< Зәбур 43 >
1 И Пәрвәрдигар, мән тоғрилиқ һөкүм чиқарғайсән, Дәвайимни әқидисиз бир хәлиқ алдида сориғайсән; Мени һейлигәр һәм қәбиһ адәмдин қутулдурғайсән.
Schaffe mir Recht, o Gott, und führe meine Sache wider ein liebloses Volk, errette mich von dem falschen und bösen Mann!
2 Чүнки Сән панаһгаһим болған Худадурсән; Немишкә мени ташлавәткәнсән? Немишкә дүшмәнниң зулумиға учрап, Һемишә азап чекип жүриватимән?» — дәймән.
Denn du bist der Gott, der mich schützt; warum verwirfst du mich? Warum muß ich traurig einhergehen, da mein Feind mich drängt?
3 Өз һәқиқитиң вә нуруңни әвәткин, Улар мени йетәклигәй! Мени муқәддәс теғиңға, Маканиңға елип кәлгәй!
Sende dein Licht und deine Wahrheit, daß sie mich leiten, mich bringen zu deinem heiligen Berg und zu deinen Wohnungen,
4 Шуниң билән мән Худаниң қурбангаһи алдиға барай, Йәни мениң чәксиз хушлуғум болған Тәңриниң йениға барай; Бәрһәқ, чилтар челип Сени мәдһийиләймән, и Худа, мениң Худайим!
daß ich hineingehe zum Altare Gottes, zu dem Gott, der meine Freude und Wonne ist, und dich preise auf der Harfe, o Gott, mein Gott!
5 И җеним, сән немишкә бундақ қайғурисән? Немишкә ичимдә бундақ беарам болуп кетисән? Худаға үмүт бағла! Чүнки мән Уни йәнила мәдһийиләймән, Йәни чирайимға саламәтлик, ниҗатлиқ ата қилғучи Худайимни мәдһийиләймән!
Was betrübst du dich, meine Seele, und bist so unruhig in mir? Harre auf Gott! Denn ich werde ihm noch danken, daß er meines Angesichts Heil und mein Gott ist.