< Зәбур 56 >

1 Нәғмичиләрниң бешиға тапшурулуп, «Хилвәттики дуб дәрәқлиридики пахтәк» дегән аһаңда оқулсун дәп, Давут язған «Миқтам» күй (Филистийләр Гат шәһиридә уни әсиргә алғанда йезилған): — И Худа, маңа шәпқәт көрсәткәйсән, Чүнки инсанларниң нәпси йоғинап мени қоғлимақта; Күн бойи улар мән билән җәң қилип мени басмақта;
Maasika kaniak, O Dios, ta kayatnak nga alun-onen ti maysa a tao; agmalmalem a dardarupen ken idaddadanesnak.
2 Мени көзлигән рәқиплиримниң нәпси йоғинап күн бойи мени қоғлимақта; Маңа һәйвә қилип җәң қилғучилар интайин көптур!
Agmalmalem a kayatdak nga alun-onen dagiti kabusorko; ta adu dagiti natangsit a dumarup kaniak.
3 Мән қорққан күнүмдә, Мән Саңа тайинимән.
No mabutengak, agtalekak kenka.
4 Мән сөз-каламини улуқ дәп мәдһийәләйдиған Худаға, Худағила тайинимән; Мән қорқмаймән; Наһайити бир әт егиси мени немә қилалисун?
Iti Dios, a daydayawek ti saona—agtalekak iti Dios; saanakto nga agbuteng; ania ti mabalin nga aramiden ti tao kaniak?
5 Улар күн бойи сөзлиримни бурмилайду, Уларниң барлиқ ойи маңа зиянкәшлик қилиштур;
Agmalmalem a baliktadenda dagiti sasaok; amin a panagpanpanunotda ket maibusor kaniak para iti pakadaksan.
6 Улар топ болуп адәмни қәстилишип, йошуруниду; Пейимгә чүшүп, җенимни елишни күтиду.
Agu-ummongda, aglemmengda, ket sipsiputanda amin nga addangko, a kas iti panangurayda iti biagko.
7 [Гуна] билән гунани йепип қачса боламду? Ғәзивиң билән әлләрни йәргә урғайсән, и Худа!
Saanmo nga ipalubos a makalibasda nga agar-aramid iti kinadakes. Ipababam dagiti tattao iti ungetmo, O Dios.
8 Мениң сәрсанлиқлиримни өзүң санап кәлгән; Көздин аққан яшлиримни тулумуңға топлап сақлиғайсән; Булар дәптириңдә пүтүклүк әмәсму?
Bilangem dagiti pannakaiyaw-awanko ken ikabilmo dagiti luluak iti boteliam; saanda aya a nailista iti bukodmo a libro?
9 Шуниң билән мән Саңа нида қилған күндә, Дүшмәнлирим чекиниду; Мән шуни билдимки — Худа мән тәрәптидур!
Ket agsanudto dagiti kabusorko iti aldaw nga umawagak kenka; daytoy ti ammok, adda ti Dios kaniak.
10 Худани — Униң сөз-каламини улуқлаймән! Пәрвәрдигарни — Униң сөз-каламини улуқлаймән!
Iti Dios, a daydayawek ti saona—kenni Yahweh, a daydayawek ti saona—
11 Худанила таянчим қилдим — Мән қорқмаймән, наһайити шу бир инсан мени немә қилалисун?
Agtalekak iti Dios; saanakto nga agbuteng, ania ti mabalin nga aramidek ti tao kaniak?
12 Саңа қилған вәдилиримгә вапа қилимән, и Худа; Саңа тәшәккүр қурбанлиқлирини сунимән.
Adda kaniak ti pagrebbengan a mangtungpal kadagiti karik kenka, O Dios; agidatonakto iti pagyamanko kenka.
13 Чүнки Сән җенимни өлүмдин қутулдурғансән; Сән путлиримни путлишиштин сақлимамсән? Шуниң билән мән Худаниң һозурида, тирикләр туридиған йоруқлуқта маңимән.
Ta inispalmo ti biagko manipud iti patay; inlisim dagiti sakak manipud iti pannakatinnag, tapno makapagnaak iti sangoanan ti Dios iti lawag ti sibibiag.

< Зәбур 56 >