolja od života. Usta bi moja hvalila tebe;
4 Шу сәвәптин тирик болсамла, Саңа тәшәккүр-мәдһийә оқуймән, Сениң намиңда қоллиримни көтиримән.
Tako bih te blagosiljao za života svoga, u ime tvoje podigao bih ruke svoje.
5 Җеним назу-немәтләрдин һәм майлиқ гөшләрдин қанаәтләнгәндәк қанаәтләнди; Ағзим ечилип хуш ләвлирим Саңа мәдһийиләрни яңритиду;
Kao salom i uljem nasitila bi se duša moja, i radosnijem glasom hvalila bi te usta moja.
6 Орнумда йетип Сени әслигинимдә, Түн кечиләрдә Сени сеғинип ойлинимән.
Kad te se sjeæam na postelji, sve noæne straže razmišljam o tebi.
7 Чүнки Сән маңа ярдәмдә болуп кәлгәнсән; Сениң қанитиң сайисидә шат-хурамлиқта нахшиларни яңритимән.
Jer si ti pomoæ moja, i u sjenu krila tvojih veselim se.
8 Мениң җеним Саңа чиң чаплишип маңиду, Сениң оң қолуң мени йөлимәктә.
Duša se moja prilijepila za tebe, desnica tvoja drži me.
9 Бирақ җенимни йоқитишқа издәватқанлар йәр тәктилиригә чүшүп кетиду.
Koji traže pogibao duši mojoj, oni æe otiæi pod zemlju.
10 Уларниң қени қилич тиғида төкүлиду, Улар чилбөриләргә йәм болиду.
Izginuæe od maèa, i dopašæe lisicama.
11 Лекин падиша Худадин шатлиниду; Униң нами билән қәсәм қилғанларниң һәммиси роһлинип шатлиниду; Чүнки ялған сөзлигүчиләрниң зувани тувақлиниду.
A car æe se veseliti o Bogu, hvaliæe se svaki koji se kune njim, kad se zatisnu usta onima koji govore laž.