< Зәбур 48 >

1 Нәғмичиләрниң бешиға тапшурулуп оқулсун дәп, Кораһниң оғуллири үчүн йезилған күй: — Улуқдур Пәрвәрдигар, Худайимизниң шәһиридә, Униң муқәддәслиги турған тағда, У зор мәдһийәләргә лайиқтур!
Велик је Господ и славан веома у граду Бога нашег, на светој гори својој.
2 Егизлигидин көркәм, Зион теғи, Пүткүл җаһанниң хурсәнлигидур; Шималий тәрәплири гөзәлдур, Бүйүк падишаниң шәһиридур!
Прекрасна је висина, утеха свој земљи гора Сион, на северној страни њеној град цара великог.
3 Худа қорғанлирида туриду, Бу йәрдә У егиз панаһгаһ дәп тонулиду;
Бог у дворима његовим зна се да је бранич.
4 Мана, падишалар жиғилди, Улар шәһәрни бесип өтүп, җәм болди.
Јер, гле, цареви се земаљски сабраше, али прођоше сви.
5 [Шәһәрни] көрүпла улар алақзадә болди; Дәккә-дүккигә чүшүп бәдәр қечишти.
Видеше и зачудише се, препадоше се и побегоше.
6 У йәрдә уларни титрәк басти, Толғақ йегән аялдәк улар азапланди;
Трепет обузе их онде, мучише се као породиља.
7 Сән Таршиштики кемиләрни шәриқ шамили билән вәйран қиливәттиң.
Ветром источним разбио си корабље тарсиске.
8 Қулиқимиз аңлиғанни, Самави қошунларниң Сәрдари болған Пәрвәрдигарниң шәһиридә, Худайимизниң шәһиридә, Биз һазир өз көзимиз билән шундақ көрдуқ; Худа мәңгүгә уни мустәһкәм қилиду. (Селаһ)
Шта слушамо то и видимо у граду Господа над војскама, у граду Бога нашег, Бог га утврди довека.
9 Биз сениң муқәддәс ибадәтханаң ичидә туруп, и Худа, Өзгәрмәс муһәббитиңни сеғиндуқ.
Казујемо, Боже, милост Твоју усред цркве Твоје.
10 Намиңға лайиқтур, Җаһанниң чәт-чәтлиригичә йәткүзүлгән мәдһийилириң, и Худа; Сениң оң қолуң һәққанийлиқ билән толған.
Као што је име Твоје, Боже, тако је и хвала Твоја на крајевима земаљским; правде је пуна десница Твоја.
11 Сениң адил һөкүмлириңдин, Зион теғи шатланғай! Йәһуда қизлири хошал болғай!
Нек се весели гора Сион, нек се радују кћери јудејске судова ради Твојих.
12 Зион теғини айлинип меңип, Әтрапида сәйли қилиңлар; Униң мунарлирини санап беқиңлар;
Пођите око Сиона и обиђите га, избројте куле његове;
13 Кейинки әвлатқа уни баян қилиш үчүн, Сепил-истиһкамлирини көңүл қоюп күзитиңлар, Қорғанлирини көздин кәчүрүңлар.
Погледајте бедеме његове, размотрите дворове његове, да приповедате млађим нараштајима.
14 Чүнки бу Худа әбәдил-әбәт бизниң Худайимиздур; У өмүрвайәт бизниң йетәкчимиз болиду!
Јер је овај Бог наш Бог увек и довека, Он ће бити вођ наш довека.

< Зәбур 48 >